Alarmantni podaci Batuta: U Srbiji svaki drugi umre zbog ove bolesti

U Srbiji bolesti srca i krvnih sudova odnose gotovo svaki drugi život. U proseku je to 128 ljudi dnevno, odnosno jedan izgubljen život na svakih jedanaest minuta, podaci su Instituta za javno zdravlje "Batut".

U najvećem broju slučajeva najgori ishod može se sprečiti ako se na vreme prepoznaju prvi znaci bolesti, redovno kontrolišu krvni pritisak, holesterol i šećer u krvi, poručuju kardiolozi.

Crna statistika

Svake godine zbog kardiovaskularnih bolesti izgubimo jedan grad srednje veličine, upozorava kardiolog Dragan Simić, ističući da su ključne reči prevencija i redovna kontrola.

- Mi i dalje među umrlima sve više imamo ljude mlađe od 45 godina. Pacijenti se i dalje oslanjaju na devizu "neće to mene" i lekaru dolaze kada je već kasno. Zato svako posle 40. godine treba da zna svoje osnovne brojeve: krvni pritisak, holesterol, posebno loš holesterol (LDL), šećer u krvi, puls i telesnu težinu. Kada bilo koji od njih izađe iz okvira, to je signal da treba otići kod lekara - poručuje Simić.

Foto: Shutterstock

Savremena kardiologija mora biti usmerena pre svega na prevenciju i rano otkrivanje bolesti, istakla je doktorka Ivana Nedeljković, predsednica Udruženja kardiologa Srbije, ističući da kardiovaskularne bolesti ostaju jedan od najvećih zdravstvenih izazova u Srbiji i vodeći uzrok obolevanja i smrtnosti.

- Zato savremena kardiologija mora biti usmerena ne samo na lečenje već razvijene bolesti, već pre svega na njeno pravovremeno otkrivanje i prevenciju. Kontrola krvnog pritiska, holesterola, šećerne bolesti, telesne težine, pušenja i fizičke neaktivnosti predstavlja osnovu smanjenja kardiovaskularnog rizika - rekla je Nedeljkovićeva.

Ona je dodala da se poslednjih godina značajno unapređuju mogućnosti lečenja i dostupnost savremenih terapija, kao i da se lista lekova kontinuirano ažurira, te da važeća lista iz 2026. godine obuhvata različite terapijske mogućnosti koje se finansiraju iz zdravstvenog osiguranja.

- Cilj moderne kardiologije je da prevencijom, ranom dijagnostikom i primenom savremene terapije produžimo život, smanjimo komplikacije i omogućimo pacijentima bolji kvalitet života. Poseban izazov ostaje da savremene mogućnosti lečenja budu pravovremeno prepoznate, dostupne i primenjene kod pacijenata kojima su najpotrebnije - naglasila je Nedeljković.

Redovna kontrola

Svaki peti čovek koji je umro od akutnog koronarnog sindroma nije doživeo 64. godinu, što znači da ljude gubimo u najproduktivnijem dobu, kaže Savo Pilipović, predsednik Udruženja kardiovaskularnih pacijenata, i naglašava da iza statistike stoje konkretni ljudi i njihove porodice.

- Iza svake od ovih brojki stoje nečiji otac, majka, brat ili komšija. Zato je važno da pacijenti znaju da prepoznaju prve znake bolesti i da se lekaru jave na vreme, ali i da, kada se bolest javi, ne odustaju od terapije i redovnih kontrola. Od zdravstvenog sistema očekujemo da savremena dijagnostika i terapija budu dostupne svima kojima su potrebne, bez obzira na to u kom delu Srbije žive, jer svaki pacijent ima pravo na duži i kvalitetniji život - rekao je Pilipović.

BONUS VIDEO