Prodaja novih automobila u Srbiji je porasla ove godine, ali i dalje nije dostignut nivo pre pandemije. Najprodavaniji brendovi u 2023. bili su "škoda", "tojota", "hjundai". U kupovini električnih automobila kaskamo za Evropom, ali su naši vozači više zainteresovani za hibride.
Predsednica Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova Aleksandra Đurđević kaže da se tržište automobila oporavlja, ali da to i dalje ide sporo.
- Prodato je ove godine nešto više od 23.100 vozila i to je 10 odsto više nego prethodne godine. Taj rast je u redu, međutim, i dalje mi nismo dostigli period pre pandemije 2019. godine. Zaostajamo pet odsto za Evropom - rekla je Đurđevićeva.
Najprodavanije marke u Srbiji
U Srbiji je do kraja novembra najviše automobila prodavala “škoda“, nešto više od 5.000 vozila. Za “škodom“ ide “tojota“, nešto ispod 2.000 vozila, zatim “hjundai“, “folksvagen“, “dačija“, “reno“.
- Zanimljivo je da su poslednji među tih prvih 10 brendova – BMV, ‘audi‘, ‘mercedes‘, kao luksuzni i premijum brendovi. Tako da imamo utisak da se malo polarizuje prodaja. Kada je kupovna moć u pitanju – to se vidi u prvih 10 prodatih brendova - kaže Đurđević.
Povećana prodaja hibrida
Đurđevićeva dodaje da se u Srbiji i dalje najviše prodaju benzinci (52 odsto). Povećana je prodaja hibridnih automobila (23 odsto), dok su automobili sa dizel motorom pali na treće mesto (19 odsto).
- Možemo reći da Evropa ima još niži procenat i učešća dizela, oko 13 odsto - kaže Đurđević.
Smatra da je u Srbiji prodaja hibridnih vozila povećana zbog subvencija koje država daje. Zato je, dodaje, neophodno usredsredili se na povećanje prodaje električnih automobila.
- Subvencije postoje od 2020. godine i iznose 5.000 evra za električna vozila, 3.500 za plug-in hibride, to su hibridi koji se uključuju na struju, i 2.500 za standardne hibride. I to je nešto što je svakako, pored infrastrukture, glavni oslonac prodaje -kaže Đurđevićeva i napominje da ima najava da će budžet za subvencije biti smanjen, što ne bi pogodovalo nastavku trenda rasta prodaje.
Za povećanje broja električnih automobila bitna je i infrastruktura. Za sada u Srbiji ima oko 120 punjača.
“Ono što ohrabruje su najave raspisavanja velikog tendera, gde bi trebalo da se kod nas u zemlji stavi 160 brzih punjača na nekih 16 odmorišta po auto-putevima. Gde ćemo imati po pet brzih punjača od 150 kW sa dva priključka. To je jedna važna inicijativa koja može da napravi veliki iskorak kada je infrastruktura u pitanju”, kaže Đurđević.
Najviše je ipak polovnih vozila – starijih od 2005.
Od ukupnog broja prodatih automobila u 2023. godini, 83 odsto su polovni automobili. Zabrinjava to što više od 80 odsto uvezenih čine vozila starija od 2005. godine proizvodnje, koja imaju evro 3, evro 4 standard.
- Imamo takođe najave da će već od 1. januara sledeće godine biti zabranjen uvoz ovakvih vozila i to je prvi korak prema zelenoj agendi, tačnije prema tome da nam život postane lepši i da naš vazduh postane čistiji, jer možemo pričati o subvencijama za električna i elektrifikovana vozila, ali ukoliko se ne spreči uvoz vozila koja su zabranjena za uvoz u bilo koju drugu evropsku zemlju, ako ne učinimo isto, imaćemo veliki problem sa kvalitetom vazduha - ističe Đurđević.
Dodaje da je najavljeno da će se problem starih automobila rešiti subvencijama za reciklažu.
- Da evro 1, evro 2, evro 3 vozila dobiju subvenciju od 2.100 evra za reciklažu, tako da je to svakako dodatan motiv, uz tu zabranu uvoza, da ljudi menjaju svoje automobile za čistije i za bezbednije, jer nije samo više stvar čistoće vazduha, već i više bezbednosti u saobraćaju. Ta vozila su nebezbedna i verovatno smo poslednje mesto u Evropi gde je dozvoljen takav uvoz - ističe Đurđević.
Na pitanje da li je kraj godine dobar period da se po povoljnijoj ceni kupi nov automobil, budući da će se 2023. voditi kao godina proizvodnje, Đurđevićeva kaže da ne očekuje rasprodaju i akcije.
Cena polovnih automobila u nekim evropskim zemljama poslednjih meseci je padu. Osetne promene trenda naročito su vidljive u zemlji iz koje u velikoj meri uvozimo polovnjake, što je otvorilo pitanje da li to sledi i našem tržištu? Struka ističe da su cene polovnjaka kod nas i dalje visoke, a prosečan automobil košta oko 10.000 evra.
Nova, električna, Fiat Panda biće predstavljena javnosti 11. jula 2024. godine, a kako su najavili on će se proizvoditi u tri Stelantisove fabrike, između ostalog i našoj u Kragujevcu.
