Slavimo dva velika sveca! Jedan simbolizuje prijateljstvo, a evo šta bi treba da uradite

Srpska pravoslavna crkva i njeni vjernici danas slave Svetog mučenika Polievkta i Svetog Filipa moskovskog.

Priča o životu ovog svetitelja je jedna od najlepših koje simbolizuju prijateljstvo i snagu bratske ljubavi.

Prema legendi, Polievkt je imao najboljeg druga, zvao se Nearh i bio je hrišćanin. Polievkt nije bio kršten. Bio je mlad i želio je pre svega da se dobro provodi i lagodno živi. Međutim, sredinom 3. veka, u vreme cara Valerijana, počeli su veliki progoni hrišćana. Nearh je znao da će uskoro doći i do njega i mirno je čekao na smrt. Jedina žalost mu je, prema predanju, bila ta što nije svog prijatelja uspeo da ubedi u ispravnost svoje vere i ljubavi prema Isusu.

Kada je Polievkt saznao šta će se dogoditi Nearhu i koliko je njegovom drugu stalo da on postane hrišćanin, obećao je da će se krstiti. Ovog momenta život počinje da mu se menja.

U snu mu se javio Bog koji je „skinuo sa njega staro odelo i obukao ga u novo, presjajno, i postavio ga u sedlo krilatome konju“. Svetitelj je ovo shvatio kao znak da ne treba da se krije! Otišao je u grad i naočigled svih iscepao carevu zapovest o progonu hrišćana, a zatim je i polupao mnogobožačke kipove.

Foto: Shuterstock

Zbog ovog postupka ubzo je osuđen na smrt. Kada je izveden na gubilište, u masi ljudi koja je došla da gleda pogubljenje, ugledao je Nearha kome je, kako priča kaže, tada viknuo:

„Spasavaj se, dragi moj druže! Seti se zaveta ljubavi među nama utvrđenoga!“

I Nearh je kasnije takođe stradao kao mučenik i postao svetac. Praznuje se 22. aprila.

Sveti mučenik Polievkt zaštitnik je svakog iskrenog prijateljstva i bratske ljubavi. Na današnji dan ljudi se bratime i prijateljima poklanjaju mali znakovi pažnje. Trebalo bi da pozovemo prijatelje i odvojimo za njih bar malo vremena.

Sveti Filip, mitropolit moskovski

Rođen 11. februara 1507. godine. Stojeći jednom kao mladić u crkvi ču gde sveštenik čita iz Jevanđelja: "Niko ne može dva gospodara služiti", i uplaši se od tih reči kao da se to isključivo njemu govori i prosveti se u isto vreme, pa se udalji u Solovecki manastir gde se posle dugog i teškog iskušeništva zamonaši. Postavši vremenom iguman, prosija kao sunce, i sva ruska zemlja ču za njega.

Zato ga car Ivan Grozni dovede na upražnjeno mesto mitropolita moskovskog 1566. godine. No ne mogaše sveti čovek gledati ravnodušno grozote groznoga cara, nego ga savetovaše i neustrašivo izobličavaše. Car nađe lažne svedoke protiv Filipa, zbaci ovoga i naredi te ga obuku u prostu odrpanu monašku rasu, pa ga zatvori u Tveru. Skuratov, jedan poverenik carev, dođe u ćeliju Filipovu i udavi ga jastukom.

No uskoro zlom smrću svršiše svi oni koji behu protiv Filipa. A posle nekoliko godina telo svetitelja nađe se čitavo, i neistrulelo, i mirisno, i bi preneto u Solovecki manastir.