NIZAK NIVO HOLESTEROLA OPASNIJI OD VISOKOG, evo i zbog čega! Može ukazivati na OVU opaku bolest!

Kardiolozi više vole da holesterol bude bliže gornjoj granici koja je 5,2, nego ispod 4 ili 3, jer to ukazuje na ozbiljne poremećaje ne samo metabolizma

Povišen holesterol predstavlja opasnost po zdravlje. Ukoliko je iznad dozvoljenih granica, raste rizik od, pre svega, pojave kardiovaskularnih oboljenja. Osim toga, pojava masnoće u krvi su pokazatelj i nekih drugih oboljenja, o čemu je u emisiji RTS ordinacija govorila prof. dr Veroslava Stanković, specijalista ishrane zdravih i bolesnih.

Foto: printscreen RTS

- Holesterol je veoma važna složena mast koja ulazi u ćelijske membrane. Mnogi hormoni su sastavljeni od holesterola, pre svega testosteron, estrogen, progesteron... Holesterol je veoma bitan sastavni deo našeg organizma. Životni stil je taj koji utiče na stanje holesterola. Osim ishrane i nedostatka fizičke aktivnosti, tu su i stres, i pušenje, nedovoljan unos tečnosti... Postoje i bolesti koje doprinose povećanju holesterola, a nisu vezani za genetsku predispoziciju, to su dijabetes, određene bubrežne i kardiovaskularne bolesti - kaže dr Veroslava.

A koje vrednosti holsterola su znak za alarm? Da li je bolje imati povišene ili snižene masnoće? Koje su to "brojke" koje ukazuju da nam je potrebna hitna intervencija - bilo da je reč o korigovanju ishrane ili o uvođenju terapije?

- Sve zavisi od čoveka do čoveka, a svi stručnjaci se slažu niske vrednosti nisu dobre. Kardiolozi više vole da holesterol bude bliže gornjoj granici koja je 5,2, nego ispod 4 ili 3, jer to ukazuje na ozbiljne poremećaje ne samo metabolizma. Vrlo često se dešava da te niske vrednosti se javljaju kod osoba koje imaju karcinome ili metastaze karcinoma, a da ne znaju za to - upozorava profesorka.

A koji je opasniji kada je povišen? Loš (LDL=) ili dobar (HDL) holesterol, ili su ipak najvažnije vrednosti ukupnih masnoća?

- HDL i LDL su nam bitni kada gledamo da li je povišen ukupan holesterol posledica neadekvatne ishrane i nedostatka fitičke aktivnosti. HDL, odnosno dobar holesterol zavisi isključivo od fizlke aktivnosti. Loš holesterol (LDL) je taj koji se povećava hranom. Svakodnevnom šetnjom od 10.000 koraka može da se postigne da HDL bude na gornjoj granici - kaže dr Veroslava i podvlači:

- LDL je stvarno parameter loše ishrane. Ukupan holesterol može da bude povišen usled stresa, a na njega utiče i nesanica.

Do kojih vrednosti se može korigovati ishranom, a od kojih je vreme za statine, lekove koji snižavaju holesterol?

- Ishranom holesterol vraćamo na referentne vrednosti, odnosno do gornje granice i šest meseci je neki optimum. Ukoliko za to vreme ne uspemo da smanjimo LDL i ukupan holesterol, onda se prelazi na medikamente - objasnila je doktorka.

Bonus video: