Kopaonik biznis forum počeo je danas, a na dan otvaranja Inicijativa „Digitalna Srbija" uz podršku Blica organizuje panel „Ulaganje u startape, ozbiljna priča”
Uvodnu reč na ovom panelu imala je Nataša Škrbić, programska direktorka za startap ekosistem pri Inicijativi "Digitalna Srbija", koja je u svom izlaganju predstavila koncept Venčr kapitala (Vencure Capital), skorašnje uspehe domaće startap scene, butstrap kulturu (bootstrap culture), kao i sve načine na koje, i pojedinci i kompanije mogu da investiraju u startape.
Od Bojane Tomić-Brkušanin, moderatorke panela i direktorke za operacije ove neprofitne organizacije, saznajemo šta je to osnovno što treba da znamo o investiranju u startape. Među panelistima je i Ivan Bjelajac, uspešan serijski preduzetnik u domaćem startap ekosistemu koji trenutno rukovodi MVP Workshop-om, blokčejn kompanijom koja se bavi razvojem inovativnih tehnologija u ovom domenu. O ulaganjima u startape pričali su i Jan Kobler, Managing Partner SC Ventures, MIjailović Nikola CEO, Joberty.
Foto: Tanjug
Investicije rastu
- Broj investicija u srpske startape je do prošle godine iznosio između 20 i 30 miliona, a u 2021. godini taj broj se popeo na 130 miliona, istakla je tokom uvodne reči Nataša Škrbić, programska direktorka za startap ekosistem pri Inicijativi "Digitalna Srbija".
- Sve ovo govori da je ovo jako uzbudljiv sektor kod nas i da Srbija dolazi na mapu inovativnih ekosistema. Kompanije gledaju na našu državu kao šansu za investiranje u nove kompanije, kaže Škrbić.
Ona je pregledajući opcije za investiranje u startape, istakla da ulaganjem u njih otvara se prilika da podelite svoja znanja i iskustva.
- Možete da budete aktivni investitor i da pomažete startapu, ili samo da sačekate prinos na uložen novac, istakla je ona i dodala da ljudi kada odluče da investiraju u startape, pitaju koliko para moraju da daju.
- Lepota ovog investiranja je što je ono uglavnom grupno. Zajedno se skupi dovoljna količina novca i u startap se samim tim ulazi sa različitim iskustvom, te je veća šansa da startap uspe, kaže ona.
Foto: Tanjug
Radimo na oko 50 startapa, deset je uspelo
Ivan Bjelajac je istakao da su imali priliku da rade na oko 50 startap firmi od kojih je 40 umrlo neslavnom smrću.
- Desetak je uspelo da živi i radi i dve su jednoroozi i firme koje vrede više od milijardu dolara. Ključno je ovih 40 firmi, startapi se oslanjaju na rizičan kapital i vrlo brzo sagledavaju da li biznis model uspeva ili ne. Takođe važno je dobro sagledati oslovanje ibrzo ustanoviti da lifirmu treba ugasiti ili ne, rekao je Bjelajac.
Malo je startapa koji uspeju da podignu velike pare
- Sa pandemijom je sve stalo a onda su krenuli i da se ubrzavaju. Jako puno novca je bilo upumpano u ekonomiju, pa su i startapi dobili deo toga. Malo je startapa u svetu koji uspeju da podignu velike pare. Vrh ledednog brega privlači enormne pare i nije jasno kako se to upotrebi - rekao je Jan Kobler.
On navodi da je u poslednje dve godine pokazalo da tartapi umeju da rešavaju obiljne probleme ozbiljnim klijentima i to su ozbiljne organizacije koje mogu da se brzo kreću, koje automatizuju stvari i mislim da se statap svet demistifikovao kroz to.
Kobler je dodao i da je mnogo novca upumpamo i da i se vrlo lako mogao desiti neki negativan trend.
- Mislim i da smo u nekom balonu i da će taj balon možda i da pukne. Ipak što se tiče Srbije mislim da mi ne možemo biti toliko pogođeni toliko tim negativnim trendom - ocenio je Kobler.
Foto: Tanjug
3 modela finansiranja
Mijailović Nikola ističe da postoje dve logike na koje startapi funkcionišu u pogledu investiranja.
