Od 24. februara do 24. juna registrovano je osnivanje 370 preduzeća i 906 preduzetničkih radnji, čiji su vlasnici građani Ruske Federacije
Od početka rata u Ukrajini čak oko 10.000 državljana Rusije doselilo se u Srbiju, gde su za četiri meseca otvorili više od 1.300 firmi!
Oni najčešće rade u IT sektoru i žive u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, a očekuje se da će ih u našoj zemlji u narednom periodu biti znatno više. Istovremeno, Rusi su postali i najčešći gosti i u našim hotelima - gotovo dva i po puta ih je više ove nego ranijih godina.
U poslednja četiri meseca u Srbiji se svakoga dana osnuje u proseku deset firmi čiji su vlasnici Rusi. Da bi izbegli sankcije Zapada prema Ruskoj Federaciji, brojne firme utočište su našle u Beogradu.
Za jednu od njih radi i Rus Danil Safron (38) iz Petrozavodska kod Sankt Peterburga. On Beograd opisuje kao mešavinu Tel Aviva i Petrograda, sa dobrim uslovima za život.
- Stigao sam 8. marta u Srbiju, jer su nam naši klijenti sa Zapada zabranili da radimo u Rusiji i moja firma je izabrala da svoj biznis prebaci u Srbiju. Došao sam jer radim u jednoj IT kompaniji i ne verujem da ću se uskoro vraćati u Rusiju, ostaću ovde duže vreme... - kaže Danil i dodaje:
- Vrlo mi je udobno u iznajmljenom stanu. Ljudi su fini, klima je blaga, hrana dobra i nije skupo kao u Sankt Peterburgu.
Stiže još stručnjaka
Ovih dana u Beograd će se preseliti još Danilovih kolega, koje jedino malo koči obimna papirologija za otvaranje firmi. Pomažu im specijalizovane agencije, a jedna takva, koja posluje u Srbiji, otvara račun u banci za 50 evra, radnu dozvolu za 200, a firmu kao DOO za 350 evra. Za pomoć u otvaranju preduzetničke radnje naplaćuju 150 evra, a upravo je to najčešći oblik poslovanja koji Rusi biraju.
Niko još sa sigurnošću ne može da potvrdi do kada će trajati doseljavanje Rusa u Srbiju, ali čini se da je njima naša zemlja tradicionalno bliža od drugih evropskih država.
Mnogi su skloni da tvrde da će se, ako potraje rat u Ukrajini, ponoviti situacija od posle 1917. godine, kada su talasi izbeglištva krenuli iz tadašnje Rusije ka Srbiji. Gotovo 50.000 emigranata stiglo je tada u Kraljevinu Jugoslaviju. Elitu 'belih Rusa' činili su tada profesori, lekari, arhitekte i umetnici, dok su danas među ruskim iseljenicima ponajviše vrhunski IT stručnjaci.
Prema podacima Agencija za privredne registre, od 24. februara do 24. juna registrovano je osnivanje 370 privrednih društava i 906 preduzetničkih radnji, čiji su osnivači iz Ruske Federacije. Pretežne delatnosti koje je registrovao najveći broj ruskih preduzetnika jesu informisanje i komunikacije i inovacione delatnosti. Slede konsultantske usluge, trgovina na veliko, proizvodnja audio-vizuelnih proizvoda i kinematografskih dela, dizajnerska delatnost i reklamne agencije.
Omiljena destinacija
Razlozi za promenu adrese su i niži troškovi života i dobronameran odnos naših ljudi prema Rusima. Iz Srbije, kažu, može se raditi za stranu kompaniju, primati novac na račun i štedeti više nego u Evropskoj uniji.
- Rusima ne treba viza za ulazak u Srbiju, koja ne učestvuje u zapadnim sankcijama. Uz Istanbul, Jerevan i Tbilisi, i Beograd je postao omiljena destinacija visokoobrazovanih Rusa. U beogradskim bankama sve više Rusa otvara račun - priča jedan od IT stručnjaka koji se doselio u Srbiju pre dva meseca.
Pomoć poslodavcima
Naruku Rusima ide i uredba kojom je Vlada Srbije nedavno uvela podsticaje, odnosno ukinula doprinose i 70 odsto poreza na zaradu za novonastanjena lica koje poslodavac zaposli na poslovima za koje nije lako naći kadrove na domaćem tržištu. Ta olakšica važi do kraja naredne godine, a uslov je da im je zarada veća od 300.000 dinara.
