Danas je sahrana deda Đorđa! Ispraćaj čuvara srpskog vojnog groblja u Solunu tačno u podne!

Đorđe Mihailović, čuvar srpskog vojnog groblja Zejtinlik u Solunu, biće sahranjen uz vojne počasti danas u podne u Solunu.

Sahrani će prisustvovati ministar za rad, zapošljavaje, boračka i sojlana pitanja Nikola Selaković.
Kako je ambasador Srbije u Grčkoj Dušan Spasojević rekao za Tanjug čika Đođe će biti sahranjen u grobnici pored oca i dede koji su takođe, čuvali grobove srpskih junaka poginulih na Solunskom frontu.

Đorđe Mihailović, čovek moralno i na svaki drugi način dostojan veličine naših predaka stradalih u Prvom svetskom ratu, koji je čuvao sećanje na stradanje srpskih vojnika na Solunskom frontu kao sveti gral i luču života, preminuo je 2. jula, u 96. godini.

Rođen je u Solunu 1. maja 1928. godine. Bio je treća generacija Mihailovića, čuvara srpske istorije i seni srpskih vojnika poginulih tokom proboja Solunskog fronta. Znao je priču o skoro svakom stradalom junaku čije kosti počivaju na Zejtinliku.  Na tom groblju koje je jedno od najznačajnijih simbola srpskog nacionalnog bića počiva 7.441 ratnik.

Foto: AP Images

Odlikovan je Ordenom srpske zastave drugog stepena. Pre 10 godina o njemu je snimljen dokumentarni film "Poslednji čuvar".

Pre dve godine, tadašnji ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, i direktor Uprave za saradnju sa dijasporom Arno Gujon uručili su mu u ime države priznanje "Majka Srbija", a 2020. dobio je i sprski pasoš, što mu je bila životna želja, zahvaljujući ministru Ivici Dačiću kome se poverio, a koga je kao i brojne sprske zvaničnike i svakog građanina Srbije i šire, decenjima dočekivao na srpskom vojničkog groblju na Zejtinliku.

- Živeo sam za dan kada mi je Srbija dodelila državljanstvo. Živeo sam, jednako, kao i u nadi da doživim stogodišnjicu proboja Solunskog fronta, a vama sam to, onda, poverio. Dočekao sam, eto, i jedno i drugo - rekao je Mihailović tog dana kada mu je pasoš uručen.

Dodao je da je to priznanje i za njega i za njegove pretke, koji su obavljali tu časnu dužnost.
O čika Đorđu napisana je i knjiga "Čuvar svetih humki", a u Republici Srpskoj snimljen je film "Čuvar časti i ponosa - Đorđe Mihailović".

Foto: Tanjug/TANJA VALIČ

Prvi čuvar groblja bio je deda čika Đorđa, Savo, solunski dobrovoljac, rođen 13 kilometara od Kotora, u Grblju, koga je, kako neki izvori kažu, kralj Aleksandar imenovao na čelo državne komisije da sakupi posmrtne ostatke saboraca i prijatelja sa bojišta i 250 grobalja širom Solunskog fronta.

O njihovim grobovima brinuo se do 1928. godine, kada je umro i kada je čuvanje započete tradicije, ali i istorije, nastavio Đođev otac Đuro koji je grobove srpskih junaka sačuvao tokom Drugog svetskog rata od nacističke pljačke, ponekad i lukavstvom tvrdeći da NN na krstu na srpskom jeziku znači Nepoznati Nemac.

Nakon smrti 1961. godine tu ličnu časnu dužnost, više od šest decenija neumorno sa velikom ljubavlju i predanošću obavljao je čika Đorđe.

Foto: AP Images

Svakog putnika namernika dočekivao je sa šajkačom, u vojničkoj jakni i cokulama, i uz pitanje ''odakle ste'' pričao priču o poginulim junacima toga kraja, a nije bilo mesta u Srbiji za koje nije čuo iako nikada nije bio, jer je iz svakog bar neko stradao na Solunskom frontu.

Deda i otac čika Đođa sahanjeni su takođe na Zejtinliku.

Nagrada "Majka Srbija" dodeljuje se za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge postignute u oblasti odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu u humanitarnim aktivnostima, razvijanju i jačanju međusobnih veza, unapređivanju ekonomske saradnje, i drugim aktivnostima kojima se doprinosi matičnoj državi, dijaspori i Srbima u regionu.

Kada je uručena čika Đorđu rekao je: "Ja sam siromah iz siromašne porodice. Nisam bio ni mnogo dobar đak. Voleo sam samo istoriju i geografiju. Ceo svoj život posvetio sam groblju".