Na stolu je predlog "Evropske odbrambene zajednice", Francuska je progutala gorku pilulu

Iako su 6. i 7. jul te daleke 1954. godine padali u utorak i sredu, iz jednog razloga su Večernje Novosti izašle kao dvobroj. Jer, 7. jula se slavio tadašnji važan praznik.

Bio je to datum kada su 1941. godine u Srbiji, koju su tada u Drugom svetskom ratu okupirali nemački nacisti, domaći komunisti podigli ustanak. Jedan od njih, Žikica Jovanović, sa nadimkom „Španac“, došao je na seoski sabor koji se održavao u mestu Bela Crkva i ubio dva žandarma. Čitaoci su podsećani na važnost tog događaja, kao i na ulogu domaćih komunista u revoluciji koja je zatim pokrenuta. Pošto u Beloj Crkvi nije bilo fotografa koji bi zabeležio pucnjavu i posledice, a sam „Španac“ je poginuo kasnije u toku rata pod, šuškalo se, čudnim okolnostima, za ilustraciju ovog teksta upotrebljena je fotografija nekog od brojnih spomenika podizanih posle uspešne revolucije. Iako to te 1954. niko nije mogao ni da pomisli, obeležavanje ovog „praznika“ biće ukinuto 47 godina kasnije, i danas ga više niko ni ne pominje. 

Drugi veliki tekst koji su čitaoci mogli da „bistre“ u ovom dvobroju, dok su bili u prazničnom raspoloženju, odnosio se takođe na protekli svetski rat. Naime, u toku je bila politička razmirica SAD i Velike Britanije, sa jedne, i Francuske sa druge strane. Razlog je bio, otkriće čitalac u članku, dalja sudbina Nemačke, odnosno, njeno ponovno naoružavanje!

Amerika i Britanija su prethodno formirale NATO pakt kao „branu“ u slučaju rata sa komunističkim Sovjetskim savezom, i u njega uključile skoro sve evropske zemlje u zapadnom delu kontinenta. Ali, Nemačka još uvek nije mogla u NATO jer se tome snažno protivila Francuska, zbog svog traumatičnog iskustva iz rata. Umesto toga, na stolu je bio predlog „Evropske odbrambene zajednice“ koji je kvario američku viziju Evrope, kroz NATO čvrsto pod kontrolom Vašingtona. Svađa će potrajati još neko vreme sve dok 6. maja iduće 1955. godine Nemačka ipak ne postane punopravna članica NATO, zajedno sa Francuskom. Pariz je progutao gorku pilulu jer je već bio sila u opadanju ali će se osvetiti: 1966. godine će napustiti vojnu komandu NATO.

Pošto je bio jul i leto je dolazilo svom snagom, valjalo je putovati. Oglas u vrhu strane je nudio kupovinu karata za voz u „Turist birou“ i to za destinacije u zemlji i – inostranstvu. Deluje sasvim prirodno sve dok se ne setimo da je u to vreme, od skoro 20 miliona Jugoslovena, svega 14.000 moglo da ima pasoše. Dakle, van zemlje se – još uvek nije moglo. Masovnija podela pasoša i slobodno putovanje naših građana u inostranstvo započeće tek za tačno deset godina od ovog dana, od 1964. godine.