TITA SU MRTVOG DRŽALI NA RESPIRATORU? Šok saznanja nakon Brozove smrti, umro je čitajući ovu SVETU KNJIGU?

Na današnji dan 4. maja 1980. godine, u 15.05 časova preminuo je Josip Broz Tito u Kliničkom centru u Ljubljani, tri dana pred svoj 88. rođendan

Umro je drug Tito, rekao je televizijski voditelj Miroslav Lilić u zagrebačkom studiju na današnji dan 1980. godine u 15.05 časova. Ostaće upamćeno i to da je Josip Broz poslednjih 68 dana života bio na respiratoru, a hranu je dobijao infuzijom.

- Državnom vrhu bitan je ne samo svaki dan, već i svaki sat - rekao je Titovom lekaru Stane Dolenc, moćni šef policije i čovek koga mnogi vide kao Titovog naslednika.

- Mozak mu je bio živ i bilo je medicinsko opravdanje zašto ga do tada nisam skinuo sa respiratora - rekao je svojevremeno za hrvatski Ekspres dr Predrag Lalević, član Titovog lekarskog konzilijuma.

Godinama kasnije, u nemačkoj bolnici, Laleviću su prigovorili da je mrtvog čoveka danima držao na respiratoru. On je potvrdio da je Tita skinuo sa uređaja koji su ga održavali u životu ali da ga nije on ubio.

- Nije šala reći da sam ga ja ubio. Deset minuta pre toga bio je mrtav. Nije mu bilo spasa - objasnio je Lalević.

Još uvek pri svesti, Tito je uporno odbijao amputaciju iako je bilo evidentno da mu je gangrena zahvatila levu potkolenicu.

Foto: RINA

- Čim smo stigli u Ljubljanu, otišli smo pravo u Klinički centar i slikali mi arterije na levoj nozi, a zatim otišli na Brdo kod Kranja. Pošto je stanje na arterijama bilo loše, predložili smo predsedniku operaciju, što je on odbio. Zatim smo na konsultacije pozvali profesora Debejkija iz SAD i Knjazova iz Moskve. Debejki je predložio amputaciju, a ako Tito na to ne pristane, ostavio nam je jednu protezu za premošćavanje krvnog suda, sa malim izgledima za uspeh. Kako je uporno odbijao amputaciju, pokušali smo da zaobiđemo protezu koju nam je Debejki ostavio. Ova operacija je, očekivano, propala, a on je nastavio da odbija amputaciju. Tek kada je video njegovu potkolenicu, koja je bila plava sa velikim žuljevima po koži, rekao je ’radi šta moraš’ - rekao je Lalević, koji je 16 godina bio Titov lični lekar.

Kolika je važnost svake odluke da se Tito leči u poslednjim danima njegovog života verovatno najbolje ilustruje trenutak kada se govorilo o amputaciji noge tadašnjem šefu Jugoslavije. Izlaganje lekarskog konzilijuma saslušao je ceo državni vrh, a na kraju je moćni šef tajnih službi Stane Dolanc rekao - Znamo da je situacija teška, znamo da može da umre pre nego što amputacija počne, ali ti garantujem da nema čoveka koji će upreti prstom u vas.

Odmah su pripremili operacionu salu i amputirali mu nogu. U prvi mah se činilo da je sve prošlo dobro i da će Josip Broz preživeti.

- Operacija je prošla bez problema, a Tito je čak počeo da dobija posete na intenzivnoj nezi. Posetili su ga i sinovi Žarko i Miša. Već smo razmišljali o odlasku na Brdo kod Kranja kada su počele komplikacije. Prvo sa bubrezima, zatim sa ostalim organima. Predsednik je bio na respiratoru punih 68 dana. Predviđanje koliko bi još mogao da preživi ako mu odmah amputiramo nogu bila bi čista spekulacija. Tema smrti nikada nije pomenuta u razgovorima, osim što je on, odbijajući operaciju, rekao: "Silazim samo u komadu" - rekao je član Titovog lekarskog konzilijuma.

Tito jeo hranu za astronaute

Tito je pre smrti jeo hranu za NASA-ine astronaute, koja mu je dostavljena iz Hjustona. Jože Oseli, Titov batler, poznati slovenački kuvar, sa Titom je proveo poslednjih sedam godina života. Vodio je računa o ishrani do smrti.

- Bilo nam je teško da ga gledamo kako kopni. Bila je to velika tragedija. Bili smo uz njega do kraja. Pustili su nas da ga ispratimo kada su ga vozili na patologiju - rekao je svojevremeno Oseli.

Prema njegovim rečima, Tito je pred kraj života dobio sve najbolje na svetu, ali izlaza nije bilo.

Foto: Arhiva

Čitao Kuran pred smrt?

Nekadašnji muftija beogradski Hamdija Jusufspahić, u jednom intervjuu je rekao da je "Tito bez ikakve sumnje jedan od najvećih ljudi rođenih na ovim područijima.

- Ta naša Jugoslavija, predratna, bila je bez sumnje zemlja koja je imala sve. U svakom slučaju imali smo lepu zemlju ali i sreću da imamo jednog Tita. On je sigurno jedna od najvećih ličnosti svoga vremena. Morali su mu se prikloniti i pokloniti i Čerčil i Staljin i Hitler. Sve ih je pobedio - rekao je Jusufspahić govoreći.

Jusufspahić je posvedočio i kako mu je na Titovoj sahrani prišao Brozov sekretar da ga pozdravi i tada mu rekao:.

- Čestitam vam.

- Šta mi čestitaš, pobogu brate? Čovek je umro, šta mi čestitaš?

- Umro je u vašoj veri! Da, umro je čitajući Kuran. Kuran je treći put čitao.

Nakon što su se muftija i ambasador upisali u knjigu žalosti sekretar Badurina je ponovo prišao Jusufspahiću.

- Videćete kad bude sahranjen. Biće na nadgrobnom spomeniku samo ime i prezime, godina rođenja i godina smrti, jer tako se muslimani sahranjuju.

Muftija je u tom intervjuu rekao kako mu je Badurina otkrio i da je poslednjih dana Titovog života, na stolu pored njegove bolesničke postelje u Kliničko bolničkom centru u Ljubljani, stajala samo jedna knjiga – prevod Kurana.

Bonus video: