Ruski sveštenik prisustvovao velikom čudu na Kosovu: Dvorištem se prelomio jeziv dečji krik, a onda je usledilo ono najneverovatnije!

Svedočenje ruskog sveštenika o čudu na Kosmetu. Albansko dete isceljeno pod moštima u manastiru Zočište, dok je otac musliman priznao da je tu sila.

Čudo svetih lekara Kozme i Damjana u manastiru Zočište na Kosovu i Metohiji ostavilo je nemog svedoka, ruskog sveštenika oca Genadija Belovolova. Nakon nesvakidašnjeg događaja kojem je lično prisustvovao u svetinji koja je pre samo dve decenije bila srušena i minirana od strane albanskih ekstremista, otac Genadij je poručio: "Posle ovog čuda postao sam mirniji za sudbinu Kosova. Pre ili kasnije, ona sila koja je ovde prisutna obavezno će pobediti.

"Besplatni lekari" u neprijateljskom okruženju

Prva stvar koju je iguman manastira, arhimandrit Stefan, predočio gostima iz Rusije bila je činjenica da najveću svetinju manastira čine mošti svetih besrebrenika Kozme i Damjana. Kod Srba se oni nazivaju „besplatnim lekarima“, a njihove mošti duboko poštuju svi narodi koji žive na ovim prostorima.

Ono što je ruskog sveštenika ostavilo u čudu jeste činjenica da se svetinja nalazi u potpuno albanskom okruženju. Iz obližnjeg sela odjekuje glas mujezina sa džamije, a manastir opstaje kao u neprijateljskoj pozadini. Uprkos tome, u manastir krišom dolaze i sami Albanci, koji su muslimani.

Foto: eparhija raško-prizrenska

 

- Dolaze, mole se, dovode bolesnike, pogotovo decu“, objasnio je otac Stefan zbunjenom ruskom gostu. Na pitanje kako se muslimani mole u pravoslavnoj crkvi, iguman je smireno odgovorio: „Ćutke, po svome. Mi ne slušamo. Za njih specijalno stavljamo prostirku na pod, oni ležu pod mošti i dobijaju pomoć. Mnogi se isceljuju.

Jeziv krik u manastirskom dvorištu

Otac Genadij priznaje da mu je sve to zvučalo neverovatno i da je poželeo da tako nešto vidi sopstvenim očima. Sveti Kozma i Damjan su mu tu želju ubrzo ispunili. Dok se ruska grupa pakovala za odlazak, dvorištem je odjeknuo strašan, očajnički dečji krik.

- Video sam scenu koja me je zaprepastila: otac i majka vodili su manastirskom stazom svoje dete od pet-šest godina, koje je na sav glas vrištalo kao da ga neko kolje. Usta su mu bila toliko široko otvorena da su zauzimala veći deo lica. Udarao je sebe dlanovima po obrazima i grebao se po telu do krvi. Prizor je bio jeziv - opisuje ruski sveštenik.

Moneh ih je, bez ijedne reči, odmah poveo u crkvu. Bili su to Albanci koji su došli kod Kozme i Damjana.

Monah je rutinski prostruo suknetu prostirku ispod moštiju, a roditelji su spustili dečaka tako da mu glava bude tačno ispod svetinje. Hram su u početku ispunili još gori urlici nemirnog deteta, dok je majka nemoćno stajala iznad njega, a otac kršio ruke i gledao u ikone.

"Sila je ovde!"

Nakon desetak minuta, urlici su utihnuli i prerasli u jecaje, a dete se potpuno smirilo. Otac Genadij je uspeo da napravi nekoliko fotografija aparatom, na šta je porodica mirno reagovala. Kada je dečak potpuno zaspao pod moštima, sveštenik je prišao ocu koji je govorio nemački jezik.

Predstavio se kao Fadilj i ispričao da privremeno živi i radi u nemačkom auto-servisu, a da na Kosmet dolazi jednom godišnje. Sa mlađim sinom, koji se simbolično zove Besmir, imali su neshvatljive zdravstvene probleme koje lekari u Evropi nisu mogli da reše. Zato je spas potražio u pravoslavnom manastiru.

 

 

Kada ga je otac Genadij upitao: „Ali, vi ste musliman?“, Fadilj je zastao, pokazao prstom ka podu pravoslavnog hrama i na nemačkom jeziku tri puta ponovio reči koje odzvanjaju:

"Kraft ist hier! Kraft ist hier! Kraft ist hier!"  (Sila je ovde!)

Najveća duhovna pobeda srpskog naroda

Porodica je iz manastira ispraćena u potpuno drugačijem, radosnom raspoloženju, a otac Genadij je od njih naučio i prvu reč na albanskom jeziku – Falenderim (Hvala).

- Doživeo sam čudo ne samo u isceljenju deteta, nego ono glavno i veće – video sam kako Albanci dolaze u srpske svetinje po pomoć, u one iste svetinje koje su sami rušili i proterivali Srbe. Jer, upravo ovaj manastir su pre dvadesetak godina Albanci srušili, monahe proterali, a sabornu crkvu minirali i digli u vazduh. I evo ih sada, dolaze u njega po spas. Šta je to drugo nego duhovna pobeda Srba - zaključuje u svom svedočanstvu otac Genadij Belovolov.