- Jedno je butstreping (bootstrapping), gde ne koriste eksterni kapital ili osnivači ulažu svoj novac, i dalje razvijaju biznis. Druga logika je da se uzme eksterno finansiranje da bi se ubrzao rast, kaže Mijailović.
On ističe i da uglavnom postoje 3 modela za eksterno finansiranje.
- Venčr kapital (Venture Capital), korporat venčurs (corporate ventures) kada same kompanije prepoznaju interes i investiraju u startap, i nađeo investitor, kaže on i dodaje da naš startap ekosistem još uvek nije dovoljno zreo te da zato nema puno VC ulaganja.
- Ranije je bilo samo nekoliko fondova. Sada ih je više od 10-ak ili u regiji ili je fokusirano na nju. Možda su i hteli da podignu novac, ali im nije bio dostupan. Tu imamo i konzervativnost osnivača, vi kada dobijate novac dajete deo kompanije i samim tim kontrolu. Treća stvar je da postoje startapi koji nemaju globalnu ambiciju, žele da naprave uspešan biznis koji hoće da prodaju kroz 2,3 godine ili su fokusirani samo na region, zaključuje on.
Foto: Tanjug
Zašto naši startapi?
- Oni koje mi vidimo i u koje investiramo, su izuzetno uporni i otporni timovi ljudi, neće da odustanu. Imali smo x situacija u kojoj nije bilo ni para, ni opcija, ali su kompanije su našle način kako da idu dalje. Nisu svi takvi ali to je jedan unikatan element, koji ovde definitivno postoji, kaže on.
- Firme u regionu sa značajno manje resursa postižu relativno velike uspehe. Imali smo konkurente sa 10 puta više sredstava, ali oni žive u zoni komfora, ovde ne žive. Misle ljudi da je to slabost, ali to je prednost. Da bi došli do vrednosti i prihoda potrebno je da prođe 6, 7 godina, a da bi to moglo da funkcioniše firme moraju da budu rezistentne, a firme u Srbiji su rezistentne, zaključio je Jan Kobler.
Pripadnici Helikopterske jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova, Gorske službe spasavanja i zaposleni u Javnom preduzeću „Skijališta Srbije“, izveli su po prvi put, na Kopaoniku zajedničku vežbu u kojoj su prikazali spremnost, sposobnost i znanja za reagovanje u situacijama kada je spasavanje ljudskih života prioritet
Na vežbi je učestvovalo osam spasilaca Gorske službe spasavanja.
„Naši spasioci su radili evakuaciju povređenog radnika sa stuba gondole, i prikazali novu opremu za evakuaciju sa žičara i gondola. Ova zajednička saradnja zaista podiže bezbednost skijaša i turista na planinama u Srbiji na nivo kakav imaju veliki turistički centri u inostranstvu“, rekao je Aleksandar Ravas, spasilac Gorske službe spasavanja.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Pripadnici Helikopterske jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova, Gorske službe spasavanja i zaposleni u Javnom preduzeću „Skijališta Srbije“, izveli su po prvi put, na Kopaoniku zajedničku vežbu u kojoj su prikazali spremnost, sposobnost i znanja za reagovanje u situacijama kada je spasavanje ljudskih života prioritet
Na vežbi je učestvovalo osam spasilaca Gorske službe spasavanja.
„Naši spasioci su radili evakuaciju povređenog radnika sa stuba gondole, i prikazali novu opremu za evakuaciju sa žičara i gondola. Ova zajednička saradnja zaista podiže bezbednost skijaša i turista na planinama u Srbiji na nivo kakav imaju veliki turistički centri u inostranstvu“, rekao je Aleksandar Ravas, spasilac Gorske službe spasavanja.
Ruski mediji preneli su izjavu nosioca liste „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ Aleksandra Vučića, koji je ocenio da dogovor američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog lidera Vladimira Putina o isporukama ruskog dizela predstavlja strateški preokret u svetskoj politici.
Rusija je nastavila vazdušne napade na Ukrajinu uprkos objavi američkog predsednika Donalda Trampa da je između Moskve i Kijeva postignuto energetsko primirje.
