OBAVEŠTAJCI VOJSKE JUGOSLAVIJE TRAŽE DA SRBIJA OTVORI TAJNE ARHIVE O NATO! BEOGRAD IMA "TONE DOKAZA" o zlu koje je Alijansa sijala, vreme je da se to obelodani!
Grupa bivših obaveštajnih oficira nekadašnje VJ podneće predlog Ministarstvu odbrane da se deklasifikuju obaveštajni podaci poslati vojnim i državnim organima iz jugoslovenskih agentura u svetu devedesetih
Ovako govori general Jovan Milanović, nekadašnji obaveštajac Vojske Jugoslavije i ponavlja da SRJ nije nikog nikada napala, pa ni 1999.
- SRJ i Srbija tih godina bile su bez izbora - slaže se general Milanović sa rečima predsednika Vučića na prošlonedeljnoj komemoraciji povodom godišnjice NATO agresije.
Milanović tvrdi da u državnim arhivama postoje hiljade obaveštajnih dokumenata iz perioda razbijanja Jugoslavije, a naročito iz 1995. i 1999, koji bi na tadašnja dešavanja bacili novo svetlo.
- Među poslatim izveštajima iz Brisela bili su oni o pripremama za prvo veliko bombardovanje položaja RS, koje je imalo karakter odmazde. Odluka je doneta 24. maja 1995. i izdata da bombardovanje počne u toku noći 24. na 25. Vojno i državno rukovodstvo iz RS primilo je informaciju istog dana. Mere i odluke koje je te noći donelo rukovodstvo RS primorali su NATO da povuče izdatu komandu Južnom krilu NATO o početku agresije.
Milanović otkriva „veliku montažu" zločina nad civilnim stanovništvom u Sarajevu, čiji scenario je kasnije primenjen u Račku.
- Oto fon Habzburg u to vreme bio je „zvezda u EP" i zanimalo ga je samo kako da reklamira povratak Habzburške monarhije - priča general.
- Papire, dokumenta za zasedanja, nije gledao tako da sam se ja služio njegovim materijalima. Mnogi non-pejperi od Habsburga tako su završavali u Beogradu i naše državno rukovodstvo je moglo da sazna šta se sprema.
- Kolega iz NATO koji je imao uvid u dokumenta američke vojske o Markalama preneo mi je dokaze da je ta akcija uvežbavana na američkom poligonu kraj grada Aleksandrija uz učešće oficira Armije BiH. Tamo su napravili kopiju sarajevske pijace i imali „generalne probe" tragedije pre februara 1994.
Slaže se ovaj bavši obaveštajac da je vrhunac njegovog profesionalnog rada bio kada je 1. oktobra 1998. poslao izveštaj iz Brisela sa Binelovim podacima o NATO ciljevima na našoj teritoriji. Dodaje da su, uz francuskog majora, bile još desetine „Binela" iz svih struktura NATO, EU, evropskog vojnog krila, koji su dostavljali podatke o predstojećoj agresiji na Jugoslaviju.
Odluka da se izvrši NATO udar na SRJ, podseća on, doneta je još u maju 1998. na samitu Alijanse u Lisabonu uz, kako kaže, „uzdržano protivljenje Grčke, Španije, Portugalije, Francuske, Italije...". Ministarstva spoljnih poslova zemalja NATO, kaže, dobila su zadatak da medijski pokažu svetu neophodnost sprovođenja ove varvarske odluke, dok su ministri odbrana, kao sledeća karika u sistemu odlučivanja, imali zadatak da razrade tok akcije.
Foto: Printscreen Sputnik
U avgustu 1988. planovi su bili gotovi, a u septembru „opruga agresije" je bila oslobođena.
- Već 3. septembra na sastanku, na koji su pozvane i članice Partnerstva za mir, Amerikanci su prikazali šemu tzv. humanitarne katastrofe na KiM. Na sastanku su tvrdili da se oslanjaju na snimke svojih špijunskih aviona i satelita koji pokazuju da se neprestano vrše zlodela nad izbeglicama koje se vraćaju kući iz šuma. Tvrdili su da je uništeno više od 26.000 albanskih kuća, pretežno u Metohiji, a da je razoreno 640 albanskih sela.
Da je na KiM u toku „rat protiv civila", što je bio eufemizam za genocid, prema rečima generala Milanovića, u Briselu su 21. septembra promovisali Nemci. Prema njihovom mišljenju, ubijanja i silovanja su bila masovna. Dva dana kasnije, 23. septembra, NATO je aktivirao „AktVarn" - prvi od trostepenog neopozivog mehanizma za otpočinjanje agresije na suverenu zemlju.
- Veza iz Brisela prenela mi je 23. marta 1999. kroz šifru „Obuci sutra čizme" kad tačno počinje agresija.
General navodi kako mnogi misle, pa čak i neki političari koji su bili učesnici, da je Rambuje bio prilika da se rat zaustavi. Taj sastanak, međutim, nikad nije imao zadatak da spreči NATO već samo da medijski dobije podršku za agresiju.
