Revolucija na "Dedinju" - Ruski model "1 na 1" ukida redove i nepotrebne operacije – Sve gotovo za 3 sata!

Institut Dedinje uvodi ruski model "jedan lekar – jedan pacijent". Prof. dr Otašević najavljuje revoluciju u dijagnostici koja donosi brže lečenje i velike uštede.

Institut za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" ugostio je vrhunske stručnjake iz Sankt Peterburga, čime je otvoreno novo poglavlje u saradnji srpskih i ruskih lekara. Fokus sastanka bio je na uvođenju inovativnog ruskog modela organizacije lečenja koji bi mogao iz temelja da promeni način na koji se tretiraju kardiološki pacijenti u Srbiji, donoseći bržu dijagnostiku i značajne uštede budžetu.

Ruski recept za efikasnije lečenje

Gost Instituta bila je čuvena prof. dr Marija Nikolajevna Prokudina, koja je predstavila model malih, ali vrhunski opremljenih ambulantnih centara. U ovim jedinicama pacijenti dobijaju kompletnu uslugu – od ultrazvuka do složenih stres-testova – čime se direktno rasterećuju velike bolnice.

Upravnik Klinike za kardiologiju, prof. dr Petar Otašević, ističe važnost ovog pristupa.

- I u našem zdravstvenom sistemu bi se pokazalo da personalizovan pristup, odnosno ruski model ’jedan lekar – jedan pacijent’, može doneti dobre rezultate, unaprediti lečenje i doneti uštede zdravstvenom sistemu, što u savremenoj medicini nikako nije zanemarljivo. Tek nas čeka dalja saradnja sa doktorima iz Moskve i Peterburga.

Foto: Foto: Institut Dedinje

Šta podrazumeva model "Jedan lekar - jedan pacijent"?

Govoreći o konceptu rada koji je razvijala više od dve decenije, profesorka Nikolajevna Prokudina objasnila je da je osnov čitavog sistema princip "jedan lekar – jedan pacijent".

– Kao neinvazivni kardiolog bavim se isključivo dijagnostikom. Dugi niz godina radila sam u velikom državnom centru, a edukovala sam se i u Americi. Pre 25 godina iz SAD smo doneli najkvalitetniji model stres-ehokardiografije i od tada smo uradili više od 51.000 takvih pregleda. Danas u Sankt Peterburgu imamo mrežu od desetak ambulantnih centara koji funkcionišu po istom principu – rekla je prof. dr Nikolajevna Prokudina.

Kako je objasnila, pacijent u okviru jedne ambulante za svega nekoliko sati dobija kompletnu dijagnostičku obradu.

- Naš način rada zasniva se na tome da jednog pacijenta vodi jedan lekar. Pacijent kod nas provede dva do tri sata i za to vreme dobije kompletnu neinvazivnu dijagnostiku- od anamneze, EKG-a i merenja pritiska do specifične stres-ehokardiografije pod fizičkim opterećenjem, bez upotrebe lekova. Upravo zahvaljujući toj metodologiji preciznost u otkrivanju koronarne bolesti srca dostiže između 80 i 90 odsto – navela je ona.

Foto: Foto: Institut Dedinje

Profesorka ističe da se ovakvim modelom značajno skraćuje put pacijenta kroz zdravstveni sistem i izbegavaju nepotrebni invazivni pregledi i hospitalizacije.

- Usko sarađujemo sa državnim bolnicama. Ukoliko tokom pregleda otkrijemo životno ugroženog pacijenta, odmah ga upućujemo u državnu ustanovu, gde mu se u roku od nekoliko sati radi koronarografija ili operacija. Nakon toga, pacijent se vraća svom lekaru u naš Centar, koji nastavlja njegovo dalje praćenje i oporavak. Upravo zbog toga više od 70 odsto pacijenata ostaje kod nas na dugoročnom praćenju – objasnila je prof. dr Nikolajevna Prokudina.

Može li ovaj sistem zaživeti u Srbiji?

Iako trenutni sistem u domovima zdravlja ne prepoznaje u potpunosti ovakvu organizaciju, dr Petar Otašević veruje da su ekonomske analize presudan faktor za donosioce odluka.

- Razgovarali smo o mogućnostima primene ovakvog koncepta zdravstvene zaštite i u Srbiji. Posebno su me zainteresovale farmakoekonomske analize koje pokazuju da ovakav sistem donosi značajne uštede zdravstvenom sistemu. Pacijenti se brže i efikasnije dijagnostikuju, ređe idu u bolnicu i manje se podvrgavaju složenim procedurama, što značajno smanjuje troškove. Razgovaraćemo sa donosiocima odluka i videti kakve su njihove reakcije. Svima je u interesu da pacijenti imaju brz pristup savremenim metodama dijagnostike.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Razmena stručnjaka i kardiogenetika

Saradnja se ne završava samo na teoriji. Delegacija lekara sa "Dedinja" krajem meseca putuje u Moskvu kako bi predstavila sopstvene patente i tehnike lečenja, dok se uveliko radi na polju kardiogenetike.

- Zaista mogu reći da je saradnja sa lekarima iz Ruske Federacije više nego dobra, sa tendencijom da bude još bolja. Saradnja i razmena stručnjaka postoji i u oblasti razvoja kardiogenetike. To je put ka personalizovanoj terapiji, gde svaki pacijent dobija terapiju koja isključivo njemu odgovara - zaključuje prof. dr Otašević.

BONUS VIDEO