STAMBENI KREDITI U SRBIJI POSKUPLJUJU PETI PUT ZA DEVET MESECI! Rata za kredit od 50.000 sa 276 skočila na 403 evra

Još drastičnije povećanje je za kredit od 80.000 evra, gde je rata sa 377 evra narasla na 594 evra, a sve zbog povećanja euribora.

Stambeni krediti u Srbiji ponovo će poskupeti, i to peti put od juna prošle godine. Zbog povećanja euribora mesečne rate će opet biti uvećane od deset do 50 evra, zavisno od iznosa zajma. Kako objašnjavaju stručnjaci, za većinu od 150.000 građana koji su kupili stan ili kuću na kredit od juna prošle godine do sada mesečne obaveze su povećane i do 220 evra, a sudeći po najavama Evropske centralne banke ovo neće biti kraj.

To znači da onaj ko je uzeo stambenu pozajmicu sa promenljivom kamatom i dalje može da očekuje uvećane rate.

Tako je, na primer, onaj ko otplaćuje kredit od 50.000 evra početkom prošle godine izdvajao za ratu 276 evra, a od sledećeg meseca će za ratu izdvajati 403 evra.

Još drastičnije povećanje je za kredit od 80.000 evra. Lane je za ovaj iznos u januaru mesečna rata bila 377 evra, da bi u decembru narasla na 531 evro! Sa novim uvećanjem kamate rata će, kada bude stigla na naplatu u aprilu, dostići 594 evra. Za ovaj primer povećanje je u poslednjih devet meseci čak 217 evra!

Ulaganje u svoje

Profesor Branko Živanović sa Beogradske bankarske akademije kaže da se Evropska centralna banka bori sa inflacijom, koja je i dalje visoka.

- Zbog toga podiže svoju kamatu, a ona se preliva na cenu kredita. Dobra vest je da se u narednom periodu očekuje da će povećanje ove kamatne stope biti umerenije jer će rast cena biti blaži. Građani koji su se zadužili u evrima osećaju ovaj rast, ali cene stambenih kredita i dalje su najjeftinije ako se pogleda sve ostalo. Kupovinom stana na kredit ulaže se u nešto svoje. Kada se nekretnina unajmljuje, novac se daje vlasnicima, a mi smo i dalje podstanari, bez svog krova nad glavom. Dolazak Rusa podigao je cene zakupa stanova, tako da više nema rentiranja stana za male pare. Najam stana od 50 kvadrata u Beogradu, zavisno od lokacije, kreće se u proseku od 500 do 800 evra, a to je svakako više od rate za stambeni kredit - kaže Živanović.

Prema rečima Vladimira Vasića, generalnog sekretara Udruženja banaka, u drugoj polovini ove godine očekuje se smanjenje inflacije, što će uticati i na smirivanje kamata na kredite.

- Treba izdržati do sledeće godine, kada se očekuje da će kamate stagnirati, a od juna 2024. godine trebalo bi da dođe i do njihovog smanjivanja - naglašava Vasić.

On dodaje da građani koji ne mogu da plaćaju nove rate stambenih kredita mogu da produže rok otplate i tako rasterete kućni budžet.

Upozorenje na rizik

Iz NBS podsećaju da su 2018. propisali da su banke dužne da klijente koji uzimaju kredit s promenljivom kamatnom stopom na odgovarajućem obrascu obaveste o rizicima zaduživanja s promenljivom nominalnom kamatnom stopom, pri čemu klijentima daju poseban prikaz rasta (s različitim scenarijima) rate kredita u slučaju rasta promenljive kamatne stope.

- U trenutnim okolnostima rasta stope euribora u kratkom roku može se smanjiti pritisak na korisnike stambenih kredita s varijabilnim kamatnim stopama i sprečiti rast problematičnosti stambenih kredita - objašnjavaju u NBS.

Prilikom svakog zaduživanja, upozorava NBS, a posebno na duge rokove (rokovi otplate stambenih kredita mogu biti i 30 godina), građani treba da imaju u vidu da se kamatne stope u toku perioda otplate mogu znatno promeniti, što je važno ukoliko se uzimaju krediti s varijabilnom kamatnom stopom.

- Takođe, treba da vode računa i o tome da i njihovi budući, a ne samo tekući prihodi, treba da obezbede uredno servisiranje obaveza po ovom osnovu. Pored toga, ukoliko se zaduže u valuti u kojoj ne ostvaruju prihode, treba da imaju u vidu da može da postoji valutni rizik, pogotovo kada je reč o dugoročnim kreditima - naglašavaju u NBS.