Cene polovnih automobila u Nemačkoj u padu su već sedam meseci. Međutim, taj pad je veoma mali, tako da se to nije osetilo na našem tržištu, kaže Petar Veličković, sa sajta "Polovni automobili". Značajnije su, kaže, pojeftinila luksuzna vozila.
Iako su izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima stupile na snagu 15. septembra ove godine, nisu sve odredbe počele da se primenjuju od tog dana.
Domaće tržište polovnih automobila ima nizak nivo transparentnosti, pokazuje Indeks transparetnosti tržišta koji smešta Srbiju na 18. mesto liste, pre svega zbog vraćene kilometraže.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Cena polovnih automobila u nekim evropskim zemljama poslednjih meseci je padu. Osetne promene trenda naročito su vidljive u zemlji iz koje u velikoj meri uvozimo polovnjake, što je otvorilo pitanje da li to sledi i našem tržištu? Struka ističe da su cene polovnjaka kod nas i dalje visoke, a prosečan automobil košta oko 10.000 evra.
Blokaderski advokat Čedomir Čeda Kokanović brutalno je izvređao veliki broj građana koji su danas prisustvovali istorijskom skupu "Srbija, jedna porodica" koji je održan u centru Beograda.
Od večeri 15. marta, kada su tokom petnaestominutne tišine na protestu u Beogradu nastale scena panike i, kako se kasnije ispostavilo režirane predstave od strane blokadera, srpska javnost našla se pod lavinom medijskih tvrdnji, kategoričnih zaključaka i senzacionalnih naslova o navodnoj upotrebi takozvanog zvučnog topa.
U Beogradu je danas održan veliki skup SNS-a, na kojem je, prema procenama MUP-a, bilo više od 200.000 ljudi, a to je, izgleda, zasmetalo hrvatskim medijima, koji su odmah počeli negativno da pišu o ovom skupu.
Lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik, koji je u Beogradu prisustvovao skupu "Srbija, jedna porodica", izjavio je da je za Republiku Srpsku važno da je Srbija stabilna i moćna.
Ono što se dešava iza zatvorenih vrata izolovanih sredina i pod uticajem bolesnog uma nekada prevazilazi najgore horor filmove. Kada se u četiri zida ili u glavi pojedinca spoje nelečena šizofrenija, paranoja i okultizam, nastaje katastrofa.
Darko Vesković Prika, koji je brutalno likvidiran u ponedeljak 22. juna 2026. godine u kafiću u beogradskom naselju Kumodraž, danas je sahranjen na Centralnom groblju u Beogradu.
Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv Andrije S. (20) zbog sumnje da je 10. decembra 2025. godine u jednom ugostiteljskom objektu na Vračaru, pokušao da ubije Vuka Bajruševića, i jer je neovlašćeno nosio vatreno oružje i municiju.
Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo je istragu protiv četvorice muškaraca zbog postojanja osnova sumnje da su 5. juna 2026. godine izvršenjem različitih krivičnih dela učestvovali u bacanju bombe na porodičnu kuću S.Č. na teritoriji opštine Novi Beograd.
Suprug italijanske ministarke za porodična pitanja Evđenije Ročela, Luiđi Kavalari, nestao je u jezeru Viko u blizini Rima nakon što je bio u čamcu zajedno sa suprugom.
Ugledna agencija Blumberg, pozivajući se na poverljive izvore, prenosi da je kardinalna greška američke obaveštajne službe rezultirala stravičnim napadom na školu za devojčice u iranskom gradu Minabu.
Bitkoin je beskorisna, spekulativna imovina bez unutrašnje vrednosti koja je nestati, upozorio britanski milijarder Džeremi Grentam, suosnivač investicione firme GMO.
Slavni glumac i reditelj Radoš Bajić odlučio je da svoj godišnji odmor provede u Srbiji, tačnije u svom voljenom zavičaju, selu Medveđa kraj Trstenika.
Zaboravite na klasičnu "misionarsku" rutinu od dva minuta, donosimo vam 3 brutalne poze koje garantuju eksploziju u spavaćoj sobi i teraju žene na vrištanje.
Nemačka influenserka Eda Elisa našla se u neprijatnoj situaciji na aerodromu kada joj je, neposredno pred let, rečeno da ne može da uđe u avion zbog odeće koju je nosila.
Tokom jula, Bikove, Vodolije i Jarčeve očekuju povoljne okolnosti koje bi mogle da im donesu dodatne prihode, reše dugove i otvore vrata novim poslovnim prilikama.
Bivša rijaliti učesnica i reperka Dia Kostić, otkrika je da je pevač Era Ojdanić svojevremeno hteo da joj kupi nekretninu u rodnom kraju, Vrnjačkoj Banji.
Pevačica Elena Kitić na početku svoje karijere negovala je provokativan imidž, a sada su se svi iznenadili novim - smernim izgledom ćerke Mileta Kitića i Marte Savić.
Starleta Atina Ferari oglasila se nakon što je isplivao snimak sa jučerašnjeg koncerta "Južnog vetra" na kojem joj obezbeđenje nije davalo da uđe na ulaz koji je htela, te je objasnila šta se desilo.
Nekadašnja rijaliti učesnica Kristina Spalević nedavno je ponovo prijavila policiji bivšeg partnera Kristijana Golubovića, a sada je otkrila detalje o njihovom odnosu.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.