„COVID u Srbiji – tri godine posle“

Za onkološke, hronične i ostale pacijente obolele od teških bolesti, COVID- 19 i dalje predstavlja pretnju.

Virus korone više nije deo svakodnevnih razgovora kao pre godinu ili dve, masku gotovo i ne možemo videti na licima ljudi, nikakve mere zaštite skoro da i ne postoje. Za većinu stanovništva pandemija COVID-19 kao da je gotova, ali ne i za one koji boluju od onkoloških bubrežnih, kardioloških, endokrinoloških, retkih, autoimunih i drugih bolesti. To i zvanične brojke potvrđuju, a u poslednjih mesece dana od posledica infekcije koronavirusa preminlo je blizu 150 ljudi.

U Srbiji procenat pozitivnosti se od početka novembra 2022. godine održava prosečno na oko 9,5 odsto dnevno, pokazuju podaci Instituta za javno zdravlje „Batut“. Nije prelazio 17 odsto i nije padao ispod šest odsto. Ovih dana se procenat pozitivnosti kreće između 10 i 11 procenata. S obzirom na praksu masovnog testiranja može se reći da se nadzorom nad ovom bolešću registruje najveći broj slučajeva, međutim učestalost asimptomatskih slučajeva i slučajeva sa blagom kliničkom slikom koji se ne javljaju lekaru i dalje je nepoznat.  Takođe, u istom periodu se i broj hospitalizovanih održava na stabilnom nivou sa prosečnim brojem od 240 ukupno hospitalizovanih na dnevnom nivou.

Iako se radi o smanjenju broja obolelih i smrtnih slučajeva u poređenju sa prethodnim godinama, što se uveliko pripisuje nauci koja je donela vakcine, nove terapije i protokole lečenja, nakon tri godine pandemije ovo je i dalje prevelik broj kako obolelih, tako i umrlih.

- Pandemija se nije završila, ne samo administrativno, nego se ni suštinski nije završila zato što se priličan broj ljudi razboljeva. Shodno tome kad imate toliki broj novoinficiranih za očekivati je da kod nekih bolest krene negativnim tokom. To je razlog zašto je i dalje epidemija aktivna. Što se tiče lečenja, praktično od kraja druge polovine 2021. godine, kad su nam svi standardni lekovi postali dostupni, ne postoji neka bitna razlika u načinu lečenja. Osobe koje imaju kliničku sliku koja je razvijena, a koji ne ispunjavaju kriterijume za bolest tipa 3, se leče ambulantno. Osobe koje imaju faktore rizika za razvoj lošeg toka bolesti, odnosno komplikovanog toka imaju i lakše forme bolesti se, u zavisnosti od rizika i kliničke slike leče ambulantno ili bolnički. Na raspolaganju imamo antivirusne lekove, koji su u upotrebi trenutno u svetu, koji su dokazano efikasni, te ih možemo primeniti kod koga je to potrebno. Na raspolaganju imamo lekove koji se daju oralno, ali i parenteralne rezervisane za najteže bolesnike. Jedina terapijska razlika je nastala kod primene  monoklonskih antitela, koja su u jednom trenutku bila izuzetno efikasna, ali sa genetskim izmenama samog virusa, polako su izgubila na svojoj efikasnosti. Od kraja 2021. se terapijski pristup ne menja, pošto je dokazao svoju efikasnost. Naravno novi lekovi su u razvoju pa ćemo videti šta donosi budućnost – objašnjava prof.dr Goran Stevanović, direktor Klinike za infektivne bolesti UKCS.

Stručnjaci apeluju da je potrebno da se dodatno poveća vakcinalni obuhvat, odnosno da se ljudi vakcinišu protiv kovida, kao što bi trebali da se vakcinišu i protiv gripa, bez obzira da li je neko u riziku da  se razboli sa teškom kliničkom slikom, ili se radi o mladim i zdravim, koji opet mogu da zaraze nekog drugog.

