Sve veći broj dece školskog uzrasta konzumira alkohol, pokazuju rezultati istraživanja Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", dok je čak 10 odsto ispitanih učenica sedmog razreda osnovne škole bar jedanput u životu bilo pijano.
Podaci govore i da oko 50 odsto mladih povremeno pije, da se 20 odsto njih povremeno opija, a da sedam odsto pije redovno.
Jedno od najvećih iznenađenja istraživanja ponašanja u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta, u kojem su učestvovali učenici petog i sedmog razreda osnovne, kao i prvog razreda srednje škole, jeste činjenica da devojčice u sve većoj meri konzumiraju alkohol, kaže dr Biljana Kilibarda iz "Batuta".
- Naročito su devojčice u petom i sedmom razredu od 2022. godine znatno povećale konzumiranje alkohola. Veliki je procenat i onih koje su samo probale, ali i onih koje koriste alkohol - navodi Kilibarda.
Školski psiholog Branka Tišma kaže da se uzrasna granica konzumirnaja alkohola sve više spušta, kao i da su devojčice sve vidljivije, a veliki broj njih radi vidljivosti prihvata socijalno neprihvatljiva ponašanja.
- Deca tog uzrasta pokušavaju da budu kao odrasli, igraju različite igre izazova. Alkohol se koristi u svim situacijama, od rođendana u vrtićima koji se proslavlja sa dečijim šampanjcem, do njegove konzumacije u obeležavanju svih važnih trenutaka - kaže Tišma i dodaje:
- Uz to, odrasli su do sad više više kontrolisali dečake, jer se podrazumevalo da su devojčice mirne i poslušne i da lakše prihvataju stavove roditelja.
Dodaje da je deci u pubertetu alkohol privlačan i zbog njegove karakteristike da u početnim fazama smanji osećaj napetosti tipičan za taj uzrast.
Dr Biljana Kilibarda iz "Batuta", s druge strane, ističe da je posebno zabrinjavajuć procenat učenika koji su bar jedanput bili pijani.
- Čak 20 odsto učenika prvog razreda srednje škole je bar jedanput bilo pijano, dok je 10 odsto učenica sedmog razreda osnovne škole potvrdno odgovorilo na pitanje da li je bilo pijano u poslednjih mesec dana - navodi Kilibarda.
Rezultati istraživanja iziskuju, dodaje Kilibarda, potrebu za primenom mera za smanjenje upotrebe alkohola, jer odluka da se pije zavisi od niza faktora.
Jedan od tih faktora, objašnjava školski psiholog Branka Tišma, jeste odsustvo poverenja u roditelje i sve manje bliskosti sa njima.
- Roditelji uglavnom ispituju decu da li su završili svoje obaveze, kritikuju ih ili im prigovaraju, a sve je manje otvorenog razgovora, zbog čega se deca sve više oslanjaju na vršnjake, umesto na odrasle - objašnjava Tišma.
Foto: Informer.rs
Na pitanje kako roditelji mogu da povrate to poverenje, Tišma kaže da je jedini način provođenje više konstruktivnog vremena u raznovrsnim zajedničkim aktivnostima sa decom.
- Suštinski, sve se manje bavimo decom. Malo im pomažemo u razrešavanju problema. To su uzrasti kad deca grade i svoju životnu filozofiju. Treba razgovarati sa njima ne samo o problemima koji se pojavljuju, nego o svemu onome što oni vide, dožive i o načinu na koji to doživljavaju - ističe Tišma.
Ona objašnjava da nepostojanje sistema vrednosti, ni etičkih normi, ali ni granica, kako u porodici, tako i šire, takođe uzrokuje devijantna ponašanja.
Povratak poverenja u one koji bi tebalo da budu pouzdani, a to su roditelji, je najteži zadatak, kaže Tišma.
- Alkoholizam je samo jedan od simptoma da nemamo jasno osećanje sigurnosti. Šta treba raditi? Treba pričati, treba provoditi vreme zajedno, organizovati različite aktivnosti i postavljati granice. Nije im lako odrastati u ovom vremenu, ali vredi truda. Ulaganje u njih uvek vredi truda - zaključuje školski psiholog Branka Tišma.
Mišljenje građanja
I građani sa kojima smo na ulicama Beograda razgovarali smatraju da su roditelji najodgovorniji za sve veći broj dece koja konzumiraju alkohol.
Učenica srednje škole Janja Janjuš kaže da sve potiče od kućnog vaspitanja.
- Mislim da roditelji treba više da pričaju sa decom i da ih posavetuju da to ne rade - kaže Janja.
Zorana Jovanović, učenica srednje škole, kaže da konzumira alkohol, ali u malim količinama i ne preterano često.
Stariji sugrađani ipak radikalnije gledaju na ovaj problem, ali i ulogu roditelja koje sugrađanka Mirjana Maksimović označava kao najodgovornije.
- Ja stvarno nemam reči. Mislim da se to nosi iz kuće. Ne može ni škola, ni niko da ih nauči ako ih ne nauče roditelji. Ova deca piju, puše i drogiraju se, i mislim da roditelji uopšte ne obraćaju pažnju na svoju decu - kaže Mirjana.
Bilo je i onih koji imaju optimizma, poput jednog starijeg sugrađanina.