- U Srbiju su došli, pre svega, jer je Srbija Rusima najbliža zemlja - jezik, kultura, bratski odnosi, ovde neće nikada naići ni na jedan ružan pogled, a kamoli nešto drugo, biće primljeni kao najprijateljskiji narod. Ja sam siguran da će broj porodica koje će doći sa ovim preduzetnicima i sa osnivačima i onima koji će raditi u ovim kompanijama sigurno biti mnogo veći od 1. septembra i da će se mnogo dece i upisati i u srpske škole i u strane škole koje postoje u Srbiji - kaže Nenad Popović, ministar u Vladi Srbije.
Tokom 25. Peterburškog međunarodnog ekonomskog foruma „SPIEF2022“ ministar u Vladi Republike Srbije i predsednik Međuvladinog komiteta za saradnju sa Rusijom dr Nenad Popović i ministar poljoprivrede Ruske Federacije Dmitrij Patrušev sastali su se i izrazili veliko zadovoljstvo povodom uspešne saradnje u oblasti poljoprivredne i prehrambene industrije na osnovu bescarinskog sporazuma naše dve prijateljske zemlje
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Tokom 25. Peterburškog međunarodnog ekonomskog foruma „SPIEF2022“ ministar u Vladi Republike Srbije i predsednik Međuvladinog komiteta za saradnju sa Rusijom dr Nenad Popović i ministar poljoprivrede Ruske Federacije Dmitrij Patrušev sastali su se i izrazili veliko zadovoljstvo povodom uspešne saradnje u oblasti poljoprivredne i prehrambene industrije na osnovu bescarinskog sporazuma naše dve prijateljske zemlje
Gazimestan je i ovog Vidovdana okupio veliki broj Srba koji su došli da obeleže jedan od najvažnijih datuma u srpskoj istoriji, ali je čitav skup protekao uz pojačano prisustvo pripadnika takozvane kosovske policije i iživljavanje naoružane šiptarske bande nad srpskim stanovništvom.
Blokaderi predvođeni Petrom Đurićem, pijani i drogirani, zaustavljeni su od strane policije u Kraljevu posle blokaderskog skupa, a u nastavku teksta pogledajte kako je izgledalo privođenje opozicionog lidera.
Siniša Mali, prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija prilikom gostovanja u emisiji "Hit Tvit" na TV Pink govorio je važnim temama za građane Srbije.
Marinko Magda, poznat kao "Subotički Džek Trbosek", već više od tri decenije služi kaznu za zločine koji su šokirali Srbiju i region, a građani i danas sa jezom govore o krvavoj noći iz 1994. godine.
Smrtna kazna predstavlja najradikalniji i najkontroverzniji pravni mehanizam u istoriji čovečanstva, postavljen na tankoj granici između apsolutne pravde i ubistva. Dok je savremeni svet predvođen Evropom krenuo putem ukidanja ove sankcije u ime dostojanstva ljudskog života, globalna slika pravosuđa ostaje podeljena.
Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je presudu kojom je Damjan Gvozdenović bio osuđen na 10 godina zatvora za ubistvo Aleksandra Tatalovića u Rakovici 2022. godine i naložio ponovno suđenje uz produženje pritvora.
Takozvani "duh Enkoridža", koji se odnosi na nedavne razgovore između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, nije formalizovan u zvaničnim dokumentima niti je bio praćen potpisivanjem bilo kakvih sporazuma, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin.
Poljska je danas zabeležila najvišu temperaturu od početka merenja, pošto je tokom toplotnog talasa koji pogađa veći deo Evrope u mestu Slubice izmereno 40,5 stepeni Celzijusa, saopštio je danas poljski Institut za meteorologiju i upravljanje vodama.
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko uputio je, uoči sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Valdaju, javni i neočekivano oštar apel ruskom ambasadoru u Minsku Borisu Grizlovu otvoreno zatraživši od Moskve da ne uvlači Belorusiju u direktan vojni sukob sa Ukrajinom.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da će spomenik hetmanu Ivanu Mazepi stajati na mestu gde se nekada nalazio demontirani spomenik Vladimiru Lenjinu u Kijevu.
Glumac Tihomir Arsić preminuo je 7. decembra 2020. godine. Tokom svoje dugogodišnje karijere bio je jedan od miljenika "sedme sile" jer je medijima rado izlazio u susret i davao intervjue.
Postoje oni bezvremenski kolači koji instant budne nostalgiju. Mirišu na detinjstvo, toplinu doma i maminu ili bakinu svesku sa receptima. Upravo takve su i ledene kiflice.
Jedna propuštena šetnja neće naškoditi psu, ali po ekstremnoj vrućini može imati kobne posledice. Potrebno je prilagoditi rutinu vremenskim uslovima i pokazati brigu za zdravlje ljubimca.
Pirinčana voda na prvi pogled deluje kao jednostavan kućni tretman, ali stručnjaci su objasnili da je prava nutritivna bomba koja čini čuda za rast kose.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.