Danas je Mali Božić! Mesi se poseban hleb, a evo šta u njega treba staviti za sreću i bogatstvo

Danas je Mali Božić ili Sveti Vasilije Veliki arhiepiskop Kesarijski. Postoje mnogi običaji ali i sujevjerja šta na ovaj dan ne bi trebalo da se radi

Prvog januara po starom kalendaru, a 14. po novom, praznuje se Mali Božić i Srpska Nova godina. 

Pored toga, danas mnogi vernici slave i Svetog Vasilija Velikog koji je rođen u vreme cara Konstantina. Još kao nekršten učio je 15 godina u Atini filozofiju retoriku i astronomiju.

Bio je veliki pobornik pravoslavlja, moralno čist i izuzetno revnosan, bogoslovski um, ustrojitelj i stub svete crkve.

U crkvenoj službi naziva se "pčelom crkve Hristove", koja nosi med vernicima i žaokom svojom bode jeretike. Zato, na današnji dan valja uzeti kašiku meda.  

Vasiljevdan se kod Srba slavi kao krsna slava, a kod Grka i Rusa kao imendan. Kada je za kalendarski početak nove godine uzet 1. januar, tada je Mali Božić počeo da se slavi kao Srpska Nova godina.

Običaji

Za ovaj dan vezuju se mnogi običaji, a u nekim krajevima se ponavljaju oni koji su vezani za Božić. Na Mali Božić, naime, ponovo se unosi badnjak, opet dolazi položajnik, a na trpezi bi trebalo da bude glava božićne pečenice koja se čuva do tog dana. U nekim krajevima se na taj dan spaljuju ostaci badnjaka.

U Vojvodini, u pojedinim mestima, do danas se zadržao običaj da se na raskršćima pale vatre. Veruje se da ima čistilačko dejstvo, i ulogu jačanja Sunčeve svetlosti i toplote.

Iz istih razloga su u Hercegovini ostatke badnjaka od Božića spaljivali na Mali Božić.

Danas se mesi vasilica

Kao što se za Božić mesi česnica, za Mali Božić se mesi poseban hleb "vasilica", u koji se stavlja zrnevlje mnogih žitarica, bundeve, pasulja, bobice drena – za zdravlje, i metalni novčić kao simbol bogatstva i sreće.

Srbi veruju i da bi na Mali Božić trebalo izbegavati svađe, jer, ako Novu godinu tako počnemo, svađaćemo se cele godine. U nekim krajevima se verovalo da će biti rodna godina ako na ovaj dan padne sneg ili bude oblačno.

Sačuvana su mnogobrojna dela Vasilija Velikog, Oca Crkve, bogoslovska, apologetska, podvižnička i kanonska, kao i služba, nazvana po negovom imenu, koja se služi 10 puta u godini, i to - 1. januara, uoči Božića, uoči Bogojavljenja, u sve nedelje Časnog posta osim Cvetne, na Veliki Četvrtak i na Veliku Subotu.