BEOGRADSKI MAŠINAC JE BIO JAČI OD NASA! I SADA PRAVI ČUDA, ALI I SEJE SVOJE KADROVE PO SVETU! Rešiće oni i goruće pitanje auto-industrije!

Povodom proslave godišnjice, na Mašinskom fakuletu u Beogradu, razgovaralo se o konstrukciji i razvoju savremenih četvorotočkaša i izazovima prelaska na električne automobile. Među gostima su bili i svetski poznati inženjeri koji su studirali na tom fakultetu

Tokom 74 godine postojanja i 149 godina visokoškolske nastave i obrazovanja inženjera, Mašinski fakultet danas po znanju i inovacijama stoji rame uz rame sa svetskim fakultetima u toj oblasti. To potvrđuju i bišvi studenti, svetski priznati inženjeri.

Jedan od njih je i profesor Josip Vlahović, dugogodišnji inženjer "Poršeovog" razvojnog centra.

- To što sam ja naučio ovde kroz praktični rad, radili smo sa Tamom, sa FAP-om, sa Zastavom i sa Tomosom. Kad sam otišao tamo ja nisam imao nikakvih problema, čak sam imao i viši nivo obrazovanja nego standardni inženjer u Nemačkoj - kaže profesor Vlahović.

Goruće pitanje automobilske industrije je prelazak na električne automobile uz mnoge faktore koji diktiraju daleko sporiji tempo od očekivanog.  

- Treba da postoji jedan logistički sistem i standardne baterije koje 'pašu'' u svaki auto na metar. Na metar znači snaga koja vam treba - kaže profesor Vlahović. 

Profesor Vlahović je sa svojim timom radio i na razvoju motocikla "Tomos" koji je pre tačno 40 godina bio šampion Evrope u dži-pi krosu. I dan danas se prepričava vrhunska aerodinamičnost tog motora koja je bila testirana u aerotunelu Mašinskog fakultea napravljenom 1957. godine i još je jedan od najvećih univerzitetski aerotunela u Evropi.

Godinu dana pre nego što je osnovana agencija NASA u ovom tunelu su se ispitivale aerodinamičke sposobnosti objekata koji su u vazduhu.

- Tunel je opremljen za naučno istraživački rad i za rad sa studentima. U međuvremenu je dobio novu opremu, novu pogonsku grupu, dobio novu opremu za ispitivanje kao što je PIV metoda i on se konstantno svaki dan koristi za istraživanje i naučno-istraživački rad - kaže prof. dr Goran Vorotović sa Mašinskog fakuleta u Beogradu.

Foto: pixabay.com/MFB

Mašinstvo kao grana nauke zahteva primenjena istraživanja i dokazivanje u praksi pa zato sa Mašinskog fakulteta podsećaju da je saradnje sa privredom razvojni prioritet.