Kreće javna rasprava o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika: Za napad na nastavnika do 8 godina zatvora

Javna rasprava o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika kojim će, između ostalog, biti propisano krivično delo napad na lice zaposleno u obrazovnoj ustanovi, počela je danas a ta odredba uneta je u nacrt tog dokumenta nakon pregovora predstavnika Vlade Srbije i reprezentativnih sindikata zaposlenih u prosveti zbog sve učestalijih napada na nastavnike i profesore.

U novoj verziji teksta izmene Krivičnog zakonika u članu 344 b navedeno je: "Ko napadne lice zaposleno u obrazovnoj ustanovi, a u vezi sa poslovima koje to lice obavlja, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine", što do sada nije bio slučaj.

U tekstu se još navodi da "ako prilikom izvršenja dela iz stava 1. tog člana učinilac nanese laku telesnu povredu licu zaposlenom u obrazovnoj ustanovi ili preti upotrebom oružja, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina". Takođe, ako prilikom izvršenja dela iz stava 1. ovog člana učinilac nanese tešku telesnu povredu licu zaposlenom u obrazovnoj ustanovi ili članu njegove porodice, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.

Predstavnici reprezentativnih sindikata prosvetnih radnika načelno su zadovoljni dogovorenim izmenama i dopunama Krivičnog zakonika ali smatraju da se taj dokument morao usvojiti po hitnom postupku a ne do kraja godine kao što je najavljeno.

- O izmenama i dopunama Krivičnog zakonika koje se odnose na prosvetne radnike tek će se raspravljati i ne znamo šta će do kraja biti. Jedino što nam ostaje jeste da se nadamo da će on biti ispoštovan do kraja, odnosno da će sva obećanja Vlade Srbije i Ministarstva prosvete biti usvojena i da ćemo konačno biti zaštićeni - priča za "Blic" Duška Lalić iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Ona je bila jedan od organizatora protesta u maju ove godine povodom prebijanja njenog kolege Slobodana Zorića u Tehničkoj školi u Bačkoj Palanci što je praktično bila kap koja je prelila čašu i dovela do toga da prosvetari ne ustupe ni pedalj od svojih zahteva da ih država zaštiti i pooštri kaznenu politiku prema onima koji se usude da napadnu nastavnike ili profesore.

- Ukoliko nadležni ispoštuju u potpunosti naše zahteve moguće je da će to u određenoj meri odvratiti nasilnike da napadaju nastavnike i profesore i da budemo zaštićeni kao što je to trenutno slučaj sa advokatima. Nasilje nad prosvetnim radnicima mora prestati – zaključuje Lalić.

Izmene i dopune KZ najviše se odnose na srednje škole

Navedenim izmenama i dopunama Krivičnog zakonika praktično su obuhvaćene srednje škole gde su stariji maloletnici i punoletni učenici dok je u osnovnim školama nasilje regulisano prosvetnim zakonima i pravilnicima zato što đaci mlađi od 14 godina nisu krivično odgovorni i ne podležu krivičnim sankcijama.

Ipak, Pravilnik o ocenjivanju kaže da se svaki napad na nastavnika od strane maloletnika smatra najtežim, trećim stepenom nasilja, koji podrazumeva uključivanje policije i Centar za socijalni rad a ukoliko se roditelji, staratelji ili rođaci osnovaca ili neko drugo punoletno lice drznu da napadnu nastavnika, to će se prema izmenama i dopunama Krivičnog zakonika tretirati kao krivično delo uz pooštrene sankcije prema počiniocima.

Advokat Radomir Munižaba kaže za "Blic" da podržava izmene Krivičnog zakonika zbog sve prisutnijeg nasilja nad prosvetnim radnicima koje bi moglo biti smanjeno ukoliko se usvoje predlozi prosvetara i Vlade Srbije.

- Smatram da će predložene izmene statusa prosvetnih radnika, kojim bi se izjednačili sa advokatima, pa i predloženim izmenama KZ u kom bi se našlo krivično delo napad na prosvetnog radnika doprineti da se ubuduće znatno smanji broj napada na njih. Takođe, ovde se govori o napadima u kom bi izvršioci mogli da budu punoletna lica, kao i maloletnici od 14 godina. Posebno se ističe da bi se napad na prosvetnog radnika odnosio samo u situacijama kada je napad na prosvetnog radnika izvršen u vezi njegovog bavljenja profesijom, sto znači da bi se odnosilo čak i na bivše učenike koji bi i nakon završene skole posle nekog vremena napali nastavnika, i ukoliko bi se utvrdilo da je napad bio u vezi nekog ranijeg negativnog odnosa učenika prema nastavniku – objasnio je Munižaba.

Predstavnici reprezentativnih sindikata prosvetara tražili su da se u tekst izmene Krivičnog zakonika unese i odredba koja se odnosi na imovinu nastavnika, kao što je definisano za advokate. Međutim, dobili su objašnjenje da se pod oštećenjem imovine kod advokata smatraju kancelarije. Za nastavnike to bi bila učionica, a to je državno vlasništvo, tako da su od toga odustali.