Danas je Božić - najradosniji praznik! Ovih 8 stvari nikako ne smete da uradite

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju najradosniji hrišćanski praznik - Božić, dan rođenja Isusa Hrista.

Pravoslavni vernici rano ujutro odlaze na liturgiju, a oni koji su postili veliki božićni post, odlaze na pričest.

Položajnik

Na ovaj dan, prema starom narodnom običaju, u kuću dolazi specijalni gost koji porodici prvi čestita ovaj veliki praznik, a veruje se da je najbolje da ta osoba bude muškarac koji se naziva položajnik.

Još sa vrata doziva domaćina i ostale ukućane, pozdravljajući ih sa "Hristos se rodi", na šta mu oni uzvraćaju rečima "Vaistinu se rodi".

Položajnik prilazi vatri i grančicom sa badnjaka je džara govoreći "Koliko varnica toliko parica, koliko varnica toliko sreće i veselja" i dalje nabrajajući sve ono što misli da bi valjalo da se u domaćinovoj kući umnoži.

Takođe je običaj i da ga domaćica daruje nekim simboličnim poklonom u znak zahvalnosti, nakon što domaćinima izrekne lepe želje.

Foto: freepik

Navodno, od osobe koja nam prva uđe u kuću, zavisi kakvo će biti raspoloženje ukućana tokom godine.

Svečani ručak i lomljenje česnice

Za svečani ručak se cela porodica okuplja oko bogate božićne trpeze, na kojoj se nalazi voće, povrće, meso, hleb, kolači i razna druga jela. Na sto se iznosi pogača česnica, u koju se stavlja metalni novčić (zlatni, srebrni, ili običan).

Česnica se okreće kao slavski kolač, preliva vinom, i potom lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. Po narodnom verovanju, onaj ko dobije deo u kojem je novčić - biće srećan cele godine.

Domaćini tradicionalno na Badnji dan peku pečenicu, obično prase, koje se na trpezu iznosi danas. U nekim mestima mladići tradicionalno poklanjaju devojkama božićnicu - ukrašenu jabuku, ali se taj običaj do sada malo gde zadržao.

Foto: Shuterstock

Nakon svečanog porodičnog ručka, posećuju se prijatelji, rodbina i kako bi se družili i jedni drugima čestitali praznik.

U narodu se od davnina verovalo da će sve što se okopa motikom uroditi plodom ako bi na Božić padala kiša.

Često se kaže da ono što radite na Božić radićete cele godine, a prema narodnim verovanjima i običajima ne sme da se jede orah, da se svađa i nije poželjno jesti piletinu. 

1. Na Božić ne valja da se vatra u peći i kaminu raspiruje duvanjem da vetar ne bi otresao pšenicu i da se stoka ne nadima od trave.

2. U pojedinim mestima, deo pepela koji je nastao od badnjaka se čuva da bi ga pomešanog sa vodom pili protiv glavobolje.

3. Veruje se za ne valja na Badnje veče zaspati dok badnjak ne pregori, jer će – govorilo se – ukućani umirati bez predznaka.

4. Po narodnom verovanju, orah jede samo za Badnje veče, dok se ostalih dana Božića ne diraju, kako se ne bi patilo od čireva.

5. Po unošenju slame na Božić prema starim običajima svi su se izuvali i obuvali čiste čarape jer ne valja da se bos ide po slami jer će ukućane boleti noge. Prilikom skidanja obuće vodi se računa od tome da se ne prevrne da se i sreća ne bi prevrnula.

6. Na Božić se prema tradiciji jedu prasetina ili jagnjetina, dok ćurka, piletina, patka nikako ne smeju da se jedu. Prema verovanjima pernata živina je simbol nazadovanja jer te životinje bacaju zemlju iza sebe.

7. Takođe na dan rođenja Isusa Hrista ne smeju da budu svađe u kući da ukućane ne bi terala loša sreća preko cele godine.

8. Važi uverenje da na Božić ne treba raditi teške poslove, kao i na svaki drugi praznik. To je dan za opuštanje i razgovor sa porodicom, bez teških tema, a za vreme jela ne ustaje niko, ukućani čekaju jedni druge, i tek kada svi završe sa obedom, ustaje se u isti mah, te je veoma važno da tokom ovog perioda porodica bude na okupu i složna.