Ministarstvo unutrašnjih poslova najoštrije je danas demantovalo, kako je navelo, neistinite informacije i spekulacije koje su se pojavile u pojedinim medijima i na društvenim mrežama, u vezi sa navodnim korišćenjem helikoptera koji pripada Helikopterskoj jedinici MUP-a za prevoz doskorašnjeg predsednika Republike Aleksandra Vučića u Kragujevac.
Predstavnici opozicije u dijaspori doživeli su potpuni fijasko, kada se okupilo jedva 16 blokadera ispred Genralnog konzulata Republike Srbije u Čikagu.
Na šalterima niškog, kao i svih drugih katastara širom Srbije, od danas je započela prava revolucija u radu sa građanima. Nišlije će ubuduće moći da podnose čak deset vrsta zahteva potpuno direktno, bez zakazivanja i bez ikakvih troškova angažovanja posrednika, čime je napravljen ogroman korak ka još efikasnijoj i modernijoj javnoj upravi.
Šef odborničke grupe SNS-a Aleksandar Mirković oštro je reagovao na najprljaviju kampanju blokadera koji su lepili plakate kojim se targetiraju Aleksandar Vučić kandidat za premijera i nosilac liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" i Aleksandar Šapić, gradonačelnik Beograda uz brutalne izmišljotine i uvrede.
Takmičari Exatlona Mensur Ajdarpašić i Veljko Milićević progovorili su odmah nakon prikazanog snimka incidenta te su izneli svoje verzije događaja koji je šokirao i Plavi i Crveni tim.
Kruševljanin Janko B. (32) koji je 11. februara ove godine brutalno ubio svoju majku Biljanu B. (59) izbegao je dugogodišnju zatvorsku kaznu, jer je zločin počinio u neuračunljivom stanju.
Više javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je Višem sudu u Beogradu optužni predlog protiv Miloša M. (50) zbog postojanja opravdane sumnje da je kao kriminalistički inspektor iz PS Zemun izvršio produženo krivično delo o tajnosti podataka.
Na području Policijske uprave u Zrenjaninu, tokom proteklog vikenda, evidentirano je šest saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške telesne povrede, dok su četiri lakše povređene.
Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je danas da ne treba popuštati pred "ruskom pretnjom", reagujući na niz odluka i izjava američkog predsednika Donalda Trampa, uključujući sporazum o dizel gorivu i najavu primirja između Rusije i Ukrajine, koje, kako je ocenio, deluju kao da idu u prilog Moskvi.
Italija je jedna od zemalja osnivača Evropske unije i nije tu samo da bi uvek govorila "da", već ima pravo i obavezu da iznese svoj stav kada stvari ne funkcionišu kako treba, izjavila je premijerka Đorđa Meloni.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen upozorila je u Evropskom parlamentu da cene gasa u EU od kraja februara porasle za 140 odsto. Italija je trenutno zemlja EU koja je najteže pogođena ovim naglim rastom.
Slavna holivudska glumica Amanda Sajfred šokirala je filmsku javnost priznanjem da je bez razmišljanja odbila glavnu ulogu u novoj velikoj seriji i to samo iz razloga jer nije želela da snima brojne eksplicitne scene seksa.
Glumac Nikola Pejaković kaže da onaj ko nema biološku ili usvojenu decu ne može da se bavi politikom i da vodi državu jer ne razume život na pravi način.
Na norveškom ostrvu Somaroj, smeštenom duboko iznad Arktičkog kruga, leto ne poznaje mrak. Zahvaljujući fenomenu ponoćnog sunca, granica između dana i noći ovde potpuno nestaje.
Žućkaste naslage na kapcima i oko očiju nisu samo estetska mana. Nova istraživanja pokazuju da mogu biti rani pokazatelj povećanog rizika od srčanog i moždanog udara.
Pop zvezda Kristina Agilera (45) ponovo je dospela u centar medijske pažnje svojim upečatljivim i odvažnim modnim izborom na humanitarnom događaju zdravstvene platforme MISTR u Los Anđelesu
Baterija je već sada jedno od najvećih ograničenja modernih pametnih telefona. Ograničavanjem punjenja na 80 odsto, korisniku je na raspolaganju približno 3.440 mAh.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.