Čak sedam od 31 fakulteta Beogradskog univerziteta u maju bi moglo da stavi ključ u bravu, a slična sudbina čeka još nekoliko fakulteta u prestonici i drugim studentskim centrima širom Srbije.
Razlog je nemogućnost plaćanja tekućih troškova koji prevazilaze prihode fakulteta čiji predstavnici upozoravaju da će, ukoliko se ne pronađe sistemsko rešenje, morati da obustave nastavu. U Ministarstvu prosvete kažu da rešenje stiže.
Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu, koji kaže da ta institucija od maja više neće moći da plaća tekuće troškove
Podsetimo, zgradu nekadašnjeg PMF-a na Studentskom trgu, pored Hemijskog fakulteta, koriste i Fakultet za fizičku hemiju, Matematički fakultet, a deo prostora i Biološki, Geografski, Fizički i Rudarsko-geološki fakultet koji se, prema Roglićevim rečima, nalaze u istoj situaciji.
Račun za struju 5 miliona dinara
- Postignut je dogovor da ukoliko ne dođe do sistemskog rešenja koje smo predlagali nadležnim institucijama, ključ u bravu stave i drugi fakulteti iz naše zgrade. Budući da smo svi u istoj situaciji, naš fakultet podržale su sve kolege sa drugih fakulteta iz naše zgrade, tako da ćemo zajedno obustaviti rad - kaže Roglić.
Roglić kaže da je Hemijski fakultet od države do 2019. godine dobijao dovoljno novca da pokrije troškove grejanja, dok su struju pokrivali sami.
- Međutim, 2022. je počeo rast cene industrijske struje. Mi smo tada pokrivali račune koji su bili između 1.200.000 do 1.600.000 dinara mesečno, a sada nam je u januaru stigao račun od oko 5.000.000 dinara. Nama samo za energetske usluge nedostaje 27 miliona, što moramo sami da obezbedimo, dok je za komunalne usluge to 3.600.000 dinara na godišnjem nivou, a na nekim fakultetima ta cifra je još veća i niko to više ne može da izdrži - kaže Roglić.
Foto: printscreen RTS
Fakulteti protiv povećanja cena školarina
Fakultete prirodnog usmerenja u poslednjih nekoliko godina pogađa nedostatak samofinansirajućih studenata koji plaćaju školarine, čime bi i budžet fakulteta bio bolji. Ipak, većina rukovodećeg kadra na fakultetima je protiv povećanja školarina.
- Naš stav je da novac od školarina treba da bude usmeren na poboljšanje kvaliteta nastave. Ne želimo da prebacimo troškove održavanja zgrade i plaćanja struje na teret studenata. To smo im i predočili na sastanku i od naših studenata smo dobili punu podršku - kaže Roglić i podseća da je Hemijski fakultet poslednji put podigao cenu školarine u decembru 2015. godine.
Predlažu rešenje: Država da preuzme troškove
Fakulteti od države dobijaju novac za stalne troškove, kao što su struja, grejanje i komunalne usluge, ali ti iznosi danas nisu dovoljni da pokriju potraživanja.
- Na Senatu Beogradskog univerziteta donet je zaključak da bi samo sistemsko rešenje moglo da reši naš problem, a to je da država preuzme stalne troškove, odnosno da se računi za struju, vodu i grejanje preusmere na nadležno Ministarstvo koje bi trebalo to da plati iz budžeta - kaže Roglić.
Zoran Rakić, dekan Matematičkog fakulteta, kaže za "Blic" da su finansijski problemi fakulteta Beogradskog i drugih univerziteta jedan od glavnih razloga za urušavanje našeg obrazovanja.
- Činjenica je da je Beogradski univerzitet jedan od najboljih u regionu, a dovedeni smo u situaciju da, recimo, u Crnoj Gori redovni profesori imaju platu od oko 2.400 evra, u Banjaluci oko 2.000 evra, a kod nas od 1.200 do 1.300 u zavisnosti od fakulteta - kaže Rakić.
Foto: printscreen RTS
"Tražimo hitno rešenje"
Rakić dodaje da fakulteti muku muče i sa opremom za nastavu koja je na nekim fakultetima skupa, kao što je to slučaj sa Hemijskim fakultetom i fakultetima na kojima se izučavaju fizika i biologija.
