Naša je obaveza da obezbedimo detetu život! Moramo da ga pitamo kako je i da s njim razgovaramo!

Psihijatar Slavica Đukić Dejanović rekla je za RTS da su deca u pubertetu i adolescenti posebno osetljivi. U siromašnim porodicama, koje neretko žive u nehigijenskim uslovima, češće su bolesti, nasilje, dete nema uslove za učenje, svako peto dete ima problem prilikom odrastanja

Proteklih dana, sve nas je rastužila vest o stradanju dve devojčice, posle udara struje. Kada se to desilo, u kući su bile same i gladne.

U sedmici u kojoj se nizom manifestacija obeležava Dečja nedelja i u kojoj se svi podsećamo da deca treba da budu srećna, zaštićena, voljena i da žive u zdravom i sigurnom okruženju, postavljamo pitanje: ko je zakazao ne samo u ovom slučaju već i u mnogo drugih.

Slogan ove Dečje nedelje je stih Ljubivoja Ršumovića: "Dete je dete, da ga volite i razumete."

Savetnica predsednice Vlade Srbije Slavica Đukić Dejanović rekla je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da smo svi sa osećanjem dubokog poraza primili vest o stradanju devojčica iz Obrenovca, ali smo ipak prebrzo nastavili svojim putem.

- Socijalne empatije za komšiju, za rođaka, za bliskog sve je manje u svetu, ne samo u Srbiji. Dinamika života, brzina kojom se sve odvija kao na filmskoj traci, otuđila je ljude, ne znamo ko živi u našoj zgradi, ulici i ko ima problem gde bismo možda mogli da pomognemo, nekad razumevanjem a nekad konkretnim činjenjem - rekla je ona.

Ističe da ako bi trebalo reći ko je zatajio, verovatno bismo rekli: gde su centri za socijalni rad, vaspitači, rođaci. To je tačno, ali pomalo smo i mi zatajili.

Podseća na jedno istraživanje Instituta za psihološka istraživanja koje ukazuje da kada analiziramo odnos roditelja prema detetu – fizičke i motorne aktivnosti su vrlo dobro shvaćene od roditelja, a socijalne i psihološke su malo zapostavljene.

- Čini mi se da socijalno biće ne negujemo u vaspitnom i u čisto međuljudskom odnosu tamo gde radimo i živimo - smatra Đukić Dejanovićeva.

9 NAVIKA po kojima se prepoznaju ODLIČNI RODITELJI!

Prema njenim rečima, obaveza jednice lokalne samouprave je bila da pomogne, ali se moramo pitati šta je sa prvim komšijama, rođacima.

Gde je ljudsko razmevanje za socijalnu potrebu

Objašnjava da empatija znači razumevanje.

- Deca su morala biti uključenja u predškolske institucije, morala su imati prednost nezavisno od finansijskog statusa roditelja - rekla je Đukić Dejanovićeva.

Ako jedan roditelj radi, a drugi je u zatvoru, jasno je da su deca prepuštena sama sebi, ukazuje ona.

- Naša je obaveza da obezbedimo detetu život, a u siromašnim porodicama novorođenčad duplo više umire nego u opštoj populaciji. Moramo brinuti o deci - kaže ona.

Prema njenim rečima, majka ovih devojčica postupala je po modelu: moram da radim da ne bi bile gladne makar ih ostavljala same.

Model gde se u muci bira najmanja muka poremeti sistem vrednosti i brige, kaže Đukić Dejanovićeva i dodaje da deca imaju pravo na život i da se bezbrižno igraju, a to znači dovoljno ljubavi, razumevanja i podsticaja, ne samo roditeljskog već i društva.

Foto: printscreen

Šta je najteže rešiti, na šta obratiti pažnju

Rano detinjstvo i adolescencija su posebno osetljive kategorije, i unutar siromašnih porodica, porodica koje žive u nehigijenskim naseljima, deca se češće razboljevaju, izložena su nasilju, nemaju uslove za učenje, svako peto dete ima problem prilikom odrastanja.

Podvlači da je važno rano otkrivanje problema, a oni su češći u siromašnim poorodicama. 

Đukić Dejanovićeva ističe da se do treće godine najviše razvija mozak deteta, otkrivanje zastojnih smetnji kod 70 odsto dece daje rezultat, pa se vrate u uobičajen tok odrastanja. A to se ne otkrije u porodicama gde svako deseto dete u predškolskom periodu ima knjige.

To je najsenzitivnija grupa, gde moramo uraditi najviše, ne smemo markirati takve porodice i tu decu, već ih toplo prihvatiti, rekla je Slavica Đukić Dejanović.

Kako pomoći deci

Ukazuje da adolescenti danas razvijaju zavisnost na telefone, to može biti psihoaktivna supstanca u periodu dosade.

- Udaljili smo se u vreme kovida, a često naš komšija ima adolescenta. Detetu nedostaje da ga pitamo kako je i da s njim porazgovaramo, mnogo više razgovoramo, potrebno je mnogo više verbalne komunikacije, uvida u to o čemu dete razmišlja dok je samo - upozorava ona.

Kako da znamo da li dete koristi psihoaktivnu supstancu

Kada se postavi ovo pitanje, tada je, kako kaže, već kasno. Kada dete ide u osamu, to je kritični momenat, vapaj da mu se pomagne. Dete mora da prizna da je usmaljeno, divno je kad to uradi kod školskog psihologa ili roditelja, porodica i škola treba da reaguju.

Jedinice lokalne samouprave su pred odlukom da formiraju timove koji će 24 sata pružati stručnu pomoć.

Bez obzira na firmiranu garderobu, deci može biti potrebna pomoć, zaključila je Slavica Đukić Dejanović.

Đukić Dejanovićeva kaže da je ubistvo tročlane porodice iz Aleksinca verovatno učinjeno iz koristoljublja.