Šta je zdravije: Profesorka poljoprivrednog fakulteta otkriva da li je bolje jesti crvljivu ili prskanu jabuku

Profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Dragica Brkić rekla je da je najbitnije da proizvođači odgovorno primenjuju pesticide, da se pridržavaju uputstva upotrebe i vreme koje je predviđeno za karencu.

Istraživanja pokazuju da ispiranje 30 sekundi u vodi ima isti efekt kao sva sredstva koja se preporučuju za otklanjanje pesticida jer možete praktično da otklonite samo ono što je na površini ploda, istakla je Brkićeva.

Jagode, trešnje, breskve, paradajz, spanać, krompir - na vrhu su liste voća i povrća sa najviše ostataka pesticida. Voće i povrće sa ove liste pozitivno je najčešće na bar jedan ostatak pesticida u većoj koncentraciji od drugih vrsta voća i povrća. Kako da prepoznamo da na voću i povrću ima pesticida i kako da se zaštitimo.

Profesorka Dragica Brkić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu kaže da praktično mi kao potrošači ne možemo da znamo da li je i čime prskano voće i povrće, međutim inspekcija može.

"Proizvođači moraju da imaju knjige u kojima vode pedantno šta su i kada su i koliko prskali i u kojoj količini, odnosno oni su dužni da poštuju pravila dobre poljoprivredne prakse“, navela je Brkićeva.

Prema njenim rečima, samo kad proizvođači poštuju pravila dobre poljoprivredne prakse to nama potrošačima garantuje da je nivo ostataka pesticida ispod maksimalno dozvoljene količine i da to ne predstavlja rizik po zdravlju ljudi.

Brkićeva kaže da postoje različiti saveti kako da se pere vođe i povrće, a čak postoje i preparati u Americi za otklanjanje pesticida, međutim to sve možete da otklonite i vodom.

"Istraživanja pokazuju da ispiranje 30 sekundi u vodi ima isti efekt kao sva ta sredstva jer vi možete praktično da otklonite samo ono što je na površini ploda“, rekla je profesorka.

Napomenula je da se čak savetuje i blagi rastvor deterdženta za sudove za ono voće koje može.

"Naravno to su pomorandže, limun, jabuke, kruške. Ne možete jagodu ili malinu oprati sunđerom kojim perete sudove, ali 30 sekundi jakog mlaza vode ima isti efekt kao sva ta sredstva jer vi možete skinuti to što je na površini ploda. Ono što je unutra, ne“, navela je Brkićeva.

Pužomor na zelenoj salati?

Brkićeva objašnjava da može da se dogodi da pužomor dođe na biljku nehatom ili usled jakih kiša. Napominje da se pužomor primenjuje na specifičan način - na obodima parcela i između biljaka, nikako ne na biljke.

Uviek postoji dilema kod potrošača da li je crvljiva voćka dobra i da li to signalizira da je ona zdrava.

Brkićeva kaže da to ne mora da znači.

"Možda oni koji su primenjivali pesticide nisu pogodili pravi momenat kada treba da prskaju da ne bi bilo larvi štetočina. Tako da to nije garancija. Treba da budemo svakako oprezni“, rekla je Brkićeva.

Na pitanje koja je razlika između voća i povrća koje je gajeno na otvorenom ili u plasteniku, profesorka kaže da proizvođači moraju da se drže uputstva za primenu i to je suština.

Staklenici i plastenici protiv otvorenog prostora

"Ako se proizvođači pridržavaju uputstava i na polju i u zatvorenim prostorima nemamo problem. Staklenici i plastenici jesu specifične sredine koje su pogodne za razvoj i samih biljaka, ali i za razvoj nepoželjnih organizama. U tom smislu je i intenzivnija primena pesticida jer su specifični uslovi u prostoru“, istakla je profesorka Brkić.