Ne znam da li mi je porodica živa, danima nemam vesti o njima! Potresna ispovest Palestinca (22) koji živi u Beogradu

Ubijeno mi je 17 prijatelja iz detinjstva, srušena nam je porodična kuća. U Gazi su mi roditelji, dva brata i pet sestara i ne znam kako da ih spasem. To nije rat, to je genocid, kaže Abdulkadar.

Moja porodica se nalazi na severu Gaze, gde se trenutno vode najkrvavije borbe! Danima ne znam ništa o njima, jer su sve veze prekinute. Ubijeno mi je 17 prijatelja iz detinjstva, srušena nam je porodična kuća. Tamo je strašno. To nije rat, to je genocid. Ljudi nemaju dovoljno hrane, vode, nema struje... Čeka se u redovima za malo hrane. Mnogo mi je teško jer sam daleko od njih i svaki dan strepim da ne čujem da se mojima nešto desilo.

Borba za život

Ovako u ispovesti za Informer priča Palestinac Abdulkadar Sabah (22), student Medicinskog fakulteta u Beogradu, koji već dve godine živi i studira u našoj zemlji.

Abdulkadar kaže da su mu u Gazi svi - roditelji, dva brata i pet sestara i ne zna kako da ih spase. Tamo, navodi on, života više nema i strahuje šta će biti sa svim ljudima, koji su bukvalno zarobljeni.

- Svi moji su na severu zemlje, gde je situacija tragična i strašna, gde je bombardovanje intenzivno i gde je centar rata. Sve veze su prekinute, i internet, i telefonske, mnogo mi je teško da se čujem sa porodicom. Danima nisam znao ništa o njima, ni da li su živi. Nekako su uspeli da mi se jave pre nekoliko dana. Rekli su mi da nam je porodična kuća uništena, ali tada, na sreću, niko nije stradao. Lakše su mi bili povređeni samo najstariji brat i jedna rođaka. Ostali su na ulici, pa su se smestili kod rođaka. Svaki momenat se pitam da li su živi.... U Gazi više ne postoji bezbedno mesto. Svuda je opasno! - priča drhtavim glasom Sabah i nastavlja:

- Mnogo se plašim za sve njih! Jer znam kako je. Za svoje 22 godine preživeo sam pet ratova tamo dok nisam došao u Srbiju. Taj zvuk, sirene, bombe, taj strah... Struja je u prekidu, nema dovoljno hrane. Nemaju ni vode, jer se tamo voda koristi pomoću pumpi sa bunara, koje sada ne rade. Po pet-šest sati čekaju u redu za malo namirnica, a desi se i da ne stignu da ih dobiju. Brat ide nekoliko kilometara dalje po vodu, i to po jedan balon, koji im nije dovoljan za ceo dan. Tim ljudima je potrebna pomoć. Dnevno je u Gazu dolazilo između 300 i 500 kamiona sa potrepštinama, a sada jedva 80! Ja ne znam kako ljudi preživljavaju. A tek oni koji su ostali bez domova i koji nemaju gde. Oni spavaju po ulici, bolnicama, školama...

Foto: facebook.com

 

Situacija je toliko teška, otkriva on, da bolnice nemaju više sredstava, a operacije se rade "na živo".

- Moj tata radi kao glavni medicinski tehničar u bolnici u Gazi. Kaže da je situacija je jeziva. Nema uslova za lečenje, operacije, a na stotine je povređenih, ranjenih. Više nemaju ni lekove, kao ni sredstva za anesteziju, pa su ljudi svesni i budni dok im se rade ozbiljne intervencije - priča ovaj momak.

Samo da prežive

Na pitanje čega se najviše plaši kroz uzdah odgovara:

- Plašim se da mi jednog dana ne jave da je stradao neko od moje porodice. Svako jutro kada ustanem čekam vesti i bojim se da ne čujem tu najgoru. Samo stižu loše vesti. Od početka rata poginulo je 17 mojih prijatelja, vršnjaka. Budim se sa tim mislima i mnogo mi je teško da normalno živim, idem na fakultet, da učim kad znam šta se sve tamo dešava. Samo se molim da svi ostanu živi i da uskoro budemo zajedno. Moj plan je bio da u januaru idem u posetu, ali nisam se ovome nadao. Od moje Gaze nije ostalo ništa, tamo života više nema. Stradalo je više od 8.500 ljudi, od čega dve trećine dece. Ubijene su čitave porodice. Samo se molim za mir i kraj užasa. Ipak, moram priznati da mi je puno srce kada sam video da su nam Beograđani organizovali skup podrške.

U Srbiji ostajem da lečim ljude

Abdulkadar Sabah je student druge godine Medicinskog fakulteta u Beogradu. Ljubav prema medicini dolazi iz porodice, a u Beograd je došao na nagovor svog strica.

- Stric je diplomirao u Srbiji medicinu i dao mi je preporuku da dođem ovde. Oduševljen sam i sve mi se sviđa. Plan mi je da uspešno završim studije ovde. Da ostanem u ovoj zemlji i lečim bolesne ljude - iskren je ovaj hrabri Palestinac.