Kada zabava postaje opasnost? Smrtonosni izazovi haraju među decom - Tinejdžere teraju pravo u smrt

Dečak u Beogradu onesvestio se tokom "igre" davljenja, tinejdžer u Kelnu poginuo je na krovu voza, a stručnjaci upozoravaju da želja za dokazivanjem i trendovi potpuno gase svest mladih o opasnostima.

Poslednjih dana dva slučaja ponovo su otvorila ozbiljno pitanje bezbednosti dece i mladih, ali i granice između bezazlene zabave i opasnog rizika.

U beogradskoj osnovnoj školi, kako je preneo Kurir, dvojica dvanaestogodišnjaka učestvovala su u "igri" davljenja tokom koje je jedan dečak izgubio svest, nakon čega mu je potekla krv iz nosa. Dečak je prevezen u bolnicu u svesnom stanju, dok je i drugom učeniku bila potrebna medicinska pomoć upravo zbog šoka koji je doživeo.

Istovremeno, iz Kelna stiže vest o tragediji koja je odnela život četrnaestogodišnjaka. Tinejdžer se, u želji za zabavom, popeo na krov voza prateći opasan trend poznat kao "surfovanje na vozu", ali je tom prilikom zadobio strujni udar. Uprkos naporima lekara, preminuo je u bolnici.

Dva različita događaja, dve različite situacije, ali ista zastrašujuća poruka da ono što počne kao igra ili dokazivanje može da se završi teškim povredama, pa čak, nažalost i smrtnim ishodom.

Foto: Shutterstock

Kada zabava postaje opasnost?

Ovi događaji ponovo nameću pitanje da li deca danas dovoljno razumeju koliko je tanka granica između zabave i tragedije, ali i koliko na njihove odluke utiču vršnjački pritisak, želja da se dokažu pred drugarima, potreba za prihvatanjem i sadržaji koje gledaju na društvenim mrežama.

Psihoterapeut Marija Milenković kaže za Informer da mladi uglavnom prihvataju trendove sa društvenih mreža, zbog nedostatka iskustva i svesti o mogućim opasnostima.

- Trendovi su postali sastavni deo života tinejdžera, koji ih često prihvataju bez prethodnog preispitivanja i kritičkog promišljanja. Međutim, kritičko mišljenje razvija se kroz iskustvo, a mladi ga često nemaju dovoljno da bi mogli da prepoznaju potencijalne opasnosti. Sve ono što se plasira na društvenim mrežama neretko prihvataju kao merilo ponašanja, ne razmišljajući o mogućim posledicama - objašnjava Milenković.

Foto: Nora Šabanović

Ističe da ih upozoravanje na stvarne posledice može podstaći na opreznije i odgovornije ponašanje.

- Zato je važno da mladima ukažemo na stvarne opasnosti koje su se već dogodile na društvenim mrežama, kako bi kroz tuđa iskustva mogli da uče i razvijaju svest o rizicima. Strah je prirodan činilac u razvoju mlade ličnosti i, ukoliko se koristi na primeren način, može imati i zaštitnu ulogu. On ne treba da bude sredstvo zastrašivanja, već podsticaj na oprez, promišljanje i odgovorno ponašanje - zaključuje Milenković.

Svakako da, iako su tehnologije znatno napredovale, roditelji, škole, ali i društvo u celini imaju važnu ulogu u edukaciji mladih o opasnostima koje vrebaju na društvenim mrežama i u stvarnom životu, kako bi naučili da prepoznaju rizike i razumeju da nijedan trend nije vredan ugrožavanja sopstvenog života.

BONUS VIDEO