SRBIJO, MILIONE GUBIŠ, A MOŽEŠ DA IH UZMEŠ KAO OD ŠALE! TREBA SAMO DA SE ORGANIZUJEŠ i zadržiš putnike sa dunavskih kruzera!

Dunav je najpopularniji za rečna krstarenja, ali kroz našu zemlju u ove svrhe je nedovoljno iskorišćen. Iako se godinama unazad govori o ogromnom potencijalu i prilici koju propuštamo, nikako da se svrstamo uz zemlje poput Austrije ili Mađarske koje su od ove ponude napravile brend.

Dunavom godišnje samo kruzerima putuje oko dva miliona ljudi, ali u našu prestonicu i oni koji pristanu provedu po nekoliko sati. Bilo bi, smatraju turistički stručnjaci, dobro da ih na neki način zadržimo ne samo u Beogradu nego i drugim gradovima i ponudimo sadržaje koji će ih motivisati da ponovo posete Srbiju.

U Agenciji za upravljanje lukama kažu za „Politiku" da je u Srbiji trenutno otvoreno sedam međunarodnih putničkih pristaništa: Beograd. Novi Sad, Donji Milanovac, Golubac, Kostolac, Kladovo i Smederevo. Pred početak ovogodišnje sezone biće otvorena i pristaništa u Zemunu i Sremskoj Mitrovici.

- Prošle godine pristalo je 1.420 kruzera i iskrcalo se 135.000 putnika. Primećujemo oporavak kruzinga i očekujemo da će 2023. biti još bolja. Najveći broj stranih posetilaca u Srbiju stiže iz Amerike, Japana, Izraela i Zapadne Evrope, a na našim pristaništima pristaje sve više kruzera sa visokom kategorizacijom, odnosno sa pet zvezdica i većim kapacitetima - navodi Vuk Perović, direktor Agencije za upravljanje lukama. Upitan da li je ovaj potencijal iskorišćen u dovoljnoj meri i šta bismo mogli da unapredimo da bude više koristi za turizam Srbije, Perović odgovara da su u toku projekti koji bi trebalo da utiču na to. Nautički potencijali Srbije se inače ogledaju u mreži plovnih puteva od skoro 1.600 kilometara dužine i dve međunarodne reke koje protiču kroz našu zemlju - Dunav i Sava. Gradovi i tvrđave koji se nalaze na obalama ovih reka, arheološka nalazišta i druge znamenitosti mogu privući turiste da Srbiju obiđu sa vode.

- Agencija sprovodi projekat 'Probudi Dunav' čiji je cilj promocija i razvoj kruzinga na Dunavu kroz povezivanje gradova u Gornjem i Donjem Podunavlju. Otvaranjem novih pristaništa želimo da pokrenemo lokalno stanovništvo da predstave autentičnost svog kraja - gastronomiju, spomenike, lokalitete i drugo. Agencija će u narednom periodu pokrenuti još jedan projekat 'Zaplovi Srbijom' - napominje direktor ove agencije.

Tokom ovog projekta aktivno će se raditi na razvoju infrastrukture za međunarodni putnički i nautički saobraćaj, kao i na afirmaciji domaćeg i prekograničnog linijskog prevoza putnika. Projekat će uticati na povećanje prihoda od putničkog vodnog saobraćaja u ukupnim prihodima od ove privredne grane.

U okviru Strategije razvoja vodnog saobraćaja do 2025. godine zajedno sa Vladom Srbije pokrenut je i novi investicioni ciklus u izgradnju infrastrukture međunarodnih putničkih pristaništa. Uložena su sredstva u izgradnju pristaništa u Velikom Gradištu, kod Ramske tvrđave, Šapcu i Sremskoj Mitrovici.

Cilj Srbije je da se  gradovi na obali Save i Dunava ucrtaju na nautičku kartu Evrope, a kako saznajemo, radi se i na tome da se pozitivni trendovi iz drugih zemalja primene i kod nas. U dunavskom slivu je dobar primer Austrije koja godišnje beleži 5.000 pristajanja. U Nacionalnoj asocijaciji turističkih agencija Juta kažu da je ovaj turizam u Evropi rezervisan za imućne, mahom starije goste i da je važno da se uradi infrastruktura i u samim pristaništima ukoliko želimo da te goste zadržimo kod nas malo duže.

- To su uglavnom brodovi sa 300 do 500 gostiju koji imaju sve obezbeđeno i ne troše novac na hranu. Ali je važno da recimo imamo u ponudi pakete za obilazak nekih znamenitosti, da bismo se što bolje predstavili i eventualno promovisali - objašnjava Aleksandar Seničić, direktor Jute. Dodaje da oni koji pristanu u Beogradu sada provedu tu nekoliko sati, a moglo bi i drugačije, na primer, da ih zadržimo u Novom Sadu i Beogradu, da jedan deo ode na izlet, a drugi vreme provedu u mestu pristajanja kruzera. Seničić navodi primer Bara koji je uspeo da mnogo profitira od kruzera.

- Ako bismo povukli paralelu sa kruzerima na moru, na primer, u Baru u koji ovi brodovi nisu pristajali, već dve godine oni dolaze i ostaju tamo jedan dan. To je oko 3.500 turista po jednom brodu, a pošto kruzeri pristaju tri puta nedeljno više od 10.000 njih završi u ovom gradu. Jedna trećina ostane u Baru, a ostali putuju po Crnoj Gori, na izlete na Skadarsko jezero, Cetinje, Ulcinj. To su prihodi i za prevoznike, vodiče, mesta u koja dolaze. To pokreće ceo jedan sistem koji se i kratkoročno i na duže staze isplati - naglašava direktor Jute.