Ove slave obeležavamo u septembru: Ima ih dve, a običaje morate ispoštovati

Pravoslavni vernici u septembru 2026. godine obeležavaju dve krsne slave.

Krsne slave obeležavaju samo Srbi i predstavljaju spoj duhovnosti, porodičnog nasleđa i kulturnog bogatstva. 

Tokom septembra, vernici slave dve krsne slave, a za svaku od njih vezuju se posebni običaji i verovanja.

Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja (11. septembar)

Srpska pravoslavna crkva ovaj praznik svrstava među slave. U hrišćanskom svetu se obeležava kao dan kada je osvećena crkva koju su na grobu svetog Jovana Krstitelja podigli car Konstantin carica Jelena.

Tada se podseća na stradanje svetog Jovana, kome je, po naređenju Iroda Antipe, glava odsečena ("usekovana") i na tanjiru doneta pred njegovu pastorku, igračicu Salomu, te se zato u Srbiji praznik naziva "Usekovanje".

Foto: Shutterstock

Sveti Jovan se naziva Krstitelj jer je krstio Isusa Hrista i, prema predanju, u njemu prepoznao sina Božjeg. Jovan se smatra poslednjim velikim prorokom. Naziva se još i Preteča, jer se pojavio pre Hrista i počeo da priprema ljude za hrišćanstvo.

Jovan je, po predanju, primer čvrste i nepokolebljive vere, poštenja, odvažnosti i istinoljubivosti. Bio je to i uzrok njegovog stradanja jer je javno govorio o nemoralu cara Iroda koji je "živeo u grehu" sa svojom snahom Irodijadom, majkom Salome.

Prilikom proslave Irodovog rođendana Saloma je odigrala svoj čuveni ples "Sedam velova", posle kojeg joj je Irod ponudio da traži šta god hoće. Ona je, na nagovor majke, zatražila glavu svetog Jovana.

Irodijada je zahtevala da se svecu odrubi glava i pokopa odvojeno od tela, u strahu da Sveti Jovan ne vaskrsne.

Dan Usekovanja vernici provode u molitvi, uzdržavanju i strogom postu. Takođe, ne treba raditi nikakve teže poslove.

I u Šumadiji poste, ne rade teže poslove i misle da je ovo dobar dan da se beru lekovite trave.

Na ovaj dan deci se ne daju da jedu paradajz, breskve, jabuke i bilo šta drugo crvene boje. Samo žene rade oko semena, ostavljaju ga za sledeću godinu i spremaju zimnicu.

Sveti pravedni bogoroditelji Joakim i Ana (22. septembar)

Sveti Joakim bio je sin Varpafira, iz kolena Judina, i potomak cara Davida. Ana je bila ćerka sveštenika Matana, iz kolena Levijeva, kao i prvosveštenik Aron.

Taj Matan imao je tri ćerke: Mariju, Soviju i Anu. Mariju je udao u Vitlejemu i ona je rodila Salomiju; Soviju je takođe udao u Vitlejemu i ona je rodila Jelisavetu, majku svetog Jovana Preteče; a Anu je udao u Nazaretu za Joakima, i u starim danima rodila je presvetu Bogorodicu Mariju. Pedeset godina živeli su u braku, ali nisu imali dece.

Živeli su bogougodno i tiho, i od svih svojih prihoda jednu trećinu koristili su za sebe, drugu davali siromasima, a treću žrtvovali hramu. Bili su imućni. Jednom, kada su pod starost otišli u Jerusalim da prinesu žrtvu Bogu, prvosveštenik Isahar im je ukorio govoreći Joakimu: "Nisi dostojan da se iz tvojih ruku primi dar, jer si bezdešan."

Foto: Shutterstock

Tako su i drugi, koji su imali dece, gurali Joakima pozadi kao nedostojnog. To je veoma rastužilo ove dve stare duše, te su se s velikom tugom vratili kući.

Tada su oboje pošli Bogu u molitvu, da i njima učini čudo kao nekad Avramu i Sari, i podari im dete za utehu u starosti. Bog im je poslao svog anđela, koji im je objavio rođenje "kćeri preblagoslovene, kojom će se blagosloviti svi narodi na zemlji i kroz koju će doći spasenje svetu." Ana je odmah začela i posle devet meseci rodila svetu Devu Mariju. Sveti Joakim je živeo na zemlji 80 godina, a Ana 79 godina, i umrli su.

Rasuđivanje na današnji dan kaže:

Milostinju ne treba davati s gordošću nego sa smirenjem smatrajući onoga kome se daje milostinja boljim od sebe. Ne reče li sam Gospod: meni učiniste ono što učiniste malim i siromašnim.

Ako, dakle, dajemo milostinju ma u čije drugo ime, ili u ime svoje, ne možemo izbeći gordosti, koja čim se pojavi u srcu ništi sva učinjena dobra dela. I kad dajemo prosjaku kao prosjaku a ne kao Hristu, ne možemo izbeći ni gordosti ni prezrenja. A šta vredi činiti čoveku milostinju gordeći se sobom i prezirući čoveka? Vrlina nije vrlina, ako se pomeša s grehom, kao što mleko nije mleko, kad se pomeša sa gasom ili sirćetom.

Tada su oboje pošli Bogu u molitvu, da i njima učini čudo kao nekad Avramu i Sari, i podari im dete za utehu u starosti. Bog im je poslao svog anđela, koji im je objavio rođenje "kćeri preblagoslovene, kojom će se blagosloviti svi narodi na zemlji i kroz koju će doći spasenje svetu." Ana je odmah začela i posle devet meseci rodila svetu Devu Mariju. Sveti Joakim je živeo na zemlji 80 godina, a Ana 79 godina, i umrli su.

Foto: Shutterstock

Rasuđivanje na današnji dan kaže:

Milostinju ne treba davati s gordošću nego sa smirenjem smatrajući onoga kome se daje milostinja boljim od sebe. Ne reče li sam Gospod: meni učiniste ono što učiniste malim i siromašnim.

Ako, dakle, dajemo milostinju ma u čije drugo ime, ili u ime svoje, ne možemo izbeći gordosti, koja čim se pojavi u srcu ništi sva učinjena dobra dela. I kad dajemo prosjaku kao prosjaku a ne kao Hristu, ne možemo izbeći ni gordosti ni prezrenja. A šta vredi činiti čoveku milostinju gordeći se sobom i prezirući čoveka? Vrlina nije vrlina, ako se pomeša s grehom, kao što mleko nije mleko, kad se pomeša sa gasom ili sirćetom.

BONUS VIDEO