PLATA IDE I DO 7.000 EVRA! Ovaj posao u Srbiji nema ko da radi, mladi brzo odustanu, a mogu da žive kao carevi!

Ovo zanimanje je jedno od najtraženijih, a zarada zavisi od nekoliko faktora, od kojih je jedan sama tehnika zavarivanja koja se koristi u radu.

Plata lekara specijalista u Srbiji iznosi 1.072 evra, dok je prosečna plata programera oko 2.500 evra.

Međutim, oni koji se bave nekim deficitarnim zanimanjem, a to su uglavnom zanatlije, mogu da zarade i mnogo više od toga. Jedna grupa zanatlija je posebno tražena, a reč je o zavarivačima. Njihova zarada dostiže i do nekoliko hiljada evra na mesečnom nivou, ali uprkos sigurnom poslu i dobroj zaradi, mali broj mladih ljudi se odlučuje na ovakav karijerni put.

Prema rečima Miloša Turinskog iz Infostuda, ovo zanimanje je jedno od najtraženijih, a zarada zavisi od nekoliko faktora, od kojih je jedan sama tehnika zavarivanja koja se koristi u radu.

- Takođe, neko će reći da zavarivači zarađuju previše, a neko da zarađuju nedovoljno. To u suštini zavisi od toga da li su stalno zaposleni kod nekog ili rade po projektima. Oni koji rade po projektima koji traju po nekoliko meseci, mogu da, prema podacima koje mi imamo na Infostudu, zarade i po 3.000-4.000 evra mesečno. A prema nekim informacijama koje sam video u medijima, jedan strani poslodavac je na projektu ‘Turski tok’ davao mesečno čak 7.000 evra. Međutim, tu treba imati u vidu da se dešava da nakon završetka nekog projekta zavarivači par meseci imaju pauzu, objašnjava Turinski.

On kaže da su zavarivači jedan profil od mnogih zanatskih koji su traženi u Srbiji, a da su deficiti na našem tržištu rada uslovljeni situacijom na zapadnoevropskom tržištu rada.

- To sve ide cirkularno, profili koji nedostaju Zapadu nedostaju i nama, radnici odavde odlaze tamo, a na njihovo mesto dolaze drugi radnici iz zemalja kojima smo mi ‘Zapad' - navodi on.

Turinski navodi da treba raditi i na promociji zanata u Srbiji, budući da oni predstavljaju siguran posao sa visokim zaradama. Takođe, trenutno stanje na platformi Infostud pokazuje da je oko 60 odsto oglasa namenjeno za one sa srednjom stručnom spremom, dok je manji deo rezervisan za one sa visokim obrazovanjem.

- Stalno se priča kako nam nedostaje 15.000 visokokvalifikovanih programera, a tu je reč o seniorima i mediorima, onima sa nekoliko godina iskustva. Međutim, nama nedostaje i oko 12.000 kvalifikovanih vozača, nedostaju i građevinski radnici koje uvozimo, a na pozicije higijeničara zapošljavamo ljude iz Nepala - ističe Turinski.

Na teritoriji Beograda smer za zavarivača postoji u četiri srednje škole, a jedna od njih je Tehnička škola „Zmaj“ na Novom Beogradu.

Međutim, kako je rekao pomoćnik direktora ove škole Jovica Sekulić, za ovaj smer, čiji je pun naziv „bravar-zavarivač“ interesovanja ima, ali nedovoljno, a ni približno onoliko koliko je potrebno našem tržištu rada.

- Nama odeljenje nije puno. Svake godine ima prostora da se upiše 30 učenika, a evo već dve godine se nije popunilo odeljenje. Moglo bi da bude mnogo više dece koja upisuju ovakve smerove, budući da ovaj posao donosi materijalnu sigurnost i da školovanje traje tri godine. To znači da neko sa 17-18 godina može odmah po završetku škole da nađe posao, gde će mu početna plata biti i 70.000 dinara, a ako nastavi da se trudi i usavršava, da naraste i na mnogo više od toga - kaže Sekulić.

Kako kaže, ovi obrazovni profili nisu prepoznati ni od strane roditelja, a mnogi misle da je sramota biti majstor.

- To apsolutno nije tako. Majstor je gospodin čovek koji živi od svog vrednog rada - zaključuje Sekulić.

Bonus video: