Gluvoća će biti izlečiva: Stižu novi čipovi koji će spasiti decu

Prof. dr Ivan Baljošević, specijalista dečje otorinolaringologije u Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan Čupić", govorio je o oštećenju sluha kod najmlađih pacijenata i savremenim metodama lečenja.

Kao vodeći stručnjak u ovoj zdravstvenoj ustanovi za ugradnju BAHA implantata, koji pomažu deci da bolje čuju, objasnio je u intervjuu za 24sedam kako izgleda ova intervencija i zbog čega je neonatalni skrining sluha od presudnog značaja.

Dr Baljošević, vrstan stručnjak sa višedecenijskim iskustvom, uporedio je nekadašnje i današnje mogućnosti lečenja u dečjoj otorinolaringologiji, detaljno govorio o velikom napretku ove grane medicine, ali i otkrio šta, zahvaljujući razvoju veštačke inteligencije i novih tehnologija, očekuje medicinu u budućnosti.

Šta su BAHA implanti?

Profesore, jedini ste koji se bavite BAHA implantima u Srbiji, a kod nas se najmlađim pacijenatima ugrađuju od 2011. godine. Koliko je dosad dece dobilo bolji sluh, odnosno sluh uopšte? 

Foto: Privatna arhiva/Dr Ivan Baljošević

- BAHA je skraćenica za englesku reč (bone anchored hearing aid), koja u prevodu znači slušni aparat za koštanu provodljivost zvuka. Sastoji se od titanijumskog implanta dužine 3 do 5 mm koji se ugrađuje u kost iza uva i magnetne ploče koja se fiksira za implant. Sve to se plasira ispod kože i kose. Na to područje se postavlja mali prenosnik zvuka. Prenosnik zvuka je kockastog oblika, dimenzija 2,5 x 2,5 cm, različitih boja koje određujemo na osnovu boje kože ili kose pacijenta. Do sad je na Institutu za majku i dete Baha implant ugrađen kod 27 dece. Mi smo jedina ustanova u regionu u kojoj se vrši ugradnja BAHA implanta kod dece.

Neonatalni skrining sluha je važan test, a kakve rezultate danas imamo u odnosu na pre dve decenije? Koliko je taj pregled pomogao vama kao lekaru, a pre svega pacijentima? 

- Neonatalni skrining sluha je ispitivanje stanja sluha kod novorođenčadi i sprovodi se u prvim danima života, najčešće pre otpusta iz porodilišta. Cilj skrininga je da se eventualna oštećenja sluha otkriju što ranije, jer je normalan sluh presudan za razvoj govora, jezika i kognitivnih sposobnosti. Ako uspete da na vreme otkrijete oštećenje sluha, možete na vreme da počnete slušnu rehabilitaciju. Ona obuhvata primenu slušnih aparata ili ugrađivanje kohlearnog implanta.  

Foto: Privatna arhiva/Dr Ivan Baljošević

Primena kontinuiranog skrininga sluha koja se primenjuje u poslednjih 20 godina drastično je smanjila zakasnelu dijagnozu urođenih gluvoća i omogućila tim osobama adekvatnu rehabilitaciju.  

Šta mogu da budu uzroci, kao I šta sve mogu biti stečeni problemi gubitka sluha? 

- Stečena oštećenja sluha su najčešće izazvana virusnim i bakterijskim infekcijama. Karakteristika virusnih oštećenja sluha je da izazivaju oštećenja unutrašnjeg uva tj. slušnog živca. Bakterijske infekcije izazivaju oštećenje spoljašnjeg i srednjeg uva, tj. bubne opne i slušnih koščica. Takođe, oštećenja sluha mogu nastati kao posledica povrede uva ili posledica prisustva benignih i malignih tumora u uvu. 

Po čemu se Baha implant razlikuje od običnog slušnog aparata I za koju decu je on prava šansa? 

- Baha sistem se primenjuje kod svih pacijenata kod kojih je oštećeno spoljašnje ili srednje uvo i koji ne mogu da nose klasične slušne aparate. Na primer, kod pacijenata sa: 1. Urođenim anomalijama uva, pri čemu im nedostaje deo ili cela ušna školjka i imaju nedostatak spoljašnjeg slušnog kanala, 2. pacijenti koji boluju od hroničnog gnojnog zapaljenja srednjeg uva ili sa oboljenjima spoljašnjeg uva, pa zbog čestih infekcija ne mogu da koriste klasične slušne aparate, 3.bolesnici sa teškim oštećenjima sluha, kao na pr.kod otoskleroze, kod kojih klasične hirurške intervencije nisu dovele do poboljšanja, 4. pacijenti sa potpunom gluvoćom na jednom uvu. 

Koji je vaš najmlađi pacijent koji je dobio Baha implant i da li postoji starosni uslov? 

