Dan pun velikih lomova: Od dečije paralize do iračke agresije na Kuvajt

Bila je to odlična vest koja je dočekala čitaoce Večernjih Novosti tog 4. avgusta 1960. godine: u velikim gradovima u Srbiji je upravo bila završena vakcinacija protiv dečije paralize. Kako su pisale Novosti, „Sejbinovu živu vakcinu“ primila su deca predškolskog i školskog uzrasta u Valjevu, Zaječaru, Užicu, Subotici i Zrenjaninu dok je vakcinacija upravo počela u Šapcu i Leskovcu.

Dečija paraliza, ili poliomijelitis, je bila bolest koja je do tada uzimala veliki danak među decom u Jugoslaviji, a pik oboljevanja je bio upravo te 1960-te godine, sa skoro 2.000 mališana koji su se razboleli u prvih nekoliko meseci. Nakon primene ove vakcine, dečija paraliza je postala iskorenjena bolest u celoj Jugoslaviji. 

1970.

Bilo je i dobrih ali i zastrašujućih vesti tog 4. avgusta 1970. godine. Najpre, iz rudnika Kreka Banovići u Bosni već tri dana nije dolazio ugalj za Srbiju, i razlog je bio, tvrdilo se, nedostatak vagona za transport, odnosno, opterećenost pruge u delu kroz Hrvatsku. Iako je bilo leto, ugalj iz Kreke je bio neophodan za funkcionisanje mnogih fabrika u Srbiji jer se tada još uvek nije koristio prirodni gas. Deo srpske privrede je pokušao da ugalj doprema iz Bosne kamionima ali za količine koje su bile potrebne, jedino su železničke kompozicije bile adekvatne po nosivosti. U Požarevcu je prethodnog dana bila opljačkana banka, a iz zatvora u Novom Mestu u Sloveniji pobegla su trojica zatvorenika od kojih je jedan bio – osuđen na smrt! Dvojica od begunaca, uključujući i osuđenika na smrtnu kaznu, uhvatila je italijanska policija u Trstu, na sreću. 

 

1980.

Došlo je tog 4. avgusta 1980. godine vreme pravih letnjih žega: temperatura je u delovima Srbije išla i do 37 stepeni, a u Beogradu je prethodnog dana zabeleženo 33 stepena. Vest je bila ispraćena fotografijom sa beogradskog otvorenog bazena Košutnjak koji je obilovao kupačima u potrazi za rashlađenjem, a prognoza koju je davao tada popularni Boris Koljčicki govorila je da će temperature samo rasti u narednim danima. Doduše, bilo je to vreme kada se nije govorilo o klimatskim promenama, a klima aparati gotovo da nisu ni postojali u našoj zemlji, pa se umesto masovnog doživljaja smaka sveta i sveopšteg pomora, tražio najbolji način da se nekako preguraju vreline dok ne dođe podnošljivije vreme. Bazen ili hladovina, preživeće se. Daleko je gora od letnje žege tog dana bila iznenadna odluka banaka da prestanu sa odobravanjem kredita, što je bila druga udarna vest.

1990.

Ceo svet, a posebno njegov arapski deo, strepeo je pred neizvesnošću nakon agresije Iraka na susedni Kuvajt, i to je bila glavna vest 4. avgusta 1990. godine. „Irak ide dalje“ pisale su Novosti, navodeći američke procene da Saudijska Arabija može da bude sledeća meta Iraka. Pola godine kasnije, u januaru 1991. vojna koalicija, predvođena Amerikom, isteraće iračku vojsku iz Kuvajta u operaciji „Pustinjska oluja“, a nakon toga će zavladati ratno stanje u ovom delu sveta koje će trajati još decenijama i dovesti do invazije SAD na sam Irak i svrgavanje režima iračkog vođe Sadama Huseina. Dok se svet tako spremao za „majku svih bitaka“ u Persijskom zalivu, u Srbiji su proizvođači mesa preko noći podigli cene za čak 20 posto i to bez ikakvog obrazloženja ili najave, a domaći lekari su se žalili da usled masovne vakcinacije sve teže prepoznaju mnoge bolesti jer je zaštita vakcinacijom ublažila njihovu kliničku sliku. Bilo je to vreme kada se verovalo u sistem zdravstvene zaštite i napore društva da se na takav način zaštiti celokupno stanovništvo. Sveznajući gurui sa Instagrama i teoretičari zavera sa Tvitera moraće da sačekaju još koju deceniju da bi upoznali čovečanstvo sa svojim halucinacijama.  

2000.

U zemlji se tog avgusta 2000. godine održavao „Sabor dijaspora“ sa 260 učesnika iz 40 zemalja, i ta vest je nosila naslov „Srbi svuda Srbi“, a na planini Čakor su uhapšeni „diverzanti u civilu“, dok su pred sudom u Užicu saslušani „banditi“, kao su pisale Novosti, koji su za 50.000 maraka oteli izvesnog Stevana Todorovića i predali ga američkim vojnicima u Tuzli. Na sreću, sve te turobne vesti ipak su lakše padale kada bi čitalac Novosti pogledao zaštitni znak ove novine u tom periodu: kolaž fotografija lepih devojaka koje su ovog dana tematski birane tako da u objektiv fotoreportera upadnu – po dve drugarice u šetnji.