Vesić izneo fascinantan podatak: Ove godine se ulaže milijardu evra u infrastrukturu

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić izjavio je danas na Kopaonik biznis forumu da je do jučerašnjeg dana podneto 2.088 zahteva za konverziju, od kojih je odbijeno svega 76, i da upravo zahvaljujući tom procesu imamo najavljene četiri velike investicije.

- Posebno sam zadovoljan, ne time da smo uspeli uspešno da rešimo 931 zahtev, već da je svega 76 zahteva odbijeno, i ako dodamo da je u radu 1.027 zahteva, zaista, imamo visok procenat izvršenja kada je upitanje konverzija - rekao je Vesić na panelu Razvoj infrastrukture u uslovima rastućih kamantih stopa.
"Već imamo najavljene četiri velike investicije samo zahvaljujući konverziji", rekao je on i dodao da nije video da je ijedan tajkun podneo zahtev, iako se pričalo da se konverzija upravo radi zbog njih.
Najveći broj zahteva podneli su, kako je rekao, stečajni upravnici. Time su oslobođene zarobljene lokacije iz stečajnih masa.
Vesić je naveo da se sada konvertuje pravo vlasništva, prodaju se lokacije i namiruju poverioci.
"To je samo dokaz da kada donosite dobre odluke možete da imate pozitivan efekt", rekao je ministar i podsetio da predstoji i rad na tome da se jednom zauvek reši problem bespravne gradnje i to uz primenu radikalnih mera.
Takođe, kako je dodao, slede i određene promene u katastru pre svega konvalidacija starih predmeta.
Najvažnije je da investitori znaju kakva će se politika voditi u budućnosti, 
Vesić je takođe na panelu, na kojem su govorili predstavnici Svetske banke, Milenium Tima, Unika neživotnog osiguranja, Bejker Mekenzija govorio i o važnosti i značaju izgradnje železničke infrastrukture.

Foto: Privatna arhiva

Podsetio je na brzu prugu Beograd Novi Sad i to da će deonica do Subotice biti završena godinu dana pre roka, da će se raditi prema granici sa Severnom Makedonijom, a kada i Grci završe svoje deonice da će postojati 1.512 km brze pruge od Budimpešte do Atine.  "I to je kičma Zapadnog Balkana", rekao je Vesić. 

Najavio je da će u aprilu u Beogradu i Istanbulu biti sastanak ministara transporta Mađarske, Srbije, Bugarske i Turske. Dodao je da se sa Bugarima radi na planu trase nove brze pruge od Niša do srpsko-bugarske granice. 

Turci žele da rade prugu od Istanbula prema Bugarskoj, a od Niša će se odvajati jedan krak te brze pruge koji će ići do Bugarske i Turske. 

"To Srbiju stavlja zaista najvažniji dominantni položaj kada pričamo o železničkim transportnim koridorima", kazao je Vesić i naglasio da će se raditi i na rekonstrukciji 2.000 kilometara pruge.

Sa Svetskom bankom se radi na rekonstrukciji pruge Beograd-Vršac prema rumunskoj granici, što je važno, jer moramo da se bolje povežemo sa Rumunijom, kazao je Vesić i dodao da se sa EU završava proekat za rekonstrukciju pruge Beograd-Šid.
- I kada pogledate sve pruge koje radimo, vidi se da ne radimo samo brze pruge, ne samo to da ćemo biti zemlja sa najviše kilometara brze pruge u ovom delu Evrope, već i da se povezujemo sa susedima, što je znamajac za razvoj privrede -  kazao je Vesić.
Dodao je da i domaće kompanije mogu više da učestvuju u tome, što je šansa da steknu reference.
"CIP će učestvovati u projektu na 3. liniju metroa. Nije mogao da učestvuje u projektu na 1. ili 2. jer nisu imali ni referencu. A sada će CIP zajedno sa nekom od evropskih kompanija učestvovati u projektu na 3. liniji evropskog metroa, gde ćemo da raspisati tender veoma brzo, što znači da će moći da grade metro po svetu", rekao je ministar i dodao da mnoge zemlje već traže naše komapnije koje rade na brzoj železničkoj infranstuktri. 
Vesić je govorio i o potrebi za radnom snagom i važnosti što su liberalizovani propisi koji su omogućili dolazak strane radne snage.

Prošle godine imali smo 52.000 regularnih dozvola, a kada se tu dodaju i sezonci više od 100.000 stranih radnika radilo je u Srbiji, naveo je ministar i dodao da upravo bez stranih radnika ne bismo mogli da imamo taj tempo privrednog razvoja.

Govorio je i o privatno javnom partnerstvu kao što je ono u komunalnoj deponiji Vinčića, čija je vrednost preko 300 miliona. Podsetio je da se na toj komunalnoj deponiji greje skoro 10 odsto Beograd i da je to za poslednjih pola veka jedini novi energetski izvor struje.

Dodao je da se sprema i veliko javno privatno partenstvo u oblasti upravljanja postrojenjima za preradu otpadnih voda.

Prema njegovim rečima, predstoji i restrukturisanje javnih produzeća, jer ne možemo imati železnicu 21. veka, a železnička preduzeća iz 19. veka.

Podsetio je i da Srbija ulaže mnogo u infrastrukturu, da je prošle godine izdvojila iz budžeta 3,8 miliona evra, a ove četiri miliona, i da se upravo kada se biraju infrastrukutrni projekti koji će se raditi gleda na to koliko oni mogu da donesu odredjenom kraju - od razvoja privede, ekonomije do turizma.