"LEKARE U VELIKIM GRADOVIMA TREBA SMESTITI U KVARTOVE!" Ministarka Grujičić o svim promenama u zdravstvu - Pedijatar ne može da pregleda 35 beba u smeni!

Ministarka Danica Grujičić najavila je nove promene u vidu izgradnje i obnove bolnica, kao i kupovinu nove opreme. Ona se osvrnula i na uspostavljanje novih sistema čiji će temelj biti porodični lekar u svakom kvartu.

 U zdravstvo je dosta uloženo, nastavićemo sa izgradnjom i obnavljanjem bolnica, kupovinom opreme, ostaće zgrade, izlečeni pacijenti, ali moramo da uspostavimo sistem čiji će temelj biti porodični lekar u svakom kvartu. To mora da se planira prema specifičnostima svake sredine, zato i čekamo rezultate popisa, koji će nam dati smernicu kako da razvijamo mrežu porodičnih lekara.

U ovim "okvirima" ministarka zdravlja, profesor dr Danica Grujičić napravila je skicu transformacije državnog zdravstva, koja je započela od primarnog nivoa. Kako je u razgovoru sa našim urednicima i novinarima istakla, praksa brojanja kartona i pacijenata mora da se menja:

- Ne možemo da očekujemo da pedijatar pregleda 35 beba u smeni, ali moramo da uspostavimo i drugačiji sistem vrednovanja: ekspert mora da ima tri puta veću platu nego uslovno rečeno običan lekar. Biće tu, naravno, problema, nerealno je očekivati da u jednoj bolnici imamo 20 eksperata za određenu granu medicine, nego dva ili tri, a onda će se pojedinci buniti. Mladi moraju da dobiju maksimalnu šansu. Zato smo i dali volonterske specijalizacije za grane medicine u kojima imamo najizraženiji deficit, i ko ih završi odmah će dobiti posao - rekla je ministarka. 

Foto: Tanjug

Na pitanje da li ima obećanje da će takav sistem nagrađivanja biti primenjen kod nas, Grujičić navodi da nema nikakvo obećanje, ali da će na tome insistirati.

- Možda će se za godinu - dve dana shvatiti da je to neophodno. Najgore je ćutati, nisam neko ko ne voli da priča o problemima. Ne može se sve rešavati uniformom. Moramo u mnogim, a posebno ruralnim sredinama da napravimo zdravstvene stanice. Ako su bolnica ili prvi Dom zdravlja udaljeni nekih desetak, 15 kilometara, to nije mnogo, ali za nekoga ko se ne oseća dobro - jeste. Lekaru u toj zdravstvenoj stanici moramo dati i odgovarajuću opremu. U velikom gradovima, lekare treba smestiti u kvartove, na određeni broj stanovnika. Osnovni zadatak lekara opšte prakse jeste zdravstveno obrazovanje stanovništva i preventiva. Domovi zdravlja su uglavnom dobro opremljeni. Tokom korone svi su dobili digitalne rendgene, mamografe... - kaže ministarka.

Ona se osvrnula i na to zašto smatra da bi porodični lekar doneo veći kvalitet od izabranog lekara kakvog sada imamo u našem sistemu.

- Izabrani lekari imaju i po 2.000 kartona, možda i više. Neko im dolazi stalno, a neke pacijente su, možda, svega jednom videli. To svakako nije prednost. U trenutku kada imamo digitalizaciju i kada će do svake ambulante, to odgovorno tvrdim, biti doveden optički kabl, imaćete direktnu vezu sa lekarima. Srbija danas drugačije izgleda, menja se nabolje. U poslednjih 10 godina Srbija se ponovo rađa - navodi Grujičić.

Foto: Marko Đoković

Velike polemike u javnosti izazvala je inicijativa ministarke o zabrani pušenja u zatvorenom prostoru, a ona je iznova objasnila svoj stav.

- Ne mogu nikome da zabranim da puši, ali u zatvorenom prostoru treba da postoji takva zabrana. Dve trećine ljudi ne puši. Ekonomska strana tu postoji i ja to razumem, ali na ovo ja gledam kao doktor - 95 odsto ljudi sa karcinomom pluća puši. Apsolutno smatram da je pušenje štetno - istakla je doktorka Grujičić.

Danica Grujičić istrakla je da su skoro sve bolnice poslednjih godina tehnološki unapređene, kao i da svaka dijagnoza mora da se unosi u jedan registar. 

- U Urgentnom centru sada prvi put možemo da napravimo magnetnu rezonancu kičme pacijentu odmah po dolasku u bolnicu. To je ogroman dobitak. Gotovo sve bolnice su poslednjih godina tehnološki unapređene, ali pitanje je da li se aparati koriste racionalno i zašto imamo liste čekanja. Već 10 godina govorim da se ne može na istu listu čekanja staviti pacijent koji treba za godinu dana da uradi kontrolu, onaj kojem je kontrolni pregled na tri meseca i osoba kojoj je magnet potreban odmah. Dakle, svaka dijagnoza mora da ide u jedan registar - navela je Danica Grujičić.

Foto: Informer

Ministarka Grujičić upozorila je i na posledice koje je ostavilo NATO bombardovanje Srbije 1999.godine. 

- Po jednom izvoru broj novih slučajeva karcinoma na godišnjem nivou je 42.000, a ja mislim da je i veći . Ništa nažalost od završetka NATO agresije po tom pitanju nismo uradili. Bilo je pokušaja da VMA prati zdravstveno stanje vojnika koji su 1999. bili izloženi projektilima sa osiromašenim uranijumom, ali se posle četiri godine stalo zbog nedostatka novca. Oni koji su radili na tom projektu kod tih mladih ljudi, a bilo ih je oko 2.000, pronašli su određene hromozomske aberacije - zaključila je ministarka Grujičić.