Analiza: Ekonomski koridor od Indije do Grčke moguća šansa za Srbiju!

Uspostavljanje ekonomskog koridora od Indije do Grčke pod pokroviteljstvom SAD može biti velika šansa za Srbiju, koja bi na taj način povećala svoju ekonomsku moć i geostrateški značaj, navodi se u analizi Instituta politiku i ekonomiju jugoistočne Evrope.

U analizi se ističe da je u septembru prošle godine ozvaničen početak uspostavljanja ekonomskog koridora Indija - Evropa, pri čemu taj projekat buhvata države američke saveznice na potezu dugom 4.800 kilometara, i dodaje da je prva tačka u Evropi koju koridor ''udara'' grčka luka Pirej, u geografskog položaja Srbije.

- Srbija se nalazi na povoljnom geografskom položaju i sigurno ima mogućnost da se izbori za svoje priključenje ovom projektu. Time bi Srbija povećala svoj geostrateški značaj i ekonomsku moć - stoji u analizi.

Dodaje se da će za Srbiju ''jedan od uslova'' biti njena ''orijentacija''.

Ekonomski koridor Indija-Bliski Istok-Evropa (IMEC) počinje u indijskoj luci Mombaj, putuje preko arapskog zaliva i završava se u Evropi, a, kako se navodi, predstavlja odgovor na sve veću ekonomsku zavisnost od Kine.

Istovremeno, dodaje se, ozvaničavanjem ovog koridora, Zapad šalje jasnu poruku Kini da ona više neće imati monopol na saradnju sa Azijom.

- Nepredvidljiva ekonomska politika i povećani rizici po kritično snabdevanje uzrokovali su proces kreiranja prijateljskih lanaca snabdevanja kroz partnerstva sa onim državama koje dele minimum zajedničkih vrednosti i interesa - navodi se u analizi i dodaje da je Evropa veoma ranjiva na strateško snabdevanje iz NR Kine, usled geografskih, političkih, bezbednosnih i ekonomskih faktora.

Analiza je pre svega usredsređena na položaj Indije i njenu budućnost, pošto joj se predviđa da za tri godine postane treća najveća ekonomija u svetu (iza Kine i SAD), pa se u njoj navodi da Indija dobija istorijsku šansu da se izvuče iz ''kineskog obruča'' i ''doslovno zameni Kinu kao proizvodnu bazu'', nakon što je Kina, kao veliki proizvođač, dobila i ''političke ambicije''.

Dodaje se da su ekonomija i bezbednost neodvojive kategorije, i ocenjuje da niko osim SAD nema kapacitet potpune zaštite koridora, i da je zbog toga važno ''očuvati Kisindžerovu postavku i ravnotežu moći'' na Bliskom Istoku.

Kao najveća bezbednosna pretnja navodi se Iran, najviše kad je reč o delu koridora od Mombaja do Bliskog Istoka, dok se kopnena ruta od UAE do Izraela smatra relativno zaštićenom, pošto ''američke posade na patriot sistemima i vojne baze garantuju potpunu bezbednost po dubini Arabijskog poluostrva.

U analizi se navodi da bi u slučaju oružanog sukoba u blizini kineskog regiona Tajvan došlo do blokade puteva koji vode ka i iz Kine, što znači da postoji veliki rizik da Kina obustavi sporuke kritičnih sirovina, polu-proizvoda i finalnih proizvoda u svrhu ekonomskog pritiska.

- Primer kineskog obračuna sa Litvanijom zbog Tajvana ukazuje na to da je 80 odsto trgovine bilo suspendovano. Peking je otišao toliko daleko da nije kupovao prozivode koji su sadržali litvanske delove. Slična je situacija na polju kritičnih sirovina -  navodi se u analizi.