Talas poskupljenja i bonovi: Ovako je nekad bilo

Treći jul 1970. godine doneo je, bar sudeći prema naslovnoj strani „Večernjih novosti“ tog jutra, dobre vesti za – nerazvijene. Jer, Drug Tito je rekao da će biti para i za njih.

O kojim se to nerazvijenima radilo moglo je da se sazna ne samo iz podnaslova gde se govorilo o „nerazvijenim republikama“ kao i o „pokrajini Kosovo“, već i na velikoj naslovnoj fotografiji gde je jugoslovenski vođa Tito sedeo u društvu svog najbližeg saradnika, Hrvata Vladimira Bakarića, i dvojice nižih funkcionera: Budimira Šoškića iz Socijalističke republike Crne Gore i Fadilja Hodže, najvišeg albanskog funkcionera sa Kosova. Zajednica je obavezna da obezbeđuje sredstva za razvoj iako su sami nerazvijeni odgovorni za svoju lošu poziciju, rečeno je na tom sastanku. U prevodu, te 1970. godine u tadašnjoj Jugoslaviji vladale su sve veće ekonomske razlike, i to ne samo među građanstvom, već i između republika i oblasti u njenom sastavu. Jugoslovenska bajka je pokazivala sve veće pukotine ali drug Tito nije hteo da dopusti da se one povećavaju. Zato će „zajednica“, a mislilo se na Jugoslaviju, morati da daje sredstva da se ta pukotina koliko toliko zapuši. Pa dok potraje. 

Foto: Večernje Novosti

1980.

Da ipak nije dugo potrajalo, videlo se iz naslovne strane „Večernjih Novosti“ od 3. jula 1980. Bilo je to vreme neposredno nakon Titove smrti, i jugoslovenska konstrukcija je počela da pokazuje ozbiljne probleme. U Skupštini Jugoslavije je rečeno da cene moraju da se vrate „na start“ jer je počeo talas poskupljenja koje više nije bilo moguće kontrolisati, jer su se, koliko god to danas delovalo neverovatno, kretale „iznad dogovorene politike“! Dogovorena politika cena je bio poslednji pokušaj da se jugoslovenska privreda i potrošnja zadrže u okvirima samoupravljačkog socijalizma, ali je realnost to ubrzano demantovala. Osim ovog, udarnog, naslova bilo je tu još nekoliko drugih koji su svi zajedno odavali teskobnu sliku tog vrelog leta: „Izlaz iz nevolja u snabdevanju nekim proizvodima je u povećanoj proizvodnji a ne u bonovima“ pisalo je. Bonovi?! O, da, posle godina potrošačkog izobilja u poslednjoj deceniji Titove vlasti i života, Jugosloveni su morali da se suoče sa nestašicama, krizom i kupovinom na bonove. To je pisalo i u ostalim vestima ove strane: „Kafa samo popodne“, „Čeka se skuplji deterdžent“, „Siru jedva dvojka“. Bio je to rezultat nagle promene stava velikih inostranih kreditora Jugoslavije koji su nakon smrti glavnog poverioca Tita izgubili poverenje u samu sudbinu te neobične konstrukcije. Tražili su da se veliki krediti što pre vraćaju i socijalistička privreda i poredak to nisu mogli da isprate. Ali, da se „običan čovek“ snalazio na sebi svojstven način svedočila je velika fotografija: u gepeku „Zastave 101“, nacionalnog JU automobila, „baškarila“ su se dva - praseta. Za njih nisu trebali bonovi.  

Foto: Večernje Novosti

 

1990.

Referendum o novom Ustavu Srbije bio je dominantna tema i tog 3. jula 1990. koji je bio drugi dan glasanja. Referendum je već bio proglašen uspešnim, ali je pažnju tog dana privlačio jedan drugi naslov: da su opštinari sa Zvezdare porušili privatnu fabriku konfekcije izgrađenu u Bulevaru revolucije, u koju je izvesni preduzetnik uložio ogroman novac, jer, kako su tvrdili – nije imao SVE potrebne dozvole za gradnju. Bio je to sumoran znak da privatizacija i kapitalizam ka kome se zvanično stremilo u tadašnjem društvu, na prvom koraku ima problem sa strukturama koje baš i nisu blagonaklono gledale na takvu promenu u društvu. A da državne kompanije mogu sve što privatnicima još uvek nije bilo dopušteno, pa i mnogo više od toga, svedočio je i drugi uznemirujući naslov: da se iz fabrike Prva Iskra u Bariču, blizu Beograda, u reko Savu, čiju vodu je Beograd pio, svakodnevno izlivalo 38 različitih hemikalija. I da je rukovodstvo te fabrike te podatke o zagađenosti krilo od javnosti. 

Foto: Večernje Novosti

 

2000.

U „moru“ šarenih naslova koji su se nalazili na naslovnoj strani „Večernjih Novosti“ tog 3. jula 2000. godine, jedna vest se svojom lepotom izdvajala od svih drugih. Naime, pod naslovom „Ćira ponovo vozi“ čitaoci su tog jutra saznali da je obnovljena i u saobraćaj puštena najlepša turistička pruga u ovom delu Evrope, „Šarganska osmica“. Pruga kojom su prethodnog dana, prvi put nakon što je bila ukinuta 1973. godine, prošle dve kompozicije od po tri vagona koje su vukle autentične lokomotive „parnjače“ postaće u narednim godinama i decenijama, sve do današnjih dana, jedna od najpoznatijih turističkih atrakcija Srbije.