ŠTA SU I KAKO POSLUJU DOBROVOLJNI PENZIONI FONDOVI U SRBIJI!? Malo nas je skroz upućeno

Kada su dobrovoljni penzioni fondovi počeli sa radom, verovalo se da će državni sistem biti značajno rasterećen, a akumulirana štednja mnogima omogućiti bezbrižnu starost. Međutim, od tog entuzijazma nije se daleko odmaklo...

Prikupljena sredstva uglavnom se ulažu u državne obveznice, što ne obezbeđuje stimulativan prinos, koji je dodatno umanjen visokim naknadama za upravljanje imovinom fondova. A ta imovina, relativno skromna, prvi put je 2022. zabeležila pad, dok su prinosi "u crvenom“ već treću godinu zaredom, što se nastavilo, istina sporije, i u prvom kvartalu 2023. Tek oko deset odsto zaposlenih odlučuje se za ugovor, ali je samo trećina njih aktivna.

Podrška preko olakšica

Kada već nije reformisan državni penzioni sistem, niti je uveden takozvani drugi stub kojim se poslodavac obavezuje da deo doprinosa za svoje zaposlene uplaćuje i u namenski privatni fond, očekivalo se da će mnogo značajniju ulogu na tržištu zauzeti bar treći stub sistema, dobrovoljni penzioni fondovi. Država je ideju podržala velikim poreskim olakšicama, nepristupačnim za banke i osiguravajuće kuće, iako i one imaju proizvode koji su po suštini vrlo slični modelima ovih fondova.

I pored toga, penzioni fondovi se sporo probijaju do korisnika i od 2006. kada su počeli da posluju u Srbiji, tek je na kraju prošle godine broj članova (215.500) obuhvatio deset odsto zaposlenih, ali je broj aktivnih, znači onih koji imaju bar jednu uplatu godišnje, tek nešto veći od trećine korisnika ili oko tri odsto od ukupnog broja zaposlenih.

U Narodnoj banci Srbije za magazin Biznis i finansije (B&F) ističu da iz godine u godinu fondovi imaju sve veći broj članova, te je na kraju 2021. bilo 4.770 aktivnih korisnika više nego na kraju 2020. godine, tokom 2022. broj ugovora je povećan za 2.312 korisnika, a na kraju prvog kvartala ove godine bilo je čak 18.097 aktivnih korisnika više nego na kraju istog perioda lane. Najveći broj uplata obavlja se preko poslodavaca koji uplaćuju sredstva u fond za svoje zaposlene, ali primetan je i rast individualnih uplata doprinosa, što je veliki potencijal za dalji rast broja članova penzijskih fondova, kažu u NBS.

Foto: Shutterstock

Ukazuju i da je od osnivanja prvih fondova njihova ukupna neto imovina kontinuirano rasla, ali da je na kraju 2022. prvi put zabeležen pad.

- Neto imovina na kraju 2022. iznosila je 48,2 milijardi dinara, što je za 1,7 odsto manje nego na kraju 2021. Promena vrednosti neto imovine fondova zavisi od uplata članova, naplaćenih naknada, isplaćenih akumuliranih sredstava i prinosa od ulaganja. Do smanjenja vrednosti neto imovine fondova u 2022. došlo je usled negativnog prinosa od investiranja, koji je zabeležen prvi put, kao i privremenog rasta isplata, što je posledica negativnih okolnosti na globalnom finansijskom tržištu. Sa aspekta strukture ulaganja imovine fonda, na prinos utiču: prinos na državne dužničke instrumente u koje se ulaže najveći deo imovine fondova, promena vrednosti akcija, visine kamatnih stopa, promene kursa valuta i slično - naglašavaju u centralnoj banci.

Uporedni podaci

Dodaju da su dobrovoljni penzijski fondovi institucije kolektivnog investiranja sa dugoročnim horizontom ulaganja, "pa treba imati u vidu da je reč o jednokratnom i trenutnom poremećaju na tržištu. Dokaz za to je što se u prvom tromesečju ove godine beleži rast neto imovine na godišnjem nivou od 1,7 odsto, te da ova imovina na 31. mart 2023. godine iznosi 49,68 milijardi dinara”, odnosno oko 423,5 miliona evra.

Poređenja radi, osiguravajuća društva u kategoriji životnog osiguranja, što je sličan oblik akumulirane štednje kao i u penzionim fondovima, na kraju prvog tromesečja ove godine raspolagala su sa više od milijardu evra. Takođe, štednja u bankama u koju su uključeni i modeli slične funkcije kao u fondovima, na kraju prvog tromesečja iznosila je 14,7 milijardi evra i posledica je kontinuiranog rasta, iako smo u prethodne tri godine bili izloženi pandemijskoj, energetskoj i krizi izazvanoj ratom u Ukrajini, sa zajedničkom karakteristikom da su na globalnom nivou izazvali neizvesnost.

