PROFESOR ZORAN DRAGIŠIĆ DONIRAO ORGANE SVOJE SUPRUGE! Moja Branka je nastavila da živi

Imala je 44 godine, bila je zdrava kada je iznenada preminula od izliva krvi u mozak. Nisam se dvoumio i dao sam saglasnost za doniranje, kaže Dragišić

Mojoj supruzi Branki spasa nije bilo, a moje "da" za doniranje njenih organa nešto je najhumanije što sam uradio! Ona je spasla živote drugima i na taj način i dalje živi. Nijednog trenutka se nisam dvoumio kada sam potpisao saglasnost za doniranje organa, a imao sam i podršku ostatka porodice.

Moja žena se bavila humanitarnim radom i eto, na samom kraju je, na neki način, učinila i jedno od najvećih mogućih dobrih dela.

Šansa za nove živote

Ovako u ispovesti za Informer priča profesor na Fakultetu bezbednosti Zoran Dragišić, koji je pre pet godina izgubio suprugu. Kako kaže, taj dan nikada neće zaboraviti, jer mu je bio najteži u životu.

- Branka je imala 44 godine kada je preminula, i to iznenada, tog 28. septembra 2018. godine. Bila je potpuno zdrava i niko ni pomislio nije kakva će nas tragedija snaći. Popili smo ujutru kafu, rastali se. Ona je otišla na posao. Tamo je odjednom izgubila svest i hitno je odvezena u bolnicu. Nakon pokušaja lekara na Klinici za neurohirurgiju da je spasu, bilo je jasno da nije bilo pomoći. Praktično su joj svi krvni sudovi u mozgu popucali. To je bio šok za celu porodicu - započinje svoju priču profesor Dragišić, i nastavlja:

- Kada sam otišao na kliniku, lekari su me pitali da li želim da doniram njene organe budući da je imala 44 godine i bila je odličan kandidat jer je bila dobrog zdravlja. Nisam se dvoumio ni trena, jer znam da bi i ona pristala i rekla "da". U trenutku velikog bola i šoka, od koga se nisam oporavio, niti ću se oporaviti do kraja života, uteha mi je bila da se nekim ljudima spase život. Pre konačne odluke porazgovarao sam i sa taštom i svastikom, ali i one su delile moj stav. Dobro pamtim rečenicu Brankine majke, koja je rekla: "Pa da, njeno srce će nastaviti da živi." Donirani su njeno srce, jetra, bubrezi, rožnjače. Danas je i našem sinu uteha što njegova mama živi kroz druge ljude i što je pomogla da budu spaseni.

Znao sam da je bolje, kaže Zoran, da njeni organi produže život drugim ljudima.

- Da smo je sahranili u zemlju ili da sam kremirao moju Branku, nikom ne bi bilo bolje. Ali ovako njeno srce kuca nekome, rožnjače su pomogle nekome da progleda, a bubrezi nekome da normalno živi. Sve je to bolje i važnije nego da sam ih spalio u krematorijumu. Deo njenog tela je nastavi život. Verujem da je njena duša u raju i da je srećna što je njeno telo pomoglo da se nekome produži život. Molim se Bogu da su ti ljudi dobro i dan-danas - priča naš sagovornik.

Alarmantna statistika

Da delo porodice Dragišić treba svima da služi za primer i podigne svest ljudi u Srbiji koliko je važno doniranje organa, smatra i predsednik Udruženja "Zajedno za život" Mladen Todić.

- Srbija je po broju transplantacija i donora organa na začelju u regionu i Evropi. Više od 2.000 ljudi nalazi se na listama čekanja, a još strašnije je što je među njima i oko 30 dece. Smatram da je neophodno da se ljudima ova tema približi, da se oživi program transplantacije organa, jer je prošle godine bilo 11 potencijalnih donora i svaki put je odgovor porodice bio "ne". To je poražavajuće - napominje Todić.

Bonus video: