Uskoro na putevima kamere koje registruju tri prekršaja: Imaju poseban uređaj! Zaboravite na opravdanja kod sudije!

Prosečna brzina ubuduće se neće više meriti samo na auto-putevima, već će taj sistem kontrole vozača u narednim danima početi da se primenjuje i na državnim putevima IB reda, odnosno narodski rečeno magistralama.

Pukovnik Slaviša Lakićević, načelnik Uprave saobraćajne policije, rekao je da će u najskorijem roku početi primena ovog sistema na četiri deonice državnog puta IV reda Kraljevo-Raška, Novi Pazar-Ribariće, kao i na četiri deonice državnog puta IB reda Užice-Zlatibor - otkrio je za sajt Polovni automobili

Prema njegovim rečima, ovo je logičan nastavak implementacije sistema koji je na državnim putevima IA reda (auto-putevima) dao odlične rezultate i doprineo manjem broju saobraćajnih nezgoda i njihovih posledica.

- Deonice koje su odabrane za početak primene kontrole srednje brzine van auto-puteva ne iznenađuju, jer je poznato koliko se često na ovim putnim pravcima dešavaju teške saobraćajne nezgode, u kojima nažalost često ima i smrtnih slučajeva - rekao je Lakićević.

Ne beleže samo brzinu, već i ova dva prekšraja

Sve ovo treba da obezbedi izvesnost kažnjavanja na sudu za vozače koji su u proseku vozili brže od dozvoljene brzine. A prema podacima saobraćajne policije, samo u prva tri meseca ove godine evidentirano je 18.682 prekršaja prekoračenje srednje brzine na auto-putevima.

- Tokom 2022. godine otkrili smo 139.700 takvih prekršaja. Važno je napomenuti i da ove kamere koje će kontrolisati prosečnu brzinu na državnim putevima IB reda mogu da zabeleže i telefoniranje tokom vožnje, kao i nevezivanje sigurnosnog pojasa - kaže načelnik Lakićević.

Kako će se kažnjavati vozači koji prekorače brzinu

Dakle, jasno je da moderna oprema policiji pruža mogućnost da efikasnije kontroliše saobraćaj, ali i da nas kažnjava za veći broj prekršaja. Inače, sankcionisanje na novim deonicama oko Novog Pazara, Kraljeva i Zlatibora odvijaće se po već ustaljenoj praksi.

Vlasnik vozila koje je „usnimljeno“ da je prekoračilo dozvoljenu brzinu na određenoj deonici ili određenim deonicama (možete biti kažnjeni za više prekoračenja duž jedne deonice!), dobiće poziv da se u roku od osam dana izjasni ko je upravljao vozilom.

Foto: Zoran Sinko

Ukoliko to ne učini u zakonom predviđenom roku, biće kažnjen zatvorskom kaznom od 15 dana ili novčanom kaznom od 120.000 dinara.

Ukoliko, sa druge strane, vlasnik automobila ispuni svoju zakonsku obavezu i potvrdi da je on napravio prekršaj (ili navede drugu osobu koja je bila za volanom), za prekoračenja manje od 40km/h moći će da plati kaznu u fiksnom novčanom iznosu i imaće zakonsku mogućnost da u roku od osam dana uplati polovinu predviđene novčane kazne. Međutim, za prekoračenja veća od 40 m/h protiv njega će biti podneta prekršajna prijava i moraće da se javi nadležnom sudiji za prekršaje.

Ovo ne treba zaboraviti

Iako će policija koristiti kamere za merenje prosečne brzine, to ne znači da se na magistralama neće koristiti radari ili presretači. To znači da neće biti dovoljno da se poštuje ograničenje isključivo na mestima gde se meri prosečna brzina, kako bi se izbegla kazna.

Foto: MUP

Kako se meri srednja brzina

Uprava saobraćajne policije je jula prošle godine promenila način kontrole srednje brzine. Tada se sa sistema gde se prosečna brzina merila između dve naplatne stanice (sistem se nije pokazao dovoljno efikasnim, jer su vozači često pravili pauze na benzinskim pumpama ili odmaralištima i tako izbegli kažnjavanje), prešlo na kontrolu putem kamera na određenim deonicama auto-puteva.

Postavljeno je više od 50 kamera i sada softver automatski računa prosečnu brzinu, odnosno količnik između dužine deonice i vremena za koje vozilo tu dužinu pređe. Takođe, softver „izbacuje“ i druge podatke kao što su broj registarske tablice, državu, merno mesto, dužinu deonice, vreme ulaska u zonu merenja...

Foto: novak đurović

Prethodno je Direkcija za mere i dragocene metale etalonirala sve časovnike na portalima, što u praksi znači da je vreme svuda isto, a takođe je obavljeno merenje rastojanja između portala. Zato za primenu ovakvog sistema nije potrebno baždarenje opreme, kao što je slučaj recimo sa radarima koje koriste patrole saobraćajne policije.

Portal Polovni automobili prenosi da se pri kontroli brzine ne koristi konkretno merilo, već, se prosečna brzina izračunava prostom računskom operacijom. Dakle, nema kršenja Zakona o merilima, a sistem je u skladu i sa aktuelnim Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima.