Berači po kilogramu zarade i 1.000 dinara: Svi žele da se ogrebu za "šumsko zlato", a na jugu Srbije ga ima na pretek

Obilne padavine tokom septembra i toplo tle, idealni su za pojavu jesenjih pečuraka, među kojima na jugu Srbije prednjače vrganji. Najviše ih je na obodima šuma, gde počinju livade i proplanci. Jedno od sela sa takvim terenima, gde pečurke rastu je i Jelašnica kod Surdulice.

Selo ima i deo koji je ravničarski, ali i brda i šume, koje su pune vrganja. Jedan od onih koji je bio srećne ruke u branju pečuraka je i Branislav Miljković.

- Pečurke beremo za svoje potrebe. Vrganje svi volimo u porodici. Spremamo ih ovako sveže, nešto zamrznemo, a nešto osušimo. Oni koji ih beru za prodaju, kažu da je cena u otkupu 1.000 dinara za kilogram.

Pored vrganja ima i po neka sa žutom kapicom, koju ovde zovu „jajčara“, jer podseća na kuvano ili prženo jaje. Ona je takođe jedna vrsta vrganja.

- Ja ne živim u Jelašnici, ali mi nije bio problem da odem iz Vladičinog Hana, desetak kilometara do Jelašnice i da se sa suprugom uputimo u potragu. Nadam se da će ovakvi vremenski uslovi, po principu, malo sunca, malo kiše, potrajati, kako bi bilo još vrganja – kaže Miljković.

Pored vrganja i jajčara, na livadama ima puhara i srndaća, koje su takođe jestive i ljudi ih često beru. Puhare su najbolje, kažu, pohovane ili grilovane, dok srndalći mogu dase spremaju klot ili takođe sa jajima.

Berači upozoravaju, da oni koji nisu sigurni u poznavanju gljiva, pre konzumiranja, obavezno kosultuju nekog ko zna da razlikuje otrovne od jestivih.