Mladi otišli korak dalje - Uzimaju lekove da leče tugu: "Sigurno sam bipolarna, ja sam depresivna", evo šta stoji iza toga

U savremenom društvu sve češće se primećuje da deca i adolescenti posežu za lekovima i samodijagnozama, što psiholog povezuje sa pritiskom okoline i prevelikom izloženošću informacijama.

Psiholog Jovana Stojković kaže za Informer da se mladi u tom životnom periodu suočavaju sa sopstvenim nesavršenostima, a da takav način reagovanja proizlazi iz njihove veće informisanosti u odnosu na ranije generacije.

- Što se tiče tog uzrasta, to u današnje vreme već kreće od 13. godine. U vrlo ranom uzrastu, pa tamo do negde 17 godina, oni se suočavaju sa svim svojim nesavršenostima - nesavršena porodica, ništa im se ne dopada i tako su svi oni u nekom poređenju. Ono što je dramatično u današnje vreme je da svi oni vape za tim nekim dijagnozama, kao da hoće da se identifikuju sa nekim ko ima tu dijagnozu, ili da prosto sami sebi tako dodele - objašnjava Stojković.

Adolescencija je sama po sebi period preispitivanja identiteta, emocionalnih oscilacija i nesigurnosti. Međutim, ono što je danas drugačije jeste snažan uticaj informacija kojima su mladi neprestano izloženi, naročito putem interneta i društvenih mreža.

- To se dešava zato što su oni potpuno izbombardovani u današnje vreme sa svim mogućim informacijama i vrlo olako koriste te neke reči u smislu: "Sigurno sam bipolarna, ja sam depresivna" i tako dalje. To je samo zato što su dobro informisani. I sada je to negde trend da se o tome otvoreno priča. Ja znam za to da kod terapeuta treba ići, ali često oni čuju, recimo, da im drugarica ide kod psihijatra, pa i oni zahtevaju da idu kod psihijatra i tako dalje. Onda kreće da se pravi jedna potpuno toksična veza među njima, da ih ta dijagnoza onda povezuje - kaže Stojković.

Foto: Tanja Andric

Stojković ističe da su mladi u velikoj zabludi ako misle da postoji "magična pilula" koja će ih učiniti srećnim ili rešiti sve probleme.

- Ja ne mogu da negiram da je naša omladina danas veoma ugrožena i loša, i da jako puno ima samopovređivanja, to jeste, i samim tim u ranom uzrastu upadaju u tu depresivnu epizodu. Nisam protiv antidepresiva, naravno, ako je to prepisano od strane psihijatra, ali je velika zabluda da će im ta magična pilula, kako oni to misle, doneti tu neku sreću i rešiti probleme. Naravno da je prevashodno da definišu sebi šta je ono što ih čini srećnim, što je za njih nekada veoma kompleksno pitanje - kaže Stojković.

Foto: Shutterstock

Kako roditelji da prepoznaju realno stanje?

Psiholog objašnjava da bi roditelji trebali da porazgovaraju sa stručnjakom ako im dete traži određenu pomoć, upravo jer su deca danas mnogo više osvešćena nego njihovi roditelji.

- Deca su mnogo više osvešćena kada im je potrebna pomoć nego njihovi roditelji, zato što roditelji to doživljavaju negde kao poraz ako moraju da dovedu dete ili misle da će terapeut njih iskritikovati. Prosto, ako ih terapeut kritikuje, onda oni nisu na dobrom mestu, jer nijedan terapeut ne sme da bude kritikujući - kaže Stojković i dodaje:

- Moj savet je da roditelji odu prvo na jednu individualnu terapiju, to je ono što ja praktikujem, i da iznesu problem kako vide, da terapeut uzme neke informacije koje možda i ne moraju da se uzimaju ispred deteta i tako dalje. Nakon toga ako je potrebno, već na sledeću seansu dolazi i dete. Kod mene svaki adolescent koji je dolazio, zaista je imao problem. I to su predrasude da oni ne žele da idu kod terapeuta, da ne žele da pričaju. Oni su baš željni priče, razgovora i da ih neko čuje - zaključuje Stojković.

BONUS VIDEO