- Osetljivost ljudi prema infekciji COVID-19 virusom nije više opšta, odnosno većina nas je stekla određeno imunološko iskustvo bilo ranije preležanom infekcijom ili vakcinacijom, ili na oba načina. Bolest je neprekidno prisutna u populaciji, ali se kod najvećeg broja obolelih ispoljava sa blažom do srednje teškom kliničkom slikom i ne zahteva bolničko lečenje. Ipak, kao i kod drugih respiratornih infekcija, kod osoba sa posebnim faktorima rizika postoji mogućnost nastanka komplikacija i smrtnog ishoda. Brojna istraživanja sprovedena poslednjih godina ukazuju na efektivnost vakcinacije u smislu sprečavanja teških formi bolesti, hospitalizacije i smrtnih ishoda. Podaci iz domaćih istraživanja i iz sveta ukazuju na to da najveću korist od vakcinacije imaju upravo osobe sa najvećim rizikom, odnosno stariji od 60 godine i osobe sa hroničnim bolestima i stanjima oslabljenog imuniteta bez obzira na uzrast. U takva stanja spadaju šećerna bolest, hronične bolesti srca i krvnih sudova, uključujući i hipretenziju, bolesti bubrega, maligne bolesti i druge. Takođe, istraživanja ukazuju i da imunski odgovor kod značajne većine osoba, bez obzira na to da li je stečen prirodnim putem ili vakcinacijom, opada ispod zaštitnog nivoa nakon 3-6 meseci. Stoga, svim osobama koje imaju navedene ili druge faktore rizika preporučujemo vakcinaciju protiv COVID-19  ukoliko je od poslednje doze vakcine ili infekcije prošlo najmanje tri meseca. Sada su nam na raspolaganju i bivalentne vakcine, prilagođene aktuelnim, cirkulišućim omikron varijantama SARS-CoV-2 virusa. Dovoljne količine vakcina su dostupne u svim domovima zdravlja u Srbiji, kao i u Institutu za javno zdravlje Srbije " Batut" – ističe prof. dr Verica Jovanović, direktor Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.

Prema rezultatima Institua „Batut“, do sada je dato oko 8.680.000  doza svih vakcina, dok je najnoviju bivalentnu vakcinu primilo svega 10.219 osoba.

- Treba da razmišljamo o ljudima koji su zaista negde zatvoreni u svojim kućama iz razloga što pripadaju toj populaciji hroničnih pacijenata, pacijenata koji imaju imunokompromitovan imuni sistem i koji su podložni infekcijama, a koji nisu smeli da se vakcinišu iz bilo kog razloga, ili su na visokim dozama imunosupresivnih lekova, onkološki pacijenti, pacijenti sa autoimunim bolestima, pacijenti sa različitim komobirditetima, naročito naši stariji sugrađani. Na njih smo sada zaboravili, da zaista postoje i da su tu među nama, a za njih kovid može biti smrtonosan – kaže dr Dragana Balanović, predsednica sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva i doktorka u DZ Voždovac.

Uslovi za lečenje hroničnih i onkoloških pacijenata poslednjih godina su bili otežavajući zbog pandemije korona virusom. Čak 30 odsto onkoloških pacijenata javljali su se u bolnicu u takvom stanju kada su bile gotovo iscrpljene mogućnosti lečenja.

- Mi, pacijenti smo konstantno u strahu. Da li zbog korone ili od primarne bolesti od koje se lečimo. Danas je situacija mnogo bolja, ali kao da više niko ne obraća pažnju na koronu. Podatak da je za mesec dana umrlo gotovo 150 ljudi je zastrašujuć. Iz razgovora sa stručnjacima, najviše umrlih su pacijenti koji imaju teške i druge hronične bolesti. Oni i dalje dobijaju teži oblik covi infekcije. Zato se dosta onkoloških pacijenta, više plaši korone nego osnovne bolesti. Iz tog razloga, pozivam sve, naročito pacijente sa drugim teskim bolestima da vode računa, da ne čekaju nego da se na pojavu simptoma, jave lekaru i što pre započnu lečenje covid infekcije – apeluje Gorica Đokić potpredsednica Foruma Pacijenata Srbije.