- Nemamo dovoljno mesta u studentskim domovima, troškovi stanovanja u Beogradu su sve veći i razumljivo je da imamo sve manje studenata iz unutrašnjosti zato što ne mogu to sve da plaćaju. Samim tim i fakulteti imaju manje sredstava od samofinansirajućih studenata. Ova situacija mora pod hitno da se reši! Neće imati ko da nam uči decu i urušićemo javno obrazovanje - kaže Rakić.
Ministarstvo prosvete: Uskoro izlazimo sa predlogom rešenja problema
Ovim povodom kontaktirali smo Ministarstvo prosvete, koje u pisanom odgovoru posaltom redakciji "Blica" kaže radi na rešavanju problema.
- Ministarstvo prosvete intenzivno radi sa Ministarstvom finansija na rešavanju finansiranja stalnih troškova u 2024. godine, kako bi se na vreme obezbedila dovoljna sredstva za stalne troškove visokoškolskih ustanova i uskoro će izaći sa predlogom rešenja, a na osnovu razgovora sa predstavnicima visokoškolskih ustanova. Takođe, Ministarstvo prosvete zajedno sa Ministarstvom rudarstva i energetike radi na pronalaženju trajnog rešenja za problem troškova za struju i ostale energente - navodi se u odgovoru na pitanja "Blica".
Kako dodaju, kako bi se obezbedio nesmetan rad visokoškolskih ustanova do donošenja sistemskog rešenja, Ministarstvo prosvete svake godine obezbeđuje dodatna sredstva za stalne troškove fakulteta.
- Tako je i na kraju 2023. godine obezbedilo dodatna sredstva za stalne i ostale materijalne troškove visokoškolskih ustanova, među kojima je i Hemijski fakultet - kažu iz Ministarstva.
Oni podsećaju i da je, prepoznajući važnost stabilnog finansiranja visokoškolskih ustanova za dalji razvoj visokog obrazovanja, Vlada Republike Srbije obrazovala je Radnu grupu za izradu nacrta Zakona o finansiranju visokog obrazovanja.
- Razgovori sa predstavnicima drugih nadležnih ministarstava, visokoškolskih ustanova, sindikata, studenata i ostalih partnera u visokom obrazovanju su u toku, a cilj je da se tokom 2024. godine, dijalogom između nadležnih ministarstava i predstavnika akademske zajednice, unapredi sistem finansiranja visokog obrazovanja i na taj način stvore uslovi za trajno rešavanje finansiranja visokoškolskih ustanova i otvori prostor za poboljšanje materijalnog statusa zaposlenih u visokom obrazovanju. Ova sistemska rešenja dodatno će otvoriti prostor za poboljšanje materijalnog statusa zaposlenih u visokom obrazovanju i dodatno unaprediti studentskog standarda - kaže u saopštenju.
Naredni sastanak Radne grupe za izradu nacrta zakona o finansiranju visokog obrazovanja biće organizovan odmah po formiranju nove vlade, dodaju.
Uvažavajući autonomiju visokoškolskih ustanova zagarantovanu Ustavom i Zakonom o visokom obrazovanju, Ministarstvo prosvete pozvalo je visokoškolske ustanove, koje su donele ili su u postupku donošenja odluke o povećanju školarina za samofinansirajuće studente, da još jednom preispitaju opravdanost povećanja iznosa školarina za narednu školsku godinu, navode u saopštenju.
Više od polovine fakulteta Univerziteta u Beogradu organizuje pripremnu nastavu za polaganje prijemnog ispita. Uglavnom se nastava odvija vikendom, a neki fakulteti pružaju mogućnost praćenja nastave onlajn.
Na 10 fakulteta Univerziteta u Beogradu studenti će, od predstojeće školeke godine da plaćaju veće školarine. Ovo je rečeno danas na sednici Senata Univerziteta u Beogradu.
Nije bilo veće sreće za roditelje S. M. (25) kad se vratila iz Novog Sada, kući u Sombor, i zadovoljno rekla svojima: Gotovo je! Još diplomski, ali to ću začas!
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Uvažavajući autonomiju visokoškolskih ustanova zagarantovanu Ustavom i Zakonom o visokom obrazovanju, Ministarstvo prosvete pozvalo je visokoškolske ustanove, koje su donele ili su u postupku donošenja odluke o povećanju školarina za samofinansirajuće studente, da još jednom preispitaju opravdanost povećanja iznosa školarina za narednu školsku godinu, navode u saopštenju.
