DANAS SU CVETI, NAJSREĆNIJI PRAZNIK PRED VASKRS i jedino crveno slovo kada TREBA DA SE RADI

Na samom kraju šeste nedelje velikog Vaskršnjeg posta, proslavljamo i svečani ulazak Isusa Hrista u Jerusalim. Ovaj praznik naziva se Cveti i uvek pada u nedelju.

Naziv "Cveti" praznik je dobio po cvetnoj grančici palme koju je Isus Hrist nosio u ruci prilikom ovog svečanog događaja.

Iako spada u velike praznike, pa se podrazumeva da se na ovaj dan ne obavljaju veliki poslovi, vekovima postoji verovanje da bi baš na Cveti trebalo zasaditi lan i kupus, jer će tako rod ovih biljaka biti bolji.

Kada je reč o radovima, ovaj praznik je izuzetak, jer baš na ovaj dan se pojavljuje pun Mesec, kada, prema verovanju, um i veštine ljudi postaju daleko moćniji nego inače. Zbog toga bi na Cveti trebalo započeti neke poslove i doneti odluke.

Čitava Cvetna nedelja posvećena je prirodi, pa su ranije ljudi od ponedeljka do nedelje kitili jedni druge koprivom i vrbom.

Vrba, osim kao simbol velikog praznika Lazareve subote, koristi se kako bi deca bila zdravija, ali i da bi u porodice stizalo još prinova.

Što se tiče koprive, nju se porodilje na Cveti stavljale pod jastuk, da bi "ožarila" i tako oterala ženske demone i sačuvala bebe.

Foto: spc.rs

RAZLIČITI KRAJEVI SRBIJE, RAZLIČITI OBIČAJI

Uoči Cveti devojke i deca odlaze u polja i beru cveće. Najčešće velike cvetove margarete, da bi bili lepi i krupni, dren da bi bili jaki, ljubičicu, da bi bili mirišljavi i privlačno, vrbove grančice, da svi budu napredni.

Ovo cveće se ne unosi u kuću već se ostavlja u posude sa vodom u dvorištu da prenoći. Ponekad se cveće potapa u vodu u kojoj je zlatno ili srebrno prstenje i onda se tom vodom deca umivaju. Stavlja se i vrbova grančica "za brz napredak", ponegde dren "za zdravlje", a devojke stavljaju i ljubičice, ako ih ima.

Veruje se da onaj ko prvi stigne i ubere cvet dobija pravo na jednu želju koja će mu se sigurno ispuniti ako snažno veruje.

Ranije je bio običaj u celoj Srbiji da na ovaj dan šetaju okićeni cvećem. Do današnjih dana se održao običaj da momak od ubranog cveća napravi buket, u kome svaki cvet ima svoje značenje i nosi ga devojci. Po tome kojih cvetova ima, ili koji kojih ima najviše devojka razaznaje momkova osećanja.

Šta se "sme" a šta "ne sme" i ovom prilikom zavisi od toga koga pitate. U ovom slučaju odgovor može biti potpuno protivrečan, što samo govori o bogatstvu narodnih običaja različitih krajeva Srbije.

U Šumadiji momci i devojke sakupljaju se na igralištima i u parkovima darujući uzajamno cveće, gde svaki cvet ima neko posebno značenje. Tu se svi šale i smeju, ali niko ne igra i ne peva, jer traje post.

U tom kraju se to uzima za zlo jer " onaj koji se veseli i peva navući će gnev božji na svoju kuću i naneti joj zlo".

Ako ste, pak, u Istočnoj Srbiji, zapevati se mora. Na taj dan se okupe mladići i devojke na raskršću ili kod crkve, nalože vatru i igraju i pevaju dok ne počne služba u crkvi.

Da se i za vreme posta pevalo, ukazuje i kulturolog Vesna Marjanović. U cvetnu nedelju, u pretposlednju šestu nedelju velikog uskršnjeg posta (koju završavaju Lazareva subota i Cveti) devojke koje bi brale, sušile i sadile cveće. Vraćajući se iz šume donosile bi grančice leske, drena, gloga i njima kitile kuće, zgrade za stoku.