Uništio bazu OVK, pa otišao u legendu: Poslednji let nad rodnim krajem umesto pozdrava

Potpukovnik Života Đurić iz Davidovca kod Paraćina, komandant "Tigrova", eskadrile ratnih aviona "orlova" u 98. lovačko- bombarderskom avijacijskom puku stradao je od rafala Nato u borbenoj akciji nad Glogovcem 25. marta 1999. godine.

Nekoliko minuta ranije, Života je, prema svedočenju svojih saboraca sa dve bombe uništio bazu OVK.  Bio je prva žrtva tog rata, heroj kojim se i danas ponosi njegov rodni grad, ratni drugovi i cela Srbija. 
Pred njegovom bistom i spomen-pločom okupiće se članovi njegovi porodice, ceo Davidovac, počasni vod vazduhoplovaca... 

Četvrt veka već njegov herojski čin se ne zaboravlja. Sa suzama se prepričava kakav je to čovek bio i kako je tog marta nadleteo rodni grad i svoje selo "mahnuo krilima", kako to čine piloti. Shvatili su to kao njegov oproštaj a, ispostaviće se, da je tako i bilo. 

Imao je 36 godina, a za sobom je ostavio suprugu Biljanu, sina Aleksandra koji je tada imao deset, a ćerka Ana devet godina. 

Avijacijski puk u Lađevcima, u kome je bio na službi od 1992. i pre početka rata imao je ratni raspored. 

Foto: informer.rs

- Prve ratne noći pista u Lađevcima nije pogođena, bombe su pale između nje i "stajanke". Ujutru smo krenuli u napad na komande, kampove i kasarne OVK. U našim kopnenim jedinicama bili su vazduhoplovni oficiri za navođenje, takođe piloti, dok se u komandi u Prištini nalazio vazduhoplovni oficir za vezu. Odlučeno je da se radio-veza, zbog prikrivenosti leta, koristi samo u krajnjoj nuždi ili ako oficir na zemlji proceni da napad ugrožava naše jedinice - pričao je o tome pukovnik Sreto Malinović, komandant 98. puka.
I Života je poleteo. 
Pilot Slobodan Dimovski, Životin "klasić" drug iz generacije nikad neće zaboraviti taj dan:
- Leteli smo iznad ispresecanog terena, u uslovima otežane navigacije na samo pedesetak metara visine. Sunce je bilo na zalasku. Planine na granici s Albanijom već su pravile senke. Đurić je već gađao, bio je u manevru nagore kada je pogođen. Video sam da je pao na položaj terorista, koji su imali podršku NATO avijacije iz vazduha.
Kaže, da Života sigurno nije hteo živ da padne ruke u teroristima. Supruga Biljana, ispričala je kasnije u jednom od snimljenih dokumentaraca da je bilo veoma teško. 
- Rat je tek počeo, njega nema...Dva dana se vodio kao nestao -ispričala je Biljana. 
Sećanje na ovog hrabrog čoveka ne bledi. 
Na sportskom aerodromu u Davidovcu, gde je on, kao dečak zavoleo avione i visine stoji spomen-ploča na kojoj piše: 
"Preci nas zovu stazama svetim,
na ponos celom srpskom rodu, 
stati na put dušmanima kletim
za krst časni, ime i slobodu".  
- Bio je Oblić dostojan svih svojih velikih prethodnika u srpskoj istoriji. Taj herojski čin gde se on obrušio na zlikovce ne mareći za svoj život treba da uđe u istorijske udžbenike - izjavio je komandant 98. vazduhoplovne brigade general Zoran Prodanović. 
Života Đurić posmrtno je odlikovan i unapređen.