General Milanović navodi da je njegova obaveštajna mreža „bila u funkciji" i tokom aprila meseca, sve dok, kako kaže, Klark i Bler, uz saglasnost Solane i Klintona, nisu izmestili sistem odlučivanja u London. Tako su kaže on, obmanuli sve članice NATO „jer je konsenzus o početku agresije bio odobren u uništenju 25 ciljeva i to u trajanju od 96 sati jer se mislilo da će nakon toga SRJ kapitulirati". Međutim, faza „Apokalipsa" počela je, praktično odmah nakon štu su prve bombe pale na našu zemlju - 25. marta.
Posao i obaveza Srbije jeste da oprosti, ali je naša obaveza i da nikada ne zaboravimo. Zato ćemo gajiti kulturu sećanja, nećemo se stideti žrtava, već ćemo se ponositi onim što je Srbija činila da sačuva svoju slobodu, svoja ognjišta i zemlju, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče povodom 22-godišnjice početka NATO bombardovanja naše zemlje
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Posao i obaveza Srbije jeste da oprosti, ali je naša obaveza i da nikada ne zaboravimo. Zato ćemo gajiti kulturu sećanja, nećemo se stideti žrtava, već ćemo se ponositi onim što je Srbija činila da sačuva svoju slobodu, svoja ognjišta i zemlju, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče povodom 22-godišnjice početka NATO bombardovanja naše zemlje
Godinama su ruske trupe istraživale ukrajinski garnizon u Nikolajevki u Donjeckoj oblasti na istoku Ukrajine, šaljući male timove infiltratora da pronađu liniju proboja. Međutim, 29. jula su prestali sa istragom.
Na Informer TV, ekskluzivno smo objavili nove dosijee sa spiska od 99 kandidata sa "studentske", blokaderske liste koje su oni sami "studenti", blokaderi-plenumaši predložili za "vetiranje", odnosno izbacivanje.
Glavni urednik Informera Dragan J. Vučićević pokazao je u Kolegijumu naše televizije fotografiju koju su napravili pripadnici GOSI službe, a na kojoj se se vidi šta je u centru Beograda danas radio tajkun Dragan Đilas, dok je predsednik Aleksandar Vučić obilazio Srbiju i razgovarao sa narodom.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da nikad ne mogu da budu rešeni baš svi problemi koje građani imaju, a potom otkrio šta je najveći problem Evrope, ali i naše zemlje, i zbog čega u stvari Stari kontinent zaostaje za Kinom i Amerikom.
Poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Milenko Jovanov u nekoliko rečenica rasturio je nekadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića, koji se na društvenoj mreži Iks ostrvio na šefa naše države Aleksandra Vučića i politiku vladajuće partije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravio je danas na jugozapadu Srbije. On je posetu započeo u Prijepolju, a zatim je obišao veliki broj lokacija u Priboju i Novoj Varoši.
Grupa od najmanje 50 stranih državljana, među kojima je najviše iz Ukrajine, privedena je u ponedeljak popodne u jednoj kući na Marezi, nadomak Podgorice.
Smrtna kazna u Srbiji ukinuta je 2002. godine kada je veliki broj najsurovih i najmonstruoznijih ubica promenom zakona umesto pred streljačkim strojem završio u zatvoru na 40 godina.
Petar P. pronađen je mrtav pored puta u Staroj Pazovi u julu 2025. godine, a sve je, prema navodima iz istrage, trebalo da izgleda kao saobraćajna nesreća.
Predsednik Kolumbije Abelardo de la Esprijelja izjavio je da je u zemljotresu koji je pogodio severozapad Kolumbije, poginulo 111 ljudi, prenosi Skaj njuz.
Svrab, peckanje i neprijatan vaginalni sekret mogu da se povuku nakon terapije, ali kod mnogih žena kandida se ubrzo ponovo javlja. Razlog pritom nije uvek samo sama gljivica - određene navike i okolnosti pogoduju njenom ponovnom razvoju
Kuvanje paradajza ne mora biti komplikovano. Uz nekoliko jednostavnih trikova izbeći ćete najčešće greške i dobiti gust, ukusan sok bez suvišne tečnosti.
Nakon razgovora sa Avom Karabatić koja tvrdi da je pretučena od starne verenika, ona nam je poslala i fotografije na kojima se nalaze vidljive povrede na njenom licu i glavi.
Redakcija Informera došla do informacije da je Ava Karabatić danas viđena u Urgentnom centru u Beogradu, gde je, prema saznanjima do kojih smo došli, potražila lekarsku pomoć zbog vidljivih povreda na glavi i licu, a ona nam je sve to i potvrdila.
Popularna voditeljka Jovana Jeremić oglasila se na svom Instagram profilu veoma emotivnom objavom posvećenom svom pokojnom ocu, koja je privukla veliku pažnju javnosti i mnoge ostavila bez teksta.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.