Nešto drugačija slika dobija se kod sagledavanja prinosa ostvarenog iz ulaganja, uglavnom u državne obveznice. U NBS podsećaju da je za praćenje rezultata "relevantno kretanje FONDex, indeksa koji predstavlja jedinstveni pokazatelj trenda kretanja sistema dobrovoljnih penzijskih fondova”, ali skreću pažnju da podaci o istoriji vrednosti indeksa ne predstavljaju garanciju budućih rezultata tog dugoročnog ulaganja, koji mogu biti viši ili niži.

- Na kraju 2021. godišnji prinos FONDex-a iznosio je 1,3 odsto, dok je njegov prinos od početka poslovanja bio 7,8 procenta. Na kraju 2022. godine godišnji prinos FONDex-a je bio -2,2 odsto, a od početka poslovanja 7,2 odsto, koliko i na kraju prvog tromesečja 2023. kada je godišnji prinos FONDex-a iznosio -0,3 procenta - ističu u NBS.

Raspored na tržištu

U Srbiji posluje sedam dobrovoljnih penzionih fondova čijom imovinom upravljaju četiri društva, zatim jedna kastodi banka, pet banaka posrednika i jedno društvo za osiguranje-posrednik. U društvima za upravljanje zaposleno su 124 ljudi. Prema visini imovine, po dva fonda se nalaze u grupi veliki i srednji i njihov udeo na tom tržištu iznosi 92 odsto. Najveći fond iz te dve kategorije ima tržišno učešće od 41 procenat. Preostala tri fonda svrstana su u male, a takav raspored konstantan je od 2015. godine.

Prinosi više nego skromni

Međutim, Fiskalni savet je početkom prošle godine, analizirajući 15 godina poslovanja dobrovoljnih penzionih fondova, naglasio da se od nominalne vrednosti prinosa mora oduzeti stopa inflacije koja kod takve vrste dugoročnog ulaganja tokom niza godina znatno obezvređuje štednju. Prema toj računici, prosečan prinos iznosio je oko tri procenta do 2019. godine, "što se može smatrati adekvatnim rezultatom, naročito imajući u vidu globalnu finansijsku krizu 2008”.

Naravno, u poslovanju fondova bilo je boljih i lošijih godina, pa je tako realna stopa prinosa u kriznoj 2008. bila u minusu za više od 15 odsto, dok je 2015. dostigla gotovo taj iznos, ali u plusu. U pandemijskoj 2020. prinos je posle dužeg vremena, ponovo u realnom minusu i to za 0,3 odsto, naredne godine je bio minus 6,1 procenat. Kako je prošle godine inflacija iznosila 15,1 odsto a minus u prinosu 2,2 procenta, realan prinos bio je -17,3 odsto što je najlošiji rezultat do sada.

Na skromne prinose koje ostvaruju sredstva uložena u penzione fondove nije bez uticaja i struktura ulaganja u kojoj dominiraju državne dužničke obveznice. One su na kraju prošle godine činile čak 76,6 odsto svih plasmana, svega 10,9 odsto uloženo je u akcije domaćih kompanija kojima se trguje na berzi, na oročenim depozitima u bankama nalazi se 9,3 odsto sredstava, dok je na kastodi računima 3,3 odsto.

Takav raspored plasiranja sredstava u kojoj je noseća uloga državnih hartija, nosi najmanji rizik ali je saobrazno tome i prinos niži, a nakon što su posle dužeg perioda počele da rastu kamate, jedan je od uzroka negativnog prinosa u fondovima. Naime, ranije kupljene obveznice sa nižom kamatom izgubile su tržišnu atraktivnost nakon emitovanja novih, sa višom stopom, pa su fondovi taj pad vrednosti morali da iskažu u svojim bilansima.

Naknade za upravljanje fondovima

Stručnjaci tvrde da bi fondovi bili uspešniji kada bi se ukinulo zakonsko ograničenje kojim se samo deset odsto sredstava može investirati u inostranstvu, gde je tržište kapitala daleko razvijenije. Fiskalni savet je ocenio da su se u sadašnjoj situaciji penzioni fondovi sveli na preprodavce državnih obveznica.

Posebna priča su naknade za upravljanje fondovima koje se isplaćuju iz imovine, a nesrazmerno su visoke i po pravilu na zakonskom maksimumu od 1,25 odsto, iako dominantna ulaganja u državne obveznice povlače najmanje operativnih troškova. Po tom osnovu je samo u prošloj godini isplaćeno gotovo 600 miliona dinara.

U međunarodnoj praksi tako visoke naknade naplaćuju društva sa diversifikovanim portfeljima i većim rizikom, namenjena mlađim populacijama gde je eventualni gubitak moguće ispraviti tokom dugogodišnjeg upravljanja. Kod fondova koji su pandan domaćim, sa sigurnim investiranjem u državne obveznice, obično visina naknade ne prelazi 0,4 odsto.