- Baha sistem se implantira kod dece starije od četiri godine. U tom uzrastu kost lobanje ima dovoljnu čvrstinu i debljinu da može da prihvati titanijumski implant dužine od 3,5 do 5 mm. Pre nego što se pristupi hirurškoj intervenciji pacijent dobija tzv. Baha soft band. On se sastoji od mekane trake koja se nosi oko glave, a na nju je postavljen Baha prenosnik zvuka. Baha soft band se nosi oko mesec dana da bi pacijent utvrdio koliko bolje čuje i da li je saglasan sa predstojećom operacijom. Baha soft band se primenjuje i kod dece u drugoj godini života.

Foto: 24sedam/Katarina Mihajlović

Kako izgleda postoperativni oporavak i kada dete počinje da čuje? 

- Hirurška intervencija traje oko 45 minuta. Kod dece se izvodi u opštoj anesteziji, a kod odraslih se može izvesti i u lokalnoj anesteziji. U bolnici se ostaje dva do tri dana. Hirurški konci se uklone posle 7 dana, a procesor zvuka se plasira posle mesec dana. 

Da li je neophodna logopedska rehabilitacija posle ugradnje Baha implanta kao što je slučaj sa kohlearnim I koliko je ona ključna? 

- Kada se postavi procesor zvuka, preko specijalnog programa na kompjuteru našteluje se jačina magneta kao i opseg i jačina procesora. S obzirom da ova deca već imaju delimično razvijen govor, nije neophodna dugotrajna logopedska rehabilitacija.

Kako biste opisali čitaocima napredak u medicini otkako ste počeli karijeru, pa do danas, naročito kada vidimo savremene metode pregleda, prevencije i pomagala kao što su implanti za sluh I slično? 

Foto: Shuterstock

- Moja karijera je počela devedesetih godina. Tada je bilo mnogo teških infekcija uva koje su često bile praćene komplikacijama kao što su paralize facijalnog živca, ili upale centra za ravnotežu. U najtežim slučajevima bolest se širila na moždano tkivo, izazivajući meningitis i potencijalno ugrožavale život pacijenta. Početkom ovog milenijuma u lečenje su uvedeni, novi mnogo efikasniji antibiotici. Takođe je uvedena nova savremena medicinska oprema u otorinolaringologiji, kao što su savremeni mikroskopi, laseri i endoskopi, pa su sve te teške infekcije sada samo deo istorije.

Da li postoje potpuno nove operacije koje su uvedene u Srbiji iz ORL oblasti, a o kojima javnost ne zna dovoljno? 

- U poslednjih dvadesetak godina u Srbiji je uvedeno mnogo novih operacija. Na primer, plasiranje kohlearnih i BAHA implanta za poboljšanje sluha, zatim endoskopska hirurgija sinusa. Veliki napredak je napravljen u hirurškom tretmanu urođenih anomalija larinksa primenom laserske hirurgije ili argon-plazma koagulatora. Naši pacijenti izuzetno retko moraju da se operišu u inostranstvu, jer se skoro sve moderne operacije iz oblasti ORL mogu izvesti u našoj zemlji.

Sada je i veštačka inteligencija već dosta uključena na svim poljima, a veliki rezultati se očekuju naročito u medicini. Gde vi vidite šansu za AI kada je reč o ORL? 

- AI nam je velika pomoć u pretraživanju i izuzetno tačnom prevođenju naučne literature sa svih mogućih svetskih jezika, pravljenju upitnika, slika i tabela koje ste zamislili. Na taj način se štedi vreme i dobijate podršku za svoj rad. 

Šta vas, kao vrhunskog stručnjaka, najviše fascinira kad se pomene veštačka inteligencija I ORL? 

- Kod primene AI uvek vas fascinira brzina i količina podataka koje dobijete za veoma kratko vreme. 

Da li primećujete da su roditelji počeli da "leče" decu preko veštačke inteligencije I koliko može biti opasno? 

- Moram da napomenem da podaci koje dobijete od AI nisu uvek potpuno tačni, naročito ako samo ukucate naziv bolesti i način lečenja. Tako da ove podatke još uvek treba uzeti sa rezervom i slušati savete svog lekara.

Foto: Shutterstock

Ako biste mogli da poželite jednu stvar za narednih pet ili deset godina - da li bi to bili novi lekovi, nova tehnologija ili nešto treće u dečjoj ORL? 

- Tehnika u medicini napreduje neverovatnom brzinom. Budućnost će sigurno biti u proizvodnji malih čipova koji će se ugrađivati direktno u srednje ili unutrašnje uvo, pa će i gluvoća biti potpuno i jednostavno izlečiva.Takođe, nova genska terapija u onkologiji, primena efikasnih i superiornih antibiotika će dovesti do potpunog izlečenja malignih bolesti ili teških infekcija. 

Šta savetujete studente, osim stručnog znanja koje im pružate, kako da postanu kvalitetni lekari? 

- Bez obzira na dijagnozu bolesti od koje se leči, svaki pacijent je poseban i treba mu pristupiti sa pažnjom i poštovanjem. Treba ga saslušati, primeniti savremeni sistem lečenja i kontrolisati ga posle nekoliko dana da vidite da li ima poboljšanja. Samo redovnim praćenjem pacijenata koje lečite možete doprineti poboljšanju njihovog stanja i izlečenju.

BONUS VIDEO