Vazdušni napadi NATO snaga na Srbiju, odnosno tadašnju SRJ, počeli su na današnji dan pre 25 godina. Za 78 dana poginulo je između 1.200 i 2.500 ljudi.
Odluka o bombardovanju tadašnje SRJ doneta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO-a Havijer Solana.
Klark je kasnije u knjizi "Moderno ratovanje" napisao - ne samo da je planiranje vazdušne operacije NATO-a protiv SRJ intenzivirano sredinom juna 1998. godine, već i da je završeno krajem avgusta te godine.
SRJ je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu pokrajine Kosovo i Metohija.
Nakon što je odluku o neprihvatanju stranih trupa potvrdila Skupština Srbije, koja je predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 započeo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više područja Srbije i Crne Gore.
Devetnaest zemalja Alijanse počelo je bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, podržane strateškim bombarderima koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi, a kasnije i iz SAD. Najpre su gađane kasarne i jedinice protivvazdušne odbrane Vojske SRJ, u Batajnici, Mladenovcu, Prištini i na drugim mestima.
Foto: sites.google.com
Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti snaga NATO-a.
U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.
U noći 23. aprila 1999. godine u dva sata i šest minuta nakon ponoći, NATO je u napadu na zgradu RTS-a usmrtio 16 radnika. To je bio prvi slučaj da je medijska kuća proglašena za legitimni vojni cilj.
Tokom bombardovanja izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.
NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 "kasetnih bombi" od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno više stotina i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.
Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije - u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO-a su upotrebile i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema.
Foto: sites.google.com
Posle više diplomatskih pritisaka, bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, da bi tri dana potom počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije.
Pošto je generalni sekretar NATO-a 10. juna izdao naredbu o prekidu bombardovanja, poslednji projektili su pali na područje sela Kokoleč u 13.30.
Tog dana je Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244, a u Pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir, bezbednost i povratak više stotina hiljada albanskih izbeglica dok se ne definiše najširi stepen njene autonomije.
Vlada Savezne Republike Jugoslavije proglasila je na današnji dan pre 25 godina stanje neposredne ratne opasnosti. Sećanje na Nato bombardovanje 1999. među sugrađanima na severu Kosova Metohije i dan-danas je gorko i bolno. Mnogi od njih do poslednjeg trenutka nisu verovali da će ih NATO alijansa 78 dugih i mučnih dana gađati projektilima, a snalazili su se, kažu, kako su znali.
SRBIJA se gnuša ideje o još jednom regionalnom ratu i za predsednika Aleksandra Vučića i Vladu Srbije je apsolutni prioritet da održe mir i stabilnost na Balkanu, istakao je ambasador Srbije u SAD Marko Đurić u pismu uredništvu "Volstrit džurnala".
Ekipa Informera posetila je Muzej pobede u Moskvi gde se obeleža godišnjica NATO bombardovanja Jugoslavije, 24. marta 1999.godine nešto pre 8 časova začule su se sirene, i krenuo je pravi pakao na Zemlji za naš narod.
Kancelarija za Kosovo i Metohiju prioritetno je pomogla osmočlanoj porodici Zorana Stojanovića iz sela Bosce u Kosovskoj Kamenici da sanira štetu nastalu na porodičnoj kući usled požara koji je izbio pre dve večeri.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Vlada Savezne Republike Jugoslavije proglasila je na današnji dan pre 25 godina stanje neposredne ratne opasnosti. Sećanje na Nato bombardovanje 1999. među sugrađanima na severu Kosova Metohije i dan-danas je gorko i bolno. Mnogi od njih do poslednjeg trenutka nisu verovali da će ih NATO alijansa 78 dugih i mučnih dana gađati projektilima, a snalazili su se, kažu, kako su znali.
Jedan od lidera Srba u Crnoj Gori Milan Knežević uključio se hitno u Kolegijum na Informer televiziji i upozorio da svi novinari i urednici Informera mogu završiti na crnoj listi Crne Gore i Milojka Spajića.
Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko proglasio je 3. jul Danom žalosti u Kijevu nakon, kako je rekao, najmasovnijeg ruskog napada na ukrajinsku prestonicu od početka rata, u kojem je ubijeno 18, a ranjeno najmanje 90 ljudi.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvuje večeras svečanom prijemu koji je Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu organizovala povodom obeležavanja 250 godina američke nezavisnosti.
Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta iz regiona izjavio je danas da se zločin počinjen pre 85 godina nad 243 srpska civila u Donjoj Suvaji kod Donjeg Lapca u Lici ne sme da zaboravi i oprosti i ocenio taj tragični događaj kao jedan od mnogih dokaza genocidne politike Nezavisne Države Hrvatske (NDH) čija je namera bila potpuno uništenje srpskog naroda.
Predsednik Srpske napredne stranke (SNS) i savetnik predsednika Republike Miloš Vučević izjavio je za Informer TV, danas, da bi trebalo da se napravi razlika između naroda u Crnoj Gori i rukovodstva te države i da to ne bi trebalo da se poistovećuje, ističući da je crnogorski premijer Milojko Spajić pokazao svoje lice i politiku.
Poznati novinar Vladimir Vuković objavio je novu kolumnu za dnevni list "Politika" s naslovom "Medijski dosije Petra Komnenića nije nastao na granici".
Na društvenim mrežama pojavio se uznemirujući snimak stravičnog vatrenog obračuna koji se danas dogodio u samom centru, na Trgu u Podujevu, a u kojem su ranjene četiri osobe.
Beograd su danas popodne potresle dve teške saobraćajne nesreće u kojima su povređena deca, a koje su se odigrale u razmaku od manje od sat vremena na potpuno različitim krajevima grada.
Policija u Nišu, u saradnji sa leskovačkom policijom, a po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Leskovcu, uhapsila je S. M. (68) iz Leskovca, zbog sumnje da je izvršio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.
Dejan Stojić, vlasnik autolimarske radnje u Staroj Pazovi i jedan od osumnjičenih za ubistvo Aleksandra Nešovića, zvanično je priznao krivicu, postavši tako drugi okrivljeni koji je odlučio da sarađuje sa nadležnim organima.
Ukrajina je namerno napala autobus sa beloruskim državljanima u Brjanskoj oblasti, a taj ratni zločin neće proći nekažnjeno, izjavio je ambasador Rusije u Belorusiji Boris Grizlov.
Čuvar tržnog centra Galerijas Plaja Grande preživeo je zastrašujuć zemljotres, a spasioci su uspeli da ga pronađu ispod ruševina nakon osam dana! Istinski heroj
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila je kraj epidemije hantavirusa koja je izbila na holandskom kruzeru Hondijus, nakon što je i poslednja identifikovana osoba koja je bila u kontaktu sa nekim izloženim virusu završila boravak u karantinu i imala negativan test na virus.
Kaja Kalas poručila je građanima da bi uskoro Evropska unija mogla da pronađe odgovorajućeg kandidata za mesto međunarodnog mirovnog izaslanika za BiH.
Kultno ostvarenje "Ko to tamo peva" krije brojne anegdote sa snimanja, a jedna do sada neispričana, otkriva kakav je nepopravljivi šaljivdžija bio legendarni glumac Dragan Nikolić.
Glumac Predrag Miki Manojlović kaže da je odbio da glumi u filmu koji je producirao Stiven Spilberg jer je nije želeo da bude deo projekta koji ljude sa ovih prostora predstavlja u negativnom svetlu.
Da li ste znali da postoji razlika između Gugl i Hrom aplikacija? Objava na platformi X pokrenula je raspravu o pitanju o kojem mnogi ljudi izgleda nikada nisu ozbiljno razmišljali.
Dolaskom toplijih dana češće se mogu pojaviti zmije u dvorištima i baštama, pa mnogi traže način da ih oteraju. Jedno od najčešće pominjanih rešenja je obična soda bikarbona, koju većina već ima u kući.
Jedan snimak sa plaže osvojio je društvene mreže jer prikazuje praktičan način da tokom kupanja sačuvate telefon, novac i druge vrednosti bez brige da će ostati bez nadzora.
O mačkama kruži neverovatno mnogo mitova, od onih drevnih i sujevernih do modernih zabluda koje često viđamo na društvenim mrežama. Iako su fascinantna i često zagonetna bića, nauka je odavno razbila većinu ovih priča.
Stari hleb ne mora da završi u kanti. Uz nekoliko jeftinih sastojaka koje već imate u frižideru, pretvorite ga u carski ručak ili večeru koja nestaje sa stola za tren.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.