"Žena je bila u lokvi krvi, beba nije plakala": Krstovdansko čudo - spaseni životi mame i novorođenčeta

U noći između subote i nedelje na Krstovdan, četiri sata nakon ponoći, ispred KBC "Bežanijska kosa" spaseni su životi mame i tek rođene devojčice!

Majka, kojoj je ovo treće dete, drhtala je i jecala na zadnjem sedištu auta u lokvi krvi, dok joj se na krilima nalazila tek rođena devojčica sa pupčanom vrpcom, koja nije plakala! Auto se nalazio ispred KBC "Bežanijska kosa", bolnice koja nema ni ginekologiju, ni porodilište.

Taman kad je u ovoj zdravstvenoj ustanovi prošla gužva, sirena je sve digla na noge u hitnom prijemu. Iz auta je istrčao muškarac vičući: "Žena se porađa! Žena se porađa!", piše Kurir.

Foto: Foto: Printscreen/Google Maps

- Pritrčala sam, otvorila zadnja vrata auta - mlada žena sedi, a dole među nogama je beba. Nekako je drži, sva drhti, plače. Okolo krv, ne previše, ali je ima. Baš potresna scena. Beba nije ni plakala. Uzela sam je, podigla, okrenula glavicom nadole, nekoliko puta je lagano udarila po leđima i zaplakala je! Nije, srećom, bila ni pomodrela. Tad sam primetila da je devojčica - priča za Kurir dr Tajana Hajder, specijalista urgentne medicine.

Priseća se da su odmah pritrčali i njeni tehničari i doktorka s hirurgije Miona Mitrović, sestre Irena, Mira, Ana, Valentina, mlađi lekari, svi iz hitnih ambulanti...

- Presekla sam pupčanu vrpcu uz pomoć mojih sestara. To je jako skučen prostor, svaka ruka dobro dođe. Prineli su mi i peane kojima sam klemovala pupčanu vrpcu, sterilne gaze, tople ćebiće, sve. Dugo sam radila u Hitnoj pomoći, imali smo porođaje na terenu, pa mi nije baš skroz strano, ali zaista je stresno. I ovo mi je bio prvi put da presecam vrpcu. A mi, na sve to, nemamo porodilište. Zaista je stresno kad vam tako dovezu bebu i još sve radite u kolima, potpuno neuslovno. Sve se vrlo brzo odigralo, nije bilo prostora za iznošenje dok osnovno ne zbrinemo - kazuje dr Hajder.

Novorođenče su uvili u sterilnu gazu, pa je umotali u ćebe, kao i mamu, i izneli ih u hitan prijem. Tu ide obrada.

- Bebu smo aspirirali da može lepo da diše, imala je dosta sekreta. Malo smo je obrisali, po njoj je bio onaj kao sirasti sloj, uvili je u gazu i neko braon ćebence. Mama je imala nizak pritisak, dali smo joj infuziju kroz dve venske linije, kako bi nadoknadila tečnost. Zaista je bila hladna, ledena - govori doktorka i dodaje:

- Čak je odmah, još kod auta, sišla i naša anestezija ako, ne daj bože, zatreba da se beba intubira. Srećom, za tim nije bilo potrebe, sama je disala.

 

 

Foto: Foto: Zoran Sinko

Hitna pomoć stigla u pravom trenutku

Dok se u autu odigravala drama, Hitna pomoć je u "Bežaniju" dovezla teškog pacijenta. I to će ovu priču olakšati.

- Stiže baš težak pacijent s plućnim edemom. Kolege iz hitnog prijema ga prihvataju, a sanitet ostaje nama da pomogne. I taj sanitet je neka sreća. Snašli bismo se i da ga nije bilo, ali je bilo mnogo bolje što se tu stvorio. Kolege iz Hitne pomoći odmah su pomogle, prihvatile su i bebu, majku i mene i pod rotacijama za manje od pet minuta bili smo u KBC "Zemun".

Doktorka ističe da je beba u sanitetu bila dobro.

- Beba je bila sjajna u sanitetu - plakala sve vreme i mlatarala ručicama, što mi je baš bilo važno i ulivalo mi snagu da će sve biti u redu. Dok sam posmatrala ručice, jer mi je najvažnije bilo da vidim da je aktivna i da plače, što pokazuje da bi trebalo da je sve u redu, primetila sam da ima i duge nokte. Ima kosicu i onako punašna je, odavala je utisak da će biti zdrava i žilava bebica - sad već uz osmeh priča doktorka, pa dodaje:

Foto: shutterstock

- A majka je sve vreme bila u stanju šoka, videlo se da joj nije bilo ni do čega. Samo je kratko odgovarala na naše: "Da li ste dobro? Da li ste s nama? Da li ste tu?", jer bila je i hipotenzična, imala je taj nizak pritisak, i baš, baš hladna.

U onom haosu uspela je da spazi da je registracija na vozilu bila sa Uba, muškarca je primetila kad je vikao, i to je praktično sve što zna.

- Jedino što znam jeste da je to ženi treće dete po redu. Stvarno nisam imala vremena za neku drugu komunikaciju van one koja mi je bila neophodna da mi dete bude živo i da plače i da mi majka bude dobro. Ne znam ni koliko je to sve trajalo u autu pre nego što su stigli kod nas, ni odakle su krenuli, ni ko je muškarac, da li je on otac. Videla sam ga u prvi mah, potom ga nisam ni primećivala, imala sam druge brige - ističe dr Hajder i dodaje:

- Presrećna sam što se sve dobro završilo, bila je to borba za dva ljudska života. Tek kad se sve završilo, osetila sam i sama koliko sam bila pod stresom. Ali najvažnije je da smo uspeli! I jesmo zato što smo tim!