ČUVAJTE SE, KRVOPIJE VREBAJU IZ TRAVE! Počinje im sezona, a evo kako da se ZAŠTITITE OD NJIH!

Bliže se sve topliji prolećni dani, više je sunca i više vremena za boravak na otvorenom, šetnju i istraživanje prirode. Nažalost, u travi se možemo sresti i sa "ozloglašenim štetočinama" - krpeljima

Iako mali po veličini, krpelji mogu izazvati velike probleme među kojima je i širenje lajmske bolesti. Koliko god da znamo o ovim malim napastima, postoje stvari koje mogu da nas iznenade i koje o krpeljima nismo znali. Krpelji svoje zakrivljene zube zarivaju duboko u kožu domaćina, objavio je RTS.

Mnogi ne znaju da krpelji zapravo - nisu insekti. Krpelji su zapravo klasifikovani kao paukovi, ili rođaci pauka, škorpija i grinja. Ako pažljivo pogledate krpelja, on na neki način podseća na pauka sa četiri para nogu.

Krpeljima je potreban "krvni obrok" da bi preživeli pa neki na njih gledaju kao na prave male vampire. U borbi za opstanak spremni su da se prikače pticama, da ujedu miševe, male divlje životinje, i naravno - ljude.

Krpelji ne skaču i ne lete. Umesto toga, oni se lagano kreću uz nisko grmlje ili travu da bi pronašli domaćina. Zatim se pričvrste zadnjim nogama, a ispruže prednje - kako bi se zakačili za životinju ili čoveka u prolazu. Ponekad čekaju da jednostavno padnu na budućeg domaćina u prolazu.

Foto: Shutterstock

Rizik od lajmske bolesti

Lajmska bolest je infektivno oboljenje čiji je uzročnik bakterija borelia burgdoferi. Zaražavanje ljudi nastaje ubodom krpelja roda iksodes koji su prenosioci ove bakterije. Infekcija najčešće zahvata kožu, nervni sistem, zglobove i srce, ali mogu biti napadnuti i svi ostali organi i sistemi. U našoj zemlji lajmska bolest je otkrivena aprila 1987. godine na području Beograda, od kada se neprekidno sprovodi izučavanje i praćenje ove prirodno-žarišne bakterijske infekcije.

Svetla garderoba

Važno je znati da nisu svi krpelji zaraženi i da svaki ubod krpelja ne znači obavezno i nastanak infekcije.

Krpelji su najaktivniji od početka proleća do kasne jeseni, što im je osnovni period hranjenja. Najviše osoba sa ubodom javlja se u maju i junu.

Foto: Shutterstock

Kako bi se sprečio neugodan susret, osim održavanja zelenih površina i izbegavanja boravka u nesređenim travnatim i šumovitim oblastima, preporučuje se pokrivanje kože i uvlačenje čarapa u pantalone kao i korišćenje repelenata. Svetla garderoba olakšava uočavanje krpelja. Važno je i obavezno pranje odeće nakon boravka u prirodi.

Redovno perite posteljinu

Neke vrste krpelja najviše vole pse kao domaćine. Nažalost, psi su često laka meta dok se igraju u dvorištu ili šetaju po travnatim predelima i parkovima.

Ako ste vlasnik kućnog ljubimca, ne zaboravite da često proveravate da li ima krpelje, posebno nakon šetnje ili igranja napolju, i redovno perite posteljinu i plišane igračke.

Stručno odstranjivanje krpelja

Ubod krpelja je bezbolan, najčešće se ne oseti što mu omogućava da ostane zakačen na koži više dana.

Krpelja treba izvaditi iz kože što pre, u toku prvih 24 časa od uboda, kako bi se smanjila verovatnoća prenosa infekcije.

Skidanje treba obaviti stručno, u zdravstvenoj ustanovi, isključivo mehanički, čistom pincetom koja je prethodno dezinfikovana alkoholom.

Foto: Shutterstock

Pre odstranjivanja krpelja ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva - eter, alkohol, benzin, aceton, lak za nokte i dr. Ova sredstva izazivaju povraćanje crevnog sadržaja krpelja u kojem se mogu naći uzročnici lajmske bolesti.

Ako imate mačku u zatvorenom ili na otvorenom, obavezno je redovno proveravajte da li ima krpelja, jer krpelji vole da se zakače i za njih.

Za razliku od mnogih drugih štetočina, krpelji su prilagođeni da se hrane tokom dugog perioda vremena. Svoje zakrivljene zube zarivaju duboko u kožu domaćina, i tako da mogu ostati bezbedno pričvršćeni danima dok jedu, odnosno - piju krv.

Važno je napomenuti da je krpeljima obično potrebno 24 do 48 sati hranjenja pre nego što mogu uspešno preneti infekcije poput lajmske bolesti, tako da je brzo uklanjanje ključno.

Lajmska bolest se ispoljava u tri stadijuma. Pored ispoljavanja različitih simptoma, moguća je i potpuno asimptomatska infekcija.

Bolest počinje karakterističnim crvenilom, koje se javlja najčešće sedam do deset dana od uboda (veličine od nekoliko do desetak santimetara). S vremenom, počinje da bledi i da u sredini dobija prstenast izgled.

Foto: Shutterstock

Istovremeno se mogu javiti pojačana telesna temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima. Rano otkrivanje bolesti u ovom stadijumu sprečava dalji napredak.

Promene drugog stadijuma se javljaju posle nekoliko nedelja ili meseci. Izraženi su simptomi slični gripu, potom zapaljenje moždanih opni ili nerava, srčanog mišića i drugih organa.

U slučaju nelečenja ili neadekvatnog tretmana u ovom stadijumu, posle deset meseci ili više godina, može doći do trajnog oštećenja zglobova, nervnog sistema i kože. Ove promene u trećem stadijumu, označavaju i smanjenje radne sposobnosti čoveka i određen stepen invaliditeta.

Bonus video: