Srbija je izgubila šansu da automobilski gigant "Volvo" izgradi fabriku u Inđiji. Zbog prošlogodišnjih protesta grupe lažnih ekologa, koji se navodno brinu o zaštiti životne sredine, država je odustala od iskopavanja litijuma u Jadru. "Volvo" je imao nameru da u Inđiji pravi električne automobile, a za to bi se koristile baterije napravljene od litijuma koji bi se iskopavao u okolini Loznice.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da je to bila pogrešna odluka i da smo propustili šansu da u Srbiji pravimo električna vozila.
- Kineski "Volvo" bio je spreman da dođe u Inđiju i tu otvori fabriku električnih automobila, ali su posle protesta grupe ljudi koji su bili usmereni protiv rudarenja litijuma odustali i odlučili se za komšijsku Rumuniju! Toliko sam se nadao tom poslu i država je bila spremna na velika ulaganja. Ipak, neću sada o razlozima, ali odbijanje da iskopamo litijum u Loznici pogrešan je potez. Velika kompanija će sada graditi fabriku u jednoj od članica EU. Kriv sam što sam dozvolio da po tom pitanju pobedi neko sa ulice - naveo je predsednik Srbije.
Bacali bi pare
Predsednik Vučić navodi da bi, da je započeto sa iskopavanjem litijuma, meštani i čitava zapadna Srbija postali mnogo bogatiji.
- Pričam šta smo izgubili, mogli smo ceo lanac u proizvodnji da napravimo. Ljudi na zapadu Srbije izgubili su mogućnost da imaju platu od 1.000 do 1.600 evra. Prinosi za opštinu i grad bili bi i po tri-četiri puta veći nego sada - zaključio je Vučić.
Stručnjaci su saglasni da bi ova investicija dovela i mnoge druge i da bi bila značajna za razvoj cele zemlje.
Ekonomista Aleksandra Tomić kaže da je levo-zelena koalicija organizovala agresivne proteste protiv iskopavanja litijuma samo da bi na izborima 2022. godine ušla u politiku kroz poslanike u parlament Srbije.
- Širenjem straha u narodu o litijumu i napadima na investitore urušena je mogućnost ekonomske saradnje sa vodećim automobilskim kompanijama, bez strateške procene uticaja na životnu sredinu. To je velika šteta za našu ekonomsku budućnost. To je rušenje Srbije, prvo ekonomski, a onda i politički - zaključuje Tomićeva.
Profesor na Mašinskom fakultetu doktor Aleksandar Jovović kaže da je problem sa litijumom taj što je taj projekat potpuno zaustavljen i što više niko ne priča o tome.
- Litijum jeste ključna komponenta za proizvodnju litijumskih baterija za električne automobile. Ranije se nije mnogo koristio u te svrhe, ali u poslednje dve-tri godine, zbog veće tražnje, cena je počela da mu raste, sada je od 50.000 do 70.000 dolara po toni. Taj naš potencijalni rudnik ima dobar kapacitet i prihod bi verovatno bio ogroman. To je bila dobra namera Vlade, da kada se završi sama eksploatacija litijuma, da se taj lanac proizvodnje proširi na proizvodnju baterija. Međutim, posle svega, sada o tom projektu više niko ne priča - zaključuje Jovović.
Uložili bi 2,4 milijarde
Projekat "Jadar" podrazumevao je eksploataciju novog minerala jadarita, iz koga se dobijaju, pre svega, litijum i bor, a kako je tada saopšteno, u okolini Loznice otkriveno je jedno od tri najveća nalazišta na svetu.
Britansko-australijski rudarski gigant "Rio Tinto" imao je nameru da u Srbiji razvije rudnik litijuma u području Jadra, kod Loznice, vredan 2,4 milijarde dolara. Izgradnja rudnika i postrojenja za preradu bila je najavljena za 2021. godinu, a uz eksploataciju minerala, najavljivana je i proizvodnja litijumskih baterija.
Usledili su ekološki protesti, nakon čega su nadležni državni organi stavili van snage sve pojedinačne odluke u vezi sa tim projektom povezane sa kompanijom "Rio Tinto", a 20. januara 2022. ukinuta je Uredba o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta "Jadar".
Cena litijuma skočila šest puta
Potražnja za litijumom poslednjih godina bila je u porastu, sa rastom proizvodnje električnih automobila koji koriste punjive litijum-jonske baterije. U januaru, kada je Vlada Srbije "raskrstila" sa projektom "Jadar", agencija Blumberg prenela je da je cena tone litijum-karbonata u Kini, koja je najveći svetski proizvođač baterija, dostigla 47.000 dolara. To je bilo povećanje od šest puta u odnosu na januar 2021. Sada se cena kreće i do 70.000 dolara po toni.
Posle Forverka, još jedna nemačka kompanija iz oblasti automobilske industrije otvoriće svoje pogone u Čačku. Reč je o viskotehnološkoj firmi sa kojom razgovori da dođe baš u Čačak trau dugo, a planovi će konačno biti realizovani. Prostiraće se u industrijskoj zoni u Preljini, a prema trenutnim najavama izgradnja bi trebalo da počne na jesen.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Posle Forverka, još jedna nemačka kompanija iz oblasti automobilske industrije otvoriće svoje pogone u Čačku. Reč je o viskotehnološkoj firmi sa kojom razgovori da dođe baš u Čačak trau dugo, a planovi će konačno biti realizovani. Prostiraće se u industrijskoj zoni u Preljini, a prema trenutnim najavama izgradnja bi trebalo da počne na jesen.
Slučaj navodnog pretučenog i preminulog maloletnika iz Valjeva ponovo je dospeo u fokus javnosti nakon novih polemika na društvenim mrežama i optužbi koje prate smrt jednog policijskog službenika.
Predsednik Rusije Vladimir Putin praktično je zamrznuo lične kontakte sa premijerom Jermenije Nikolom Pašinjanom posle razgovora o američkom projektu TRIPP, tokom kojeg je jermenski lider, prema tvrdnji izvora upoznatog sa tokom komunikacije, koristio ton koji je u Kremlju shvaćen kao direktna lična uvreda ruskog predsednika.
Ideolog blokadera profesor Rade Veljanovski otkrio je šta je suština zgubidanske borbe za REM - gašenje televizija koje nisu po volji blokaderskoj hunti.
Blokaderski ideolog Milan St. Protić priznao je da su blokaderi daleko od pobede na vanrednim parlamentarnim izborima koju u svojim medijima danima u nazad najavljuju.
U najnovijoj epizodi emisije „Na merama“ videćete šta je to rastužilo perjanicu Đilasove stranke Borka Stefanovića, gde voli da boravi propali političar Srđan Milivojević, kuda se to zaputio samozvani revolucionar Aleksandar Jovanović Ćuta, kako vreme provodi bivša ministarka zdravlja Danica Grujičić...
U prethodnoj epizodi emisije "Na merama" videli ste gde najviše voli da “dokoniše” blokaderski profesor Jovo Bakić, kako penzionerske dane provode blokaderi Dušan Petričić i Žarko Korać, o čemu “pripoveda” blokaderski analitičar Cvijetin Milivojević, zašto je samozvani revolucionar Predrag Voštinić teški licemer, sa kime je to u društvu bila glumica blokaderka Anđelka Prpić...
Snežana Paunović, ministarka državne uprave i lokalne samouprave gostujući u Info jutru objasnila je zašto se našla na udaru različitih struktura na Kosovu i Metohiji, ali i u centralnom delu Srbije.
Jeziva saobraćajna nesreća dogodila se večeras na uglu Sazonove ulice i Ulice vojvode Dragomira na Vračaru kada je automobil naleteo na ženu koja je sa detetom bila na trotoaru.
Viši sud u Somboru potvrdio optužnicu protiv braće osumnjičene za smrt Gorana Lazora, a jednom od njih delo je prekvalifikovano u tešku telesnu povredu sa smrtnim ishodom.
Najrealniji apokaliptični scenario koji može izazvati veštačka inteligencija (AI) neće uključivati robote ubice ili samosvesne superkompjutere, već direktan i razoran udarac na globalni poreski sistem.
Predsednik Rusije Vladimir Putin praktično je zamrznuo lične kontakte sa premijerom Jermenije Nikolom Pašinjanom posle razgovora o američkom projektu TRIPP, tokom kojeg je jermenski lider, prema tvrdnji izvora upoznatog sa tokom komunikacije, koristio ton koji je u Kremlju shvaćen kao direktna lična uvreda ruskog predsednika.
NATO saveznici pripremaju ogroman paket vojne pomoći za Ukrajinu vredan približno 140 milijardi evra, koji bi trebalo da se realizuje do kraja 2027. godine.
Sledeća faza rata između Rusije i Ukrajine mogla bi da donese masovne udare na velike urbane centre, nalik na ozloglašeni "rat gradova" iz iransko-iračkog sukoba tokom osamdesetih godina prošlog veka.
Vilem Defo otkrio je da mu je uloga Isusa Hrista u filmu "Poslednje Hristovo iskušenje" bila fizički najzahtevnija u karijeri, a da je zbog nje privremeno i oslepeo.
Neprijatan miris mačjeg urina može da se zadrži danima, ali jednostavna mešavina sode bikarbone i vodonik-peroksida često uspešno neutrališe miris i uklanja ga sa različitih površina.
Glumica Emili Robi prošla je kroz težak životni put - od borbe sa zavisnošću i kratkotrajnih ljubavnih veza do ličnog oporavka i srećnog braka. Odluka da neko vreme živi u celibatu donela joj je unutrašnji mir, a na kraju i ljubav o kojoj je oduvek sanjala.
Tokom emisije u kojoj je gostovala pobednica "Elite 9", Stanija Dobrojević, usledilo je uključenje gledateljke Smiljane koja je zajedno sa starletom oplela po Maji Marinković.
Folker Darko Lazić našao se danas u centru skandala kada je isplivala njegova fotografija sa jednom ALbankom na kojoj su pokazivali dvoglavog orla, o čemu je ponovo progovorio i izneo novu stranu priče.
Pevačica i nekadašnja rijaliti učesnica, Milica Dugalić, pojavila se u Šimanovcima na žurki Elite, te je pokazala da se oseća i izgleda odlično uprkos bitki koju vodu sa opakom bolešću.
Bivša učesnica "Elite 7" Marijana Zonjić pojavila se na proslavi nakon superfinala "Elite 9" u društvu čoveka sa kojim ima dete, i ovo je prvi put da se pojavila sa njim u javnosti.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.