Neurolog profesor dr Ranko Raičević sa VMA ističe da se toksikolozi u ovoj ustanovi žale da nikada nije bilo ovoliko problema sa pijanim maloletnicima. Kako ističe, iz vikenda u vikend problem se ponavlja, a tinejdžeri zapadaju u takva stanja često nesvesni posledica koje mogu imati po njihovo zdravlje.
Mnogi roditelji čine ove greške, nesvesno ili iz najbolje namere, ali ukoliko ne želite da vam dete bude razmaženo i da se teško snalazi u životu, izbegnite ih.
Nakon saznanja iz medija da je tokom prošle noći u Vojno medicinsku akademiju primljeno dvanaestoro dece u teškom alkoholisanom stanju, Više javno tužilaštvo u Beogradu formiralo je predmet radi utvrđivanja svih okolnosti ovog slučaja.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Neurolog profesor dr Ranko Raičević sa VMA ističe da se toksikolozi u ovoj ustanovi žale da nikada nije bilo ovoliko problema sa pijanim maloletnicima. Kako ističe, iz vikenda u vikend problem se ponavlja, a tinejdžeri zapadaju u takva stanja često nesvesni posledica koje mogu imati po njihovo zdravlje.
Blokaderski advokat Čedomir Čeda Kokanović brutalno je izvređao veliki broj građana koji su danas prisustvovali istorijskom skupu "Srbija, jedna porodica" koji je održan u centru Beograda.
Od večeri 15. marta, kada su tokom petnaestominutne tišine na protestu u Beogradu nastale scena panike i, kako se kasnije ispostavilo režirane predstave od strane blokadera, srpska javnost našla se pod lavinom medijskih tvrdnji, kategoričnih zaključaka i senzacionalnih naslova o navodnoj upotrebi takozvanog zvučnog topa.
U Beogradu je danas održan veliki skup SNS-a, na kojem je, prema procenama MUP-a, bilo više od 200.000 ljudi, a to je, izgleda, zasmetalo hrvatskim medijima, koji su odmah počeli negativno da pišu o ovom skupu.
Lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik, koji je u Beogradu prisustvovao skupu "Srbija, jedna porodica", izjavio je da je za Republiku Srpsku važno da je Srbija stabilna i moćna.
Ono što se dešava iza zatvorenih vrata izolovanih sredina i pod uticajem bolesnog uma nekada prevazilazi najgore horor filmove. Kada se u četiri zida ili u glavi pojedinca spoje nelečena šizofrenija, paranoja i okultizam, nastaje katastrofa.
Darko Vesković Prika, koji je brutalno likvidiran u ponedeljak 22. juna 2026. godine u kafiću u beogradskom naselju Kumodraž, danas je sahranjen na Centralnom groblju u Beogradu.
Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv Andrije S. (20) zbog sumnje da je 10. decembra 2025. godine u jednom ugostiteljskom objektu na Vračaru, pokušao da ubije Vuka Bajruševića, i jer je neovlašćeno nosio vatreno oružje i municiju.
Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo je istragu protiv četvorice muškaraca zbog postojanja osnova sumnje da su 5. juna 2026. godine izvršenjem različitih krivičnih dela učestvovali u bacanju bombe na porodičnu kuću S.Č. na teritoriji opštine Novi Beograd.
Suprug italijanske ministarke za porodična pitanja Evđenije Ročela, Luiđi Kavalari, nestao je u jezeru Viko u blizini Rima nakon što je bio u čamcu zajedno sa suprugom.
Ugledna agencija Blumberg, pozivajući se na poverljive izvore, prenosi da je kardinalna greška američke obaveštajne službe rezultirala stravičnim napadom na školu za devojčice u iranskom gradu Minabu.
Bitkoin je beskorisna, spekulativna imovina bez unutrašnje vrednosti koja je nestati, upozorio britanski milijarder Džeremi Grentam, suosnivač investicione firme GMO.
Slavni glumac i reditelj Radoš Bajić odlučio je da svoj godišnji odmor provede u Srbiji, tačnije u svom voljenom zavičaju, selu Medveđa kraj Trstenika.
Zaboravite na klasičnu "misionarsku" rutinu od dva minuta, donosimo vam 3 brutalne poze koje garantuju eksploziju u spavaćoj sobi i teraju žene na vrištanje.
Nemačka influenserka Eda Elisa našla se u neprijatnoj situaciji na aerodromu kada joj je, neposredno pred let, rečeno da ne može da uđe u avion zbog odeće koju je nosila.
Tokom jula, Bikove, Vodolije i Jarčeve očekuju povoljne okolnosti koje bi mogle da im donesu dodatne prihode, reše dugove i otvore vrata novim poslovnim prilikama.
Bivša rijaliti učesnica i reperka Dia Kostić, otkrika je da je pevač Era Ojdanić svojevremeno hteo da joj kupi nekretninu u rodnom kraju, Vrnjačkoj Banji.
Pevačica Elena Kitić na početku svoje karijere negovala je provokativan imidž, a sada su se svi iznenadili novim - smernim izgledom ćerke Mileta Kitića i Marte Savić.
Starleta Atina Ferari oglasila se nakon što je isplivao snimak sa jučerašnjeg koncerta "Južnog vetra" na kojem joj obezbeđenje nije davalo da uđe na ulaz koji je htela, te je objasnila šta se desilo.
Nekadašnja rijaliti učesnica Kristina Spalević nedavno je ponovo prijavila policiji bivšeg partnera Kristijana Golubovića, a sada je otkrila detalje o njihovom odnosu.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.