Ispovest Svetlane i Slađane, majke i ćerke koje su nasilno razdvojene: "Punih 40 godina sam je tražila po svetu, a ona je sve vreme živela na 30 kilometara od mene!"

Da život zaista piše romane pokazuje primer Svetlane Stojanović, koja je godinama lutala po svetu tražeći ćerku koju su joj uzeli iz ruku kada se porodila sa 20 godina.

Svetlana Stojanović je godinama lutala po svetu tražeći beleg jer je bila sigurna da će po belegu prepoznati svoje dete, neznajući da odrasta 30 kilometara od nje, a svoju emotivnu ispovest ispričala je u Novom vikend jutru kod Jovane Jeremić.

Porodila se sa 20 godina, ćerku su joj otrgli iz ruku i odneli protiv njene volje. Tada kao devojčica sa 10 godina, Slađana Vasić saznaje da je usvojene i od tad joj se život u potpunosti menja.

- U 10. godini sam saznala da sam usvojena od svojih roditelja, staratelja. Saznala sam i od tog dana ništa više nije bilo isto. Povukla sam se u sebe, razmišljala sam zašto, kako.. Jesam bila mala ali shvatala sam. Razmišljala sam kako je mogla da me ostavi. Postojao je period kad sam se baš povukla u sebe, nisam htela da idem u školu, moji su me tešili. Sa saznanjem da me je prava majka ostavila bilo mi je baš teško - rekla je Slađana u Novom jutru kod Jovane Jeremić na televiziji Pink.

Foto: TV Pink printscreen

 

- Kad su moji umrli, u glavi mi je bilo samo to da sam ostala sama, apsolutno sama. Drugačije bi bilo da imam nekog sovg. Slučajno sam naišla na udruženje nestalih beba i pustila sam im poruku. Dogovorili smo se da se nađemo u parku u Boljevcu, pojavila se nepoznata žena, prišla upoznale smo se i razgovarale. Lomila sam se, da li će ili neće naći moju majku. Nakon dva ili tri meseca srećem majku - priča Slađana sa suzama u očima.

Upoznale su se u decembru, ona je i sama majka, a kaže i da je njena ćerkica jedva čekala da upozna baku. Dodaje i da nije imala predrasude, nije želela da osuđuje majku, već samo da je upozna i dodirne. Takođe, iste večeri upoznaje i oca, a i njemu je oprostila.

- Rekla mi je ko mi je otac, nakon sat vremena se iste večeri pojavio. Ličim i na njega.

Svetlana Stojanović ispričala je svoju stranu priče, otkrila kako su joj majka i tetka otele bebu iz ruku i kroz kakvu je agoniju prošla.

Foto: TV Pink printscreen

 

- Milion osećaja, ali najviše je prevagnuo osećaj sreće, radosti. Najsrećnija sam žena bila tog trenutka kad sam je ugledala. Ne može to da se opiše. Apelujem na sve majke, koje traže svoju decu da ne odustaju jer život, i onaj gore određuje i daje svakome po zasluzi. Srećna sam i dan danas, sreći nema kraja i bila sam srećna i ostaću srećna - ističe ona.

- Rodila sam je sa 20 godina. Prvo dete, 20 godina, borim se, nosila sam je, krvavo radila, skrivala sam trudnoću. BIla sam mršavija, nosila sam haljinu, prsluk preko da se ne bi videlo. Ne znam šta nisam radila, po snegu, secala, niko nije mogao da posumnja. Nju sam rodila za minut. Nije me namučila a ja sam nju namučila radom, mnogo sam radila dok sam je nosila. Patrijarhalna porodica, brat u vojsci, ja žensko u kući. Živeli smo na planini, psihičko maltretiranje roditelja. Nisu hteli da mi pomognu, rekli su samo "ovo nećemo da vidimo". Nije odobravala vezu, doći će brat iz vojske, na šta to liči. Mi smo iz vlaškog kraja gde su baš tradicionalni - priča Svetlana.

Kako kaže lekar je ubađivao da proda dete:

- Stalno mi je govorio kako ima iz Slovenije, Hrvatske, bogatih ljudi, znao se sa mojom majkom. Ima ljudi kojima se baš tvoje dete sviđa. Bogati, Hrvatska, Slovenija, ubeđivao me da baš moje dete žele. Bolje to pristani nego da bude u domu. Htela sam da vodim dete kući. Rekao mi je, zapamti kad ti Hrvati, Slovenci, bogati su i moćni. Puštena sam iz bolnice, tetka i teča su došli po nas, po snegu, bila je u koritu i odvela sam je kući. Zatvorili su me u sobicu da me ne vide ljudi, da niko ne čuje. To je pojata u planini. Sama sam brinula o njoj, nije bilo pelena, nisam znala ni da je okupam, niko mi nije pomagao.

Foto: TV Pink printscreen

 

- Ostavljala sam je i odlazila da spremam ručak, da radim. Mleka sam imala za desetoro dece, ne za jedno. Trebalo je da idem u Centar za socijalni rad u Boru, tetka me je terala. Tata mi je rekao da idem, da će on da bude sa njom. Kad sam došla tamo, zaokružila sam šta su mi rekli i pitala kad ću da dobijem pomoć. Podsmevali su mi se jer sam tražila stan i novac. Rekli su mi da izađem jer sam potpisala nešto sasvim drugo.

"Da sam znala, skočila bih u bunar sa njom"

Radnici iz Centra za socijalni rad su bebu vratili u bolnicu, a potom ju je doktor prodao usvojiteljima. Njoj su pričali da su je uzeli iz bolnice.

- Jednog dana pojavila se moja tetka, mislila sam da je došla da vidi dete a ona me je terala da je spremim, da je vodimo u Centar. Nisam htela da je dam, otela mi je iz ruku. I majka me je terala. Uzeli su je, da sam znala to, da će da je otrgnu, otišla bih i skočila u bunar sa njom. Nisam je dobrovoljno ostavila, otrgli su mi je iz ruku. Rekli su mi da su je ostavili ispred Centra, a Slađi su rekli da su je roditelji preuzeli u bolnicu.

- Imala je beleg na desnoj nozi, ima ga i sada. Svuda sam je tražila, išla sam u Dansku, Hamburg, Švajcarsku, ne znam gde nisam odlazila i to leti, ne bi li videla taj beleg na nozi. Imala sam osećaj da ću je pronaći. Nikad nisam nikom loše ništa uradila, verovala sam onom gore koji ravna račune - kazala je Svetlana.