Sve veći broj dece školskog uzrasta konzumira alkohol, pokazuju rezultati istraživanja Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", dok je čak 10 odsto ispitanih učenica sedmog razreda osnovne škole bar jedanput u životu bilo pijano.
Podaci govore i da oko 50 odsto mladih povremeno pije, da se 20 odsto njih povremeno opija, a da sedam odsto pije redovno.
Jedno od najvećih iznenađenja istraživanja ponašanja u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta, u kojem su učestvovali učenici petog i sedmog razreda osnovne, kao i prvog razreda srednje škole, jeste činjenica da devojčice u sve većoj meri konzumiraju alkohol, kaže dr Biljana Kilibarda iz "Batuta".
- Naročito su devojčice u petom i sedmom razredu od 2022. godine znatno povećale konzumiranje alkohola. Veliki je procenat i onih koje su samo probale, ali i onih koje koriste alkohol - navodi Kilibarda.
Školski psiholog Branka Tišma kaže da se uzrasna granica konzumirnaja alkohola sve više spušta, kao i da su devojčice sve vidljivije, a veliki broj njih radi vidljivosti prihvata socijalno neprihvatljiva ponašanja.
- Deca tog uzrasta pokušavaju da budu kao odrasli, igraju različite igre izazova. Alkohol se koristi u svim situacijama, od rođendana u vrtićima koji se proslavlja sa dečijim šampanjcem, do njegove konzumacije u obeležavanju svih važnih trenutaka - kaže Tišma i dodaje:
- Uz to, odrasli su do sad više više kontrolisali dečake, jer se podrazumevalo da su devojčice mirne i poslušne i da lakše prihvataju stavove roditelja.
Dodaje da je deci u pubertetu alkohol privlačan i zbog njegove karakteristike da u početnim fazama smanji osećaj napetosti tipičan za taj uzrast.
Dr Biljana Kilibarda iz "Batuta", s druge strane, ističe da je posebno zabrinjavajuć procenat učenika koji su bar jedanput bili pijani.
- Čak 20 odsto učenika prvog razreda srednje škole je bar jedanput bilo pijano, dok je 10 odsto učenica sedmog razreda osnovne škole potvrdno odgovorilo na pitanje da li je bilo pijano u poslednjih mesec dana - navodi Kilibarda.
Rezultati istraživanja iziskuju, dodaje Kilibarda, potrebu za primenom mera za smanjenje upotrebe alkohola, jer odluka da se pije zavisi od niza faktora.
Jedan od tih faktora, objašnjava školski psiholog Branka Tišma, jeste odsustvo poverenja u roditelje i sve manje bliskosti sa njima.
- Roditelji uglavnom ispituju decu da li su završili svoje obaveze, kritikuju ih ili im prigovaraju, a sve je manje otvorenog razgovora, zbog čega se deca sve više oslanjaju na vršnjake, umesto na odrasle - objašnjava Tišma.
Foto: Informer.rs
Na pitanje kako roditelji mogu da povrate to poverenje, Tišma kaže da je jedini način provođenje više konstruktivnog vremena u raznovrsnim zajedničkim aktivnostima sa decom.
- Suštinski, sve se manje bavimo decom. Malo im pomažemo u razrešavanju problema. To su uzrasti kad deca grade i svoju životnu filozofiju. Treba razgovarati sa njima ne samo o problemima koji se pojavljuju, nego o svemu onome što oni vide, dožive i o načinu na koji to doživljavaju - ističe Tišma.
Ona objašnjava da nepostojanje sistema vrednosti, ni etičkih normi, ali ni granica, kako u porodici, tako i šire, takođe uzrokuje devijantna ponašanja.
Povratak poverenja u one koji bi tebalo da budu pouzdani, a to su roditelji, je najteži zadatak, kaže Tišma.
- Alkoholizam je samo jedan od simptoma da nemamo jasno osećanje sigurnosti. Šta treba raditi? Treba pričati, treba provoditi vreme zajedno, organizovati različite aktivnosti i postavljati granice. Nije im lako odrastati u ovom vremenu, ali vredi truda. Ulaganje u njih uvek vredi truda - zaključuje školski psiholog Branka Tišma.
Mišljenje građanja
I građani sa kojima smo na ulicama Beograda razgovarali smatraju da su roditelji najodgovorniji za sve veći broj dece koja konzumiraju alkohol.
Učenica srednje škole Janja Janjuš kaže da sve potiče od kućnog vaspitanja.
- Mislim da roditelji treba više da pričaju sa decom i da ih posavetuju da to ne rade - kaže Janja.
Zorana Jovanović, učenica srednje škole, kaže da konzumira alkohol, ali u malim količinama i ne preterano često.
Stariji sugrađani ipak radikalnije gledaju na ovaj problem, ali i ulogu roditelja koje sugrađanka Mirjana Maksimović označava kao najodgovornije.
- Ja stvarno nemam reči. Mislim da se to nosi iz kuće. Ne može ni škola, ni niko da ih nauči ako ih ne nauče roditelji. Ova deca piju, puše i drogiraju se, i mislim da roditelji uopšte ne obraćaju pažnju na svoju decu - kaže Mirjana.
Bilo je i onih koji imaju optimizma, poput jednog starijeg sugrađanina.