Zagrebački mediji i dežurni srbomrzci ponovo su poleteli da se direktno umešaju u unutrašnje stvari Srbije i pruže otvorenu podršku opozicionim blokaderima!
Tokom obilaska radova predsednik Aleksandar Vučić razgovorao je sa okupljenim narodom u Novom Pazaru, gde ga je dočekao ogromne broj građana, mladih i dece, a dogodio se momenat koji je obeležio ceo dan i raznežio sve prisutne!
Ustaški mediji udružili su se u jezivom napadu na predsednika Aleksandra Vučića, koji svojim primerom pokazuje kako se bori za narod i državu, dok njih ubija neverovatan napredak naše zemlje.
Nezapamćeni izliv mržnje prema SPC, verujućem narodu i srpskim svetinjama potresao je javnost nakon novog skandaloznog nastupa blokaderskog reditelja Kokana Mladenovića!
Miloš Jovanović i blokaderi više ni ne kriju da nemaju nikakav politički program ni ideje, osim jedne jedine bolesne opsesije - da po svaku cenu sruše Aleksandra Vučića!
Bivši saborci na Exatlon poligonu, a sada voditelji najvećeg sportskog rijalitija Tijana Jović i Aleksa Erski razgovarali su o njegovoj ulozi u novoj sezoni.
Pripreme za drugu sezonu Exatlona uveliko su u toku, a sudeći po takmičarima koji su već otputovali u Dominikansku Republiku, publiku očekuje pravi spektakl.
Voditelji druge sezone Exatlona Tijana Jović i Aleksa Erski mnoge su nasmejali simpatičnim i opuštenim razgovorom, koji je već na samom početku nagovestio sjajnu atmosferu i odličnu energiju među njima.
Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK) odbilo je da postupa u predmetu protiv okrivljenih za ubistvo Darka Veskovića Prike 22. juna u kafiću u beogradskom naselju Kumodraž
Nemački kancelar Fridrih Merc vratio se na političku scenu posle letnje pauze i najavio fokus na reforme i povećanje konkurentnosti nemačke privrede, dok njegovu vladu na jesen očekuje niz politički zahtevnih odluka.
Poseta Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera, izaslanika američkog predsednika Donalda Trampa, Moskvi odložena je zbog nedostatka konkretnih predloga, izjavio je danas predsednik Ruskog saveta za međunarodne poslove (RSMD) Ivan Timofejev.
Američki predsednik Donald Tramp je u objavi na društvenoj mreži poručio da će od 1. januara 2027. godine carine na automobile, kamione, auto-delove i čelik iz Kanade biti povećane na čak 50 odsto.
Najnovija ruska nuklearna podmornica "Habarovsk", projektovana za nošenje strateškog podvodnog drona "Posejdon", prvi put je isplovila radi testiranja u Belom moru.
Glumac Milan Marić ispljuvao je dolazak holivudske zvezde Žana Kloda Van Dama na Međunarodni filmski festival u Nišu koji se održava od 25. do 30. avgusta u tom gradu.
Ruski pisci dali su neka od najznačajnijih dela svetske književnosti, a romani Lava Tolstoja, Fjodora Dostojevskog, Mihaila Bulgakova i Ivana Turgenjeva i danas se nalaze na listama obavezne lektire širom sveta.
Napadima, sujeti i sramotnom ponašanju glumačke zvezde Milana Marića izgleda nema kraja pa je objavio još jedan status na Iksu u kojem pljuje holivudsku zvezdu Žana Kloda Van Dama.
Pas se s pravom smatra čovekovim najboljim prijateljem, ali neke rase posebno se izdvajaju po neverovatnoj odanosti i snažnoj povezanosti sa svojim vlasnikom.
Microsoft u okviru Windowsa 11 testira novu funkciju pod nazivom IntelligentCarveout, koja korisnicima omogućava da ručno odrede koliko objedinjene memorije će biti namenjeno zahtevnim zadacima poput gejminga i rada sa AI modelima.
Letnja lenja pita je idealan izbor ukusne poslastice koja se napravi za svega desetak minuta, a zatim se pita stavi u frižider da se dobro ohladi i stegne.
Kajli Džener ponovo je zapalila Instagram serijom letnjih fotki, a najveću pažnju privukao je minijaturni crni kupaći kostim u kom je istakla svoju figuru.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.