Brat koji nije izdao! Pet godina od smrti Momira Bulatovića: Njegove reči će odjekivati vekovima (FOTO)

Na današnji dan 2019. godine preminuo je Momir Bulatović, jedan od najvoljenijih političara Srba i jedan od retkih koji nikada nije izdao srpstvo.

Momir Bulatović je rođen 1956. godine u Beogradu, osnovnu školu i gimnaziju pohađao je u Zadru, u Hrvatskoj. Ekonomski fakultet je završio u Podgorici, gde je i magistrirao 1986. godine. Doktorsku disertaciju iz oblasti menadžmenta odbranio je na Evropskom univerzitetu u Beogradu 2006. godine. Na istom univerzitetu je izabran u zvanje redovnog profesora.

Pet godina od smrti Momira Bulatovića

Tog 30.juna 2019. godine Srbiju i Crnu Goru, ali i region potresla je vest da je preminuo Momir Bulatović. Veliki govornik, a još veći Srbin. Onaj koji nikada nije izdao.

Danas, tačno pet godina od njegove smrti, Informer se nalazi u selu Raći u Kučima u Crnoj Gori. Čini nam se kao da je vreme stalo, a da narod još uvek odbija da se pomiri sa činjenicom da nema više brata koji nije prodao veru za večeru, koji nije osramotio pretke i koji se nije odrekao srpstva.

Informer se uputio ka selu Rača, na samom ulazu u Podgoricu, od strane kanjona Morače, nalazi se skoro neprimetna tabla koja pokazuje put ka mestu Ubli. 

Foto: Informer

Baš na ovom putu, kada smo se popeli na sami vrh, meštani ovog predela imaju za šta biti ponosni! Baš na ovom drumu večnu kuću sagradila su dva srpska junaka. Prvi na koji nailazimo, jeste, grob Marka Miljanova, Srbin iz plemena Kuči, koji je u istoriji ostao upamćen po hrabrosti, ali i mudrosti.

Foto: Informer

Kada smo nastavili malo napred, ka srcu gordih planina, drum nas je naveo u samo srce plemena Kuči - selo Raći. Tabla koja odoleva i politici, i predrasudama, a vodi se samo srcem, stoji ispisana na ćirilici.

Foto: Informer

Krećući se ovim drumom nailazimo na večnu kuću srpskog brata koji nikada nije izdao! 

Foto: Informer

U porti crkve Svetog Ilije, počiva Momir Bulatović, zajedno sa svojim sinom Boškom, od čije smrti se nikada nije oporavio za života.

Put do njegovog groba je krajnje strm, težak, ali meštani kažu da i dan-danas ljudi dolaze kako bi odali počast onome koji nikada nije okrenuo leđa svom narodu. 

Meštani ovog predela ponosni su na to što se kreću istim ulicama kao i sam Momir, a kako kažu, ne prođe ni dan da se on ne spomene i ne pokrene neka priča o njegovim rečima koje su ispisale istoriju i koje će se prenositi vekovima sa koleno na koleno.

Njegovo visokopreosveštenstvo Arhiepiskop cetinjski, Mitropolit crnogorsko-primorski g. Joanikije služio je parastos Momiru i Bošku Bulatoviću u selu Raći u Kučima, uz sasluženje protojereja-stavrofora Branka Tapuškovića i jereja Miloša Lučića.

U obraćanju porodici i sabranima, među kojima je bio i predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić, Mitropolit Joanikije je istakao da je Momir Bulatović ostavio duboki trag u novijoj istoriji Crne Gore kao njen predsednik i predsednik Vlade Savezne Republike Jugoslavije, ali i kao pošten čovek, što mnogo znači s obzirom da taj epitet zaslužuju samo pojedini ljudi koji se bave politikom.

Od studentske politike do premijera Savezne Vlade

Bulatović je postao predsednik Crne Gore na prvim višestranačkim izborima 1990. godine, a posle osam godina na čelu republike i sukoba u vrhu svoje Demokratske Partije Socijalista izgubio je na predsedničkim izborima od dotadašnjeg saradnika i premijera Crne Gore, Mila Đukanovića.

Predsednik Savezne Vlade postao je 1998. godine na ponudu Slobodana Miloševića da sastavi kabinet na saveznom nivou, a na tom položaju na kojem se zadržao nepune dve godine.

Politikom se bavio u omladinskoj i studentskoj organizaciji, 1989. godine izabran je za predsednika Predsedništva Saveza komunista Crne Gore.

Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Podgorici, a kasnije je postao asistent na predmetu Politička ekonomija.

Foto: wikipedia.org

Tragedija obeležila njegov život

Nakon što se iz politike povukao 2001. godine Bulatović se posvetio privatnom biznisu i stručnom usavršavanju, te se nije često pojavljivao u javnosti i davao političke izjave.

Ipak, njega je 2008. godine zadesila velika tragedija kada je nakon kratke borbe sa leukemijom preminuo njegov sin Boško.

Foto: Informer

Ova porodična tragedija obeležila je Bulatovićev život i potpuno se povukao iz javnog života.

Zastupao jedinstvo Srbije i Crne Gore

Bulatović će ostati upamćen po tome što je u svojim političkim izlaganjima zastupao stav da je granica između Crne Gore i Srbije neprirodna i da je u pitanju jedan narod.

- Jednom prilikom kada su ga pitali: "Šta si ti, đedo?, on je rekao: ‘Crnogorac’. ‘Znači nisi Srbin?’, pitali su ga, a on je odgovorio: ‘A ne, no sam Turčin'” - ispričao je Bulatović.

 

 

Inače, ovu „anegdotu“ ispričaće vam mnogi Crnogorac, svako sa svojim „đedom“ – ona je odavno postala nešto kao „stara kineska poslovica“ – ali se svejedno šarmantni odgovor nedavno preminulog Bulatovića prepričava.

Bulatović je potom zaključio da se, kako je rekao, uvek podrazumevalo kroz istoriju Crne Gore da sa ponosom nosimo svoje ime, a da znamo kome pripadamo u širem smislu.

Preminuo nakon što je dao pomen sinu

Bulatovića je smrt zatekla u Crnoj Gori u selu Raća u Kučima kod Podgorice gde je davao pomen svom tragično preminulom sinu.

Iako je već dugi niz godina živeo u Beogradu, gde se nakon povlačenja iz politike nije previše eksponirao, Bulatović je prema pisanju crnogorskih medija preminuo od posledica srčanog udara u rodnoj Crnoj Gori, samo nekoliko dana nakon obeležavanja godišnjeg pomena svom sinu.