KOLIKO NEKRETNINA U BEOGRADU NEMA KUPATILO? Milion stanova i kuća je prazno - Evo šta su pokazali popisni podaci

Napuštene kuće, zaparložene njive, dvorišta zarasla u travu. Ovo je uobičajena slika u većini sela, naročito na jugu i istoku Srbije, a da je veliki broj kuća i stanova zaista napušten pokazuju i popisni podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Prema njima, u Srbiji postoji ukupno 3.613.352 kuća i stanova, od čega je nastanjeno 2.625.711, što znači da je gotovo milion prazno! Od toga, u gradovima je 2.104.772, od čega je nenaseljeno oko 425.000. Dakle, u selima postoji oko 1,5 milion kuća, od čega je više od pola miliona pusto.

Tako je, recimo, u selu Duga Poljana, u opštini Gadžin Han, pre 23 godine poslednji put rođena beba, a broj stanovnika se od pedesetih godina prošlog veka smanjio skoro petostruko, pa ih sada nema ni 6000.

U južnoj i istočnoj Srbiji stanovništvo je najstarije i broj napuštenih objekata najveći. Kada se sve sabere, ispod krovova koji se urušavaju propada oko 19,2 miliona stambenih kvadrata, odnosno oko 290.000 kuća i stanova.

Foto: Pixabay

Samo u Pirotskoj oblasti ima ukupno 58.345 stanova, od čega je oko 25.500 (odnosno 1,46 miliona kvadrata) pusto. Ovde se ujedno nalazi najviše domova bez kupatila, nužnika i kuhinje.

U Beogradu 12.269 stanova nema kupatilo

Zanimljivo je da Braničevska oblast u celoj zemlji ima najviše petosobnih i većih stanova, a slede Srem, Pomoravlje i Rasinska oblast. Nasuprot tome, najviše jednosobnih domova je na Zlatiboru. Što se tiče Beograda, pikanterija je da 4.499 kuća ima poljski vece, dok je 8.947 bez nužnika. U srpskoj prestonici 12.269 stanova nema kupatilo, a bez kuhinje je 8.473.

- Ovakvi rezultati Popisa su očekivani jer pokazuju da su najsiromašniji krajevi ujedno i najnapušteniji - kaže demograf Ivan Marinković i dodaje:

-To je posebno karakteristično za istočnu i jugoistočnu Srbiju, u kojima je mreža naselja gusta. Mnoga od tih sela nastajala su od zbegova pred Turcima, na nepristupačnim terenima, i nikada nisu imala više od 100 žitelja, ni zadovoljavajuću infrastrukturu. Ovi krajevi nisu mogli demografski da se razvijaju, niti su imali budućnost.

Foto: Informer

Marinković navodi primer Leskovca, koji ima oko 130 naselja na malom prostoru, za razliku od Pančeva, koje je slične veličine a ima jedva desetak. Takođe, podseća da u zemlji postoji više od 1000 naselja sa manje od 100 stanovnika.

- Iako smo svi emotivni jer se neki delovi zemlje prazne, trebalo bi biti racionalan i zadržati ljude u većim selima i manjim gradovima, jer je to i sa ekonomskog i sa demografskog stanovišta opravdano. Iako gotovo u celoj zemlji opada broj stanovnika, osim u Beogradu, najvećem broju vojvođanskih sela ipak ne preti gašenje jer su planski građena i nemaju tako gustu mrežu - ističe Marinković.

Prema konačnim rezultatima Popisa, od ukupnog broja popisanih stanova najviše ima dvosobnih i trosobnih - 2.324.624 (ili 64,7 odsto). Kuhinju ima 3.544.783 stana (ili 98,1 odsto), a kupatilo 3.267.337 (ili 90,4 odsto). Ako se posmatraju samo nastanjeni stanovi, takođe je najviše dvosobnih i trosobnih - 64,1 odsto. Kuhinju ima 99,5 odsto, a kupatilo 96,5.

Marinković dodaje da na to da li će neko mesto opstati ne utiče samo prirodni priraštaj, već i kvalitet života. A što se tiče stope rađanja, kako primećuje, ona opada s razvojem društva, jer deca više nisu besplatna radna snaga u domaćinstvima, niti je njihova smrtnost tolika da ih je potrebno rađati više, da bi više i preživelo. Čak ni zemlje sa razvijenom populacionom politikom, kao što su Francuska ili Švedska, ne mogu da obezbede prostu reprodukciju.