Više od 80 odsto zaraženih studenata je nevakcinisano, A EVO I GDE SU SE NAJVIŠE ZARAZILI!

Studentska poliklinika sprovela je istraživanje među studentima koji su se javili u ambulantu te ustanove sa simptomima kovida. Među 500 ispitanih studenata najviše je onih iz Beograda, a gotovo 80 odsto njih je nevakcinisano, rekla je za RTS doktorka Mila Paunić iz Studentske poliklinike

Podaci obuhvataju period od 1. jula do 20. septembra, ali se istraživanje i dalje nastavlja, kaže doktorka Mila Paunić iz Studentske poliklinike. Sa studentima su prvo razgovarali u kovid ambulanti, a potom i telefonom, kako bi se dobile dodatne informacije o toku bolesti. Istraživanjem je obuhvaćeno blizu 500 studenata koji su se javili ambulanti u Studentskoj poliklinici.

- To istraživanje će nam pomoći da dobijemo brojne podatke o tome koliko je studenata koji su se vakcinisali, a zarazili su se do onih koji nisu vakcinisani. Vakcinisani studenti u 97 odsto slučajeva imaju laku ili srednjetešku kliničku sliku - navodi doktorka Paunić.

Više je pozitivnih devojaka nego mladića. Najzanimljivija statistika je svakako ona koja pokazuje da je najviše onih koji ne znaju gde su se zarazili – skoro trećina.

Na žurkama se zarazilo više od 18 odsto ispitanih, na putovanju nešto više od 16 odsto, a u porodici skoro 17,5 odsto.

Prikupljeni podaci ukazuju na to i da je studentska populacija mahom birala "Fajzerovu" vakcinu, skoro 70 odsto, a 29 odsto anketiranih opredelilo se za "Sinofarm". Češće su obolevali oni koji su primili "Sinofarm" vakcinu, što je značajno kao podatak i za ostalu populaciju, jer studenti svakako imaju bolji imuni odgovor nego recimo stariji od 65 godina.

- To pokazuje da bi možda i studentska populacija trebalo da primi i treću dozu, posebno oni koji imaju neka pridružena ili hronična oboljenja - kaže doktorka Paunić.

Odziv mladih ljudi na vakcinaciju u zemljama Zapadne Evrope

U pojedinim zemljama Zapadne Evrope ima više od 80 odsto vakcinisanih mladih ljudi, Portugalija 89 odsto, Francuska 86,1 odsto, Island 85,4 odsto. Kod nas ih je pre mesec dana bilo malo više od 20 procenata. Prema rečima doktorke Paunić, postoji više razloga zbog čega je slab odziv za vakcinaciju.

- Najčešće im je neki član porodice ili prijatelj rekao da sačekaju. Problem je i što niko nije dodirnuo temu vakcinacije u obrazovnom sistemu. Moramo da imamo neku vrstu zdravstvenog obrazovanja od malih nogu, sa 20 godina je kasno da menjate nečije stavove. Puno truda ulažemo, ne da ubedimo mlade već da im objasnimo zašto je dobro da prime vakcinu. A pitanje steriliteta je i dalje najčešća briga kod mladih, kada je reč o vakcini - objašnjava doktorka Paunić.

U jednom trenutku je odlazak na putovanja podstakao vakcinaciju ali kako je odmicalo leto sve više je onih koji nisu sigurni da će se vakcinisati a zabrinjava i to što se osnovne mere zaštite ne poštuju, od nošenja maske, pranja ruku, korišćenja sprejova za dezinfekciju.

- U Americi je već nemoguće da uđete na koledž i prisustvujete nastavi a nemoguće da studirate medicinu ako niste vakcinisani, jer nije logično da školujete buduće lekare koji će biti protiv vakcine i to uverenje sutra prenositi na svoje pacijente - navela je u gostovanju na RTS-u doktorka Studentske poliklinike Mila Paunić.