„Oprostite, vaši nalazi nisu dobri“ Objava sveštenika Bojana zapalila mreže: Svi se razbeže i ostave nas, a ušteđevina ode na lečenje!

Sveštenik Bojan Krstanović upozorio je putem Fejsbuka da ljudi svest o važnosti zdravlja i porodice stiču tek kada se suoče sa teškim bolestima i lošim nalazima.

On ističe da se odluke o promeni životnih navika često donose prekasno, kada se usled stresa dođe do ivice psihičke i fizičke propasti. Krstanović naglašava da ljudi troše živote na nebitne stvari i brige, a da se na kraju sva ušteđevina troši na lečenje dok se planovi ruše.

Sveštenik naglašava da još nije upoznao čoveka koji je na vreme, pre nego što je situacija postala alarmantna, odlučio da menja svoj život.

Odluka o promeni dolazi tek na ivici propasti

Govoreći o svojim iskustvima iz razgovora sa ljudima, otac Bojan je detaljno opisao njihove zakasnele želje za promenom.

Foto: printscreen facebook

- Zašto se uvek kasno setimo? Razgovarao sam sa milion ljudi koji su čvrsto rešili da menjaju svoj život. Neće više da se kidaju oko gluposti, neće više da se daju za nebitne stvari, neće više brigu i stres. Hoće da čuvaju svoje zdravlje, hoće da provode vreme sa bližnjima, hoće da ugode malo i sebi. No, ono što poražava, jeste činjenica da svi ovi ljudi, koji su rešili da se promene, ustvari imaju velikih zdravstvenih ili nekih drugih problema. Tek kada su došli do ivice propasti, do pucanja psihičkog, do teških bolesti... onda su shvatili šta je trebalo i kako je trebalo - objavio je sveštenik.

„Nismo od čelika, imamo rok trajanja“

Sveštenik u nastavku podseća na ljudsku ranjivost i prolaznost, te na trenutak koji preko noći menja sve životne prioritete i planove:

"Ljudi smo, slabi smo, umorni... Možda neko vreme možemo biti jaki i nositi sve ali šta kad dođe do pucanja!? Tad nema nazad! Nismo od čelika, ljudi smo, imamo rok trajanja... Treba li nam to da nam neko saopšti: 'Oprostite, vaši nalazi nisu dobri.' Tada se sve menja. Od tada više ništa neće biti isto!"

Gubitak ušteđevine, planova i lažnih oslonaca

U najemotivnijem delu objave, otac Bojan se osvrnuo na činjenicu da se materijalne vrednosti i energija uložena u tuđe probleme brzo obesezvrede kada nastupi bolest, ostavljajući čoveka često potpuno samog na bolesničkoj postelji.

- Sva ušteđevina za kojom smo trčali ode na lečenje. Svi planovi padoše u vodu. A ljudi... Svi se razbeže, svi nas ostave... i oni za koje smo uvek bili tu! Kidali smo se zbog roditelja koji se svađaju, zbog brata koji kocka, zbog sestre koja nema posla, zbog kume koja se razvela. Sad smo mi na bolesničkoj postelji a oni, malo po malo, svako upravio za svojim životom. Svima lepo osim nama. Dalje, plašili se rata, strahovali za budućnost, sekirali zbog posla, stresirali zbog kolega. Svet ode dalje, a mi propadosmo.

Kasno osvešćenje i propuštene radosti

Na kraju, sveštenik Krstanović ukazuje na to kako ljudi, uprkos mogućnostima koje su imali, godinama štede i uskraćuju sebi životne radosti, da bi na kraju ostali uskraćeni za ono najvažnije, zbog čega upućuje apel i postavlja ključna pitanja za razmišljanje:

- Sad imamo vremena na pretek ali smo vezani za postelju. Nismo uživali ni na odmoru, u restoranu, na lepim mjestima, sa našim najdražim ljudima. Slave, svadbe, veselja, druženja... Sve nam je bilo trka-frka. Sad bismo znali kako, ali kasno. Zašto se uvek kasno setimo? Šta je to vredno našeg fizičkog i duševnog zdravlja? Na šta ga to trošimo? Jel treba neko da nam saopšti: "Oprostite, vaši nalazi nisu dobri!", pa da onda budemo svesni svega? - pitao se sveštenik Bojan.

BONUS VIDEO