Neurolog profesor dr Ranko Raičević sa VMA ističe da se toksikolozi u ovoj ustanovi žale da nikada nije bilo ovoliko problema sa pijanim maloletnicima. Kako ističe, iz vikenda u vikend problem se ponavlja, a tinejdžeri zapadaju u takva stanja često nesvesni posledica koje mogu imati po njihovo zdravlje.
Mnogi roditelji čine ove greške, nesvesno ili iz najbolje namere, ali ukoliko ne želite da vam dete bude razmaženo i da se teško snalazi u životu, izbegnite ih.
Nakon saznanja iz medija da je tokom prošle noći u Vojno medicinsku akademiju primljeno dvanaestoro dece u teškom alkoholisanom stanju, Više javno tužilaštvo u Beogradu formiralo je predmet radi utvrđivanja svih okolnosti ovog slučaja.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Neurolog profesor dr Ranko Raičević sa VMA ističe da se toksikolozi u ovoj ustanovi žale da nikada nije bilo ovoliko problema sa pijanim maloletnicima. Kako ističe, iz vikenda u vikend problem se ponavlja, a tinejdžeri zapadaju u takva stanja često nesvesni posledica koje mogu imati po njihovo zdravlje.
Kompilacija uličnog cirkusa je pokazala potpunu sramotu i rasulo blokaderskog pokreta – od lažiranja uličnih napada, preko ponižavanja rektora Đokića, pa sve do međusobnog vređanja.
Lider SNS i savetnik predsednika za regionalna pitanja Miloš Vučević oštro je osudio prebijanje i zlostavljanje Nenada Raškovića iz sela Dren u opštini Zubin Potok, ocenivši da je reč o "delu ruku krvnika" i nastavku terora nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji.
Jedan od glavnih ideologa blokadera, Dragan Popović, potvrdio da preziru običan narod, dok u isto vreme pravda brutalno nasilje na ulicama i direktne napade na policiju i građane!
Samo pet dana nakon sastanka komandanta KFOR-a i lidera Samoopredeljenja Aljbina Kurtija, pokrenut je plan koji bi mogao trajno da promeni sliku severa Kosova.
Pripadnici policije na Novom Beogradu uhapsili su M. M. (53), koji je u samo nekoliko sati napravio nezapamćeni teror po gradu: opljačkao je američkog i ukrajinskog državljanina, radnici cvećare pretio elektrošokerom, dok je radnicu auto-škole brutalno isekao polomljenom flašom.
Krvavi pohod koji je potresao čitav Balkan odigrao se u mirnom cetinjskom naselju Medovina, u neposrednoj blizini Cetinjskog manastira, pre tačno četiri godine. Vuk Borilović (34) je u popodnevnim časovima, naoružan poluautomatskim lovačkim karabinom, napravio nezapamćeni masakr u kom je ubio 10 svojih sugrađana.
U blizini Atletske dvorane na Voždovcu, na Bulevaru oslobođenja, juče zabeležen jeziv incident koji je uznemirio prolaznike i rekreativce u Banjičkoj šumi: žena (44) kretala se stazom kroz šumu kada joj je s leđa prišao nepoznati muškarac i bez ikakvog povoda je uhvatio za zadnjicu.
Više od dve decenije Časlav Ristić bio je među prvim ljudima koji su stizali na mesta najtežih zločina u Srbiji. Radio je uviđaje posle obračuna beogradskog podzemlja, istraživao ubistva koja su obeležila devedesete godine, učestvovao u rasvetljavanju nekih od najpoznatijih slučajeva i iz neposredne blizine, posmatrao kako izgleda lice organizovanog kriminala.
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da SAD i dalje imaju kontrolu nad Ormuskim moreuzom i zapretio da će Iran "biti raznesen" ako Teheran pokuša da promeni situaciju.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je danas da je Evropska unija namenila dva miliona evra za pomoć ugroženima posle zemljotresa koji je pogodio Kolumbiju.
Ruski petrohemijski kompleks "Sibur Zapsibnjeftehim" u Toboljsku u Tjumenskoj oblasti u zapadnom Sibiru oštećen je u napadu ukrajinskih dronova koji je izveden u ponedeljak.
Za region Atike, u okolini Atine, i za još pet drugih regiona na jugoistoku, jugu i u centralnom delu Grčke, danas je proglašen veoma visok rizik od izbijanja požara, saopštili su grčki zvaničnici.
Stručnjakinja za ponašanje životinja je objasnila zašto su neke rase pasa izbirljivije od drugih kada je u pitanju hrana, kao i koje rase pasa važe za najizbirljivije.
Ako tražite novi miris, a ne želite da potrošite mnogo novca, izdvojili smo tri parfema koji koštaju manje od 3.000 dinara, dok se najjeftiniji među njima može pronaći za manje od 900.
Pevač Marko Stojković, poznatiji kao MC Stojan, podelio je sa pratiocima intiman trenutak opuštanja sa devojkom i kućnim ljubimcem od kog se, sudeći po svemu, ne razdvajaju ni kada legnu na spavanje.
Rijaliti par Anđela Đuričić i Nenad Marinković Gastoz trenutno uživaju na Maldivima odakle dele romantične snimke sa pratiocima, a poslednja objava vožnje bicikla sve je raznežila.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.