Naizgled bezazleno, a u stvari kobno: Ovo se dešava svakome, a godišnje odnese 700.000 života

Svake godine padovi izazivaju više od 684.000 smrtnih ishoda širom sveta, čime predstavljaju drugi vodeći uzrok smrti od nenamernih povreda na planeti.

Na prvom mestu nalaze se saobraćajne nesreće, koje su ujedno i najčešći način nefatalnog povređivanja budući da svaka druga povreda nastaje usled pada, poručili su iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd povodom Svetskog dana podizanja svesti o prevenciji padova koji se obeležava 22. septembra.

Navode da se svakog 22. septembra obeležava taj svetski dan kako bi se skrenula pažnja javnosti na rizike i posledice padova, ali i na značaj i mogućnosti njihove prevencije.

Osim toga, padovi predstavljaju jedan od vodećih uzroka povreda koji često rezultiraju posetama hitnim službama, a kod starijih osoba mogu izazvati ozbiljne posledice, poput preloma kuka i povreda glave, koje mogu imati i fatalan ishod.

Blagovremenim prepoznavanjem faktora rizika i primenom preventivnih strategija moguće je značajno smanjiti učestalost padova i poboljšati kvalitet života, naročito kod najosetljivijih grupa stanovništva, navodi se u saopštenju.

Foto: Shutterstock

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd u objavi na svom sajtu ukazuje da su padovi veoma česti i da određene kategorije stanovništva su u većem riziku od pada, a to su starije osobe, deca, osobe sa hroničnim oboljenjima, sa invaliditetom, kao i hospitalizovani pacijenti i korisnici ustanova socijalne zaštite.

Navode i da su padovi često posledica kombinacije više faktora rizika i da je upravo zbog toga važno prepoznati i kontrolisati sve elemente koji mogu doprineti njihovoj pojavi. Česti uzročni i doprinoseći faktori nastanku padova su fizička slabost, problemi sa vidom i sluhom, upotreba lekova, hronička oboljenja, kognitivni poremećaji, ali i neprikladna obuća i odeća i nepovoljni uslovi u domaćinstvu, kao i neadekvatno spoljno okruženje i drugi socijalni i psihološki faktori. Ističu da padovi mogu biti opasniji nego što se u prvom trenutku čini, iako najčešće rezultiraju samo lakšim povredama - poput modrica, ogrebotina ili posekotina - oni dovode i do teških trauma kao što su prelomi kostiju, posebno kuka, ili povrede glave, koje mogu imati dugoročne i po život opasne posledice.

Treba imati u vidu da su padovi jedan od vodećih uzroka hospitalizacije, naročito u starijoj populaciji, a procenjuje se da se svake godine u svetu dogodi oko 37,3 miliona padova koji zahtevaju medicinsku intervenciju. Posledice mogu biti izuzetno teške - od produžene rehabilitacije i trajnog invaliditeta do potpunog gubitka samostalnosti.

Foto: Shutterstock

Osim fizičkih povreda, padovi imaju i psihološke i socijalne posledice, a jedna od najčešćih je pojava straha od ponovnog pada, koji dovodi do gubitka samopouzdanja i izbegavanja kretanja što postepeno uzrokuje smanjenje fizičke aktivnosti, slabljenje mišića i još veću nestabilnost, čime se stvara začarani krug koji povećava verovatnoću novih padova.

Padovi ne utiču samo na zdravlje pojedinca već i na kvalitet života njegove porodice, jer često zahtevaju dodatnu negu, podršku i prilagođavanje životne sredine. Shodno tome, prevencija padova predstavlja jedan od prioriteta u očuvanju zdravlja starijih osoba i održavanju njihove nezavisnosti.

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd navodi da prevencija padova zahteva multidisciplinaran pristup koji uključuje individualne, porodične i društvene mere, a neke od njih su fizička aktivnost i vežbe za poboljšanje ravnoteže i snage, prilagođavanje doma, upotreba adekvatne obuće, redovni lekarski pregledi, edukacija o padovima i njihovoj prevenciji, kretanje u spoljašnjem okruženju i modifikacija